Gogić: Sever Kosova de fakto siva zona, Priština hoće da predstavi da su recipročne mere u službi borbe protiv kriminala, 1Ognjen Gogić; Foto: YouTube/Printscreen/Slobodno Srpski

– Najveći problem sa ovim aktuelnim narativom o severu Kosova kao „El doradu za kriminalce” jeste što on isto pokušava da obuhvati i nedavne mere koje je usvojila Vlada u Prištini u vezi sa ličnim ispravama. Naime, pokušava se reći da su odluke o preregirstraciji vozila sa KM tablicama i uvođenje ulaznog dokumenta za osobe sa srpskim ličnim kartama mere koje treba da doprinesu borbi protiv kriminala na severu. To je zamena teza i pokušaj da se delegitimizuju primedbe koje srpska strana iznosi u vezi sa tim merama, navodi za Danas politikolog Ognjen Gogić upitan za izjavu kosovskog ministra unutrašnjih poslova Dželjalja Svečlje koji je govorio o kriminalu na severnom delu KiM i navodnoj podršci istoj.

Gogić navodi da Sever Kosova de facto predstavlja „sivu zonu” jer, kako objašnjava, postoje dva normativna i administrativna sistema – srpski i kosovski – pri čemu nijedan nije do kraja sproveden, a takva situacija verovatno pogoduje odvijanju kriminalnih aktivnosti.

– Tokom prethodnih nekoliko meseci kosovska policija je na severu Kosova izvela nekoliko akcija koje su dovele do zatvaranje laboratorije za narkotike i radionice za rudarenje kripto valuta kao i zaplene švercovane robe. Takođe, u više navrata su zabeležene pucnjave na policiju. Sve to potvrđuje da se na severu Kosova odvijaju određene kriminalne aktivnosti. Sa druge strane, to ne znači da u drugim delovima Kosova nema kriminala. Na primer, čak se i sam Milan Radoičić se nalazi na poternici zbog slučaja „Brezovica” a ne zbog radnji na severu Kosova. Ipak, fokus se stavlja na sever Kosova i tako se stvara iskrivljena slika da je to prostor bezakonja za razliku od drugih oblasti u kojima se navodno sve odvija u skladu sa zakonom, napominje naš sagovornik.

Ovaj politikolog smatra da se aktuelni narativ kosovskih zvaničnika oslanja na stereotipiziranu sliku o severu Kosova kao leglu kriminala koja postoji ne samo u albanskoj već i u srpskoj javnosti, a tome vetar u leđa daje i činjenica da su SAD uvele sankcije Milanu Radoičiću i Zvonku Veselinoviću i sa njima povezanim firmama.

– To Prištini omogućava da svojim akcijama pripiše legitimtet. Međutim, postaje sprono kada Priština pokušava da opravda svoje „recipročne mere”. Pitanje srpskih registarskih tablica i ličnih karata ne može da se izjednači sa borbom protiv kriminala. Pokušaj da se to učini je ono što je ovde sporno. Ako se Srbi protive nekoj od tih mera iz toga bi proizašlo da oni podržavaju kriminal, smatra Gogić.

Borba protiv kriminala je nešto što svakako treba podržati na severu Kosova i bilo gde drugde. Međutim, važno je da se ta priča ne politizuje i da se odvoji od drugih pitanja kao što su mere reciprociteta. To je pitanje koje treba da bude predmet dijaloga između Beograda i Prištine kao i između Prištine i kosovskih Srba. One se tiču desetina hiljada običnih ljudi koji nemaju veze ni sa kakvim kriminalnom.

– Mere reciprociteta u pogledu ličnih karata će, recimo, pogoditi i Albance iz Preševa. Da li su oni na bilo koji način povezani sa kriminalom na severu Kosova?, pita naš sagovornik.

 

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.