DW: Makron u Beogradu – ponavljanje Titovih lekcija

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Мислим да је „Немачки талас“ промашио обалу.Сећам се времена када нас је учитељица водила на дочек „друга Тита“ ,ми деца смо махали малим заставицама прибијени уз тротоаре у Кнеза Милоша,док је колона предвођена моторциклистима предводила црну лимузину из које је „чика са белом рукавицом махао присутном шпалиру малолетне деце из затвореног прозора аутомобила“. Где је Немачки талас пронашао сличност са посетом председника Француске Србији,није образложен.Сасвим културна посета којој је председник Француске дао снажан печат чином обраћања на Српском језику што рецимо председник Русије господин Путин никад није ни покушао и ако је председник Србије господин Александар научио Руски језик.Утисак јесте да је Немачки талас саркастичним насловом,промашио тему.

   1. Dokle god ne primecujes ‘sarkazam’ u makronovom ‘srpskom’ posle svega sto je o njoj izjavio, … dotle je istina i mentalno zdravlje srpskog naroda talog na dnu agitatorskog senkrupa takvih kao sto si ti …
      Rusi nikada u istoriji nisu imali ni kap srpske krvi na svojim rukama, skoro pa kao i Francuzi, … zato ne moraju da pricaju nasim jezikom koji je bezobrazno slican njihovom, i koji za razliku od francuskog, rado pricamo i cujemo …

      1. Радоје,Совјетски Савез је у Октобру 1944.г.у ослобођени Београд донео свеже одштампане новчанице „Федеративне републике Југославије“које су одмах пуштене у промет док су глумце,учитеље,занатлије,хапсили по кућама и водили на стрељање.Сигурно незнаш да су се новчанице Краљевине Југославије одштампале у Лондону у Мају 1943.године,које никад нису пуштене у оптицај,зато што су се савезници одлучили за искрцавање на Сицилију јер тад у Далмацији није било партизана.Хоћу на леп начин да вам укажем да је комунистичка пошаст која је ушла у Србију из Совјетског Савеза и Русије однела више живота након ослобођења а да при томе није ослободила Јасеновац до Маја 1945.године.Руси нису никада причали на Српском у Београду и ако су Законо Правило Светог Саве употребљавали на Српској ћирилици и пре реформе Руског језика за време Цара Петра и тад су слали учитеље који су нашу децу учили Руском језику и тако је створен у 18 веку Црквено Словенско Српски језик који и данас СПЦ употребљава а који је Др.Стефановић реформисао на начин да га је вратио Српски језик својим коренима и изговору који су Срби користили.
         Руси поседују 1500 Српских ћирилићних споменика од Вукановог Јеванђеља преко „исцепане“странице Мирослављевог јеванђеља,чији оригинал никад неће вратити.
         Сигуран сам да вам нисам помогао да прихватите и схватите стварност око вас али довољно јесте да схватите да постоје људи који образложе свој коментар чињеницама а не простим фразама,на начин на који сте ви ничим изазвани учинили.

2. G. Vlajiću, ako sam dobro razumeo teško je ponoviti Titove lekcije, naročito luzerima
   Dolaskom na vlast 2012.g., priznavši da je prespavao pad Berlinskog zida, Aleksandar Vučić je abolirao dvodecenijsku pogubnu političku prošlost, kupio sadašnjost i budućnost, u kojima su, izvedeno, sve naredne stanice pogrešne bez obzira što predsednik misli da nisu. Večiti gubitnik ne biva pobednik, nikada.
   Ponižavajuće je bilo gledati otužne parade licemerja i kiča koje je ovaj priredio trojici gostiju, kineskom, potom ruskom, sinoć francuskom.
   Sve bi bilo isto i bez odvratne snishodljivosti, u ime naroda. Cena je ogromna, teško izmenjiva.
   Nakon pobede nad fašistima, te došavši na vlast, 1945. g, Josip Broz Tito nije promašio nijednu stanicu, odmah se ukrcao na pravi voz, a kako su njega dočekivali kineski, ruski i francuski predsednici, nije za porediti sve do 8. maja 1980. kada su ga zajedno ispratili.

3. Zaboravite ‘ekonomsku saradnju’, na kineskim kreditima, … zaboravite esmislenom’resetovanje’ (cega to?) kao cistu pinkovsku laz, … ova poseta francuskog Predsednika sa najnizom popularnoscu medju svojim gradjanima (samo 10%) u poslednjih 100 godina, je jedna farsicna blamaza neumerene politicke podrske nekome ko je gori od njega, ali je cvrsto obecao, da ce nekome nesto ‘priznati’, … déja Vú!