Saradnja s Haškim tribunalom je uslov od kojeg ne odustaju ni Holandija, ni EU, ali ni Srbija. Bilo kakva odluka 25. oktobra u Luksemburgu na sednici Saveta ministra kretaće se od činjenice da mnogo država članica smatra da Srbiji treba omogućiti napredak u evropskim integracijama, da svi žele rešavanje haškog pitanja, a ministri spoljnih poslova 27 članica Unije razmatraće i da li dalje uslovljavanje Beograda može imati efekta – kaže za Danas Milica Delević, direktorka vladine Kancelarije za evropske integracije, komentarišući stav parlamenta Holandije da bi EU odluku o prosleđivanju srpske kandidature za članstvo trebalo odloži do decembarskog izveštaja haškog tužioca Serža Bramerca.
Donji dom holandskog parlamenta jednoglasno je juče usvojio rezoluciju, koju je predložila partija Zelenih, u kojoj se od vlade novog premijera Marka Rutea traži da se na zasedanju Saveta ministara EU založi za odlaganje odluke o prosleđivanju srpske kandidature Evropskoj komisiji, rečeno je Danasu u parlamentu u Hagu. Na plenarnom zasedanju poslanici su zapravo potvrdili rezoluciju koju je ranije juče usvojio tamošnji Odbor za evropska pitanja. Kako se navodi, ukoliko Savet ministara odbije da podrži taj predlog, Holandija će zvanično zahtevati da svaki naredni korak Srbije u evrointregracijama bude vezan za „punu saradnju“ s Hagom. Ovaj stav zvaničnog Haga će na zasedanju Saveta izneti Uri Rozental, novi šef diplomatije, koji će danas biti inaugurisan.á
Poslanici su naveli mogućnost da ministri 26 zemalja odbiju holandski stav imajući u vidu mogućnost da za odluku o Srbiji prvi put ne bude neophodan konsenzus. Naime, Lisabonski sporazum, koji je na snazi od decembra 2009,á predviđa mogućnost prenetu iz prethodnog Sporazuma iz Nice, koja ostaje na snazi do 31. oktobra 2014, da se određene odluke na Savetu EU moguádonositi kvalifikovanom većinom, to jest glasovima 55 odsto država. To znači da bi za prosleđivanje srpske kandidature dovoljna mogla da bude podrška i svega 14 zemalja članica Unije.
Prema izvorima Danasa u Briselu, još je rano govoriti o tome šta će se u Luksemburgu dešavati tog 25. oktobra, odnosno da li će se odluka doneti preglasavanjem ili konsenzusom. Kako nam je rečeno, ono o čemu se zemlje EU dogovore da je tehničko pitanje može biti rešavano preglasavanjem, a o političkim pitanjima se odlučuje konsenzusom. Za sada nije poznato kako će zemlje članice tretirati prosleđivanje srpske kandidature, mada prema nezvaničnim informacijama, većina smatra da je reč o „tehničkom“ pitanju.
Nikola Jovanović, direktor beogradskog Centra za novu politiku, za Danas kaže da posle ovakve odluke holandskog parlamenta Srbija ima „dve jako mršava šanseö za prosleđivanje kandidature u oktobru.
– Teoretski je moguće, ali malo verovatno, da holandska vlada promeni mišljenje u konsultacijama s Amerikom i Velikom Britanijom, koje su joj najbliži partneri. Druga opcija za Srbiju je preglasavanje na sednici Saveta ministara. Međutim, i za to su male šanse jer se odluke u vezi s proširenjem EU donose konsenzusom – objašnjava Jovanović i podseća na to da je ovakav stav Holandije proistekao iz nedavnog obraćanja tužioca Bramerca tamošnjim parlamentarcima, u kojem je kritikovao vlasti u Beogradu.
Srbija će biti među temama današnjih razgovora državne sekretarke SAD Hilari Klinton u Briselu, koja tamo boravi po završetku trodnevne balkanske „mini-turneje“. „Balkan će biti jedna od tema sastanka visoke predstavnice Ketrin Ešton i državne sekretarke Klinton, a za rezultat treba sačekati njegov kraj“, rekla je juče Maja Kocijančić, portparolka Eštonove.
Podsetimo, Hilari Klinton je prekjuče u Beogradu poručila da SAD snažno podržavaju evropske integracije Srbije i istakla da Beograd uspešno sarađuje s Haškim tribunalom, kao i da „to i drugi treba da priznaju“. Holandski poslanici je, očigledno, nisu poslušali.
Izveštaj o Srbiji 9. novembra
Evropska komisija će 9. novembra u popodnevnim satima objaviti godišnje izveštaje o napretku zemalja koje streme članstvu u EU, između ostalih i o Srbiji, saznaje Danas iz diplomatskih izvora u Briselu. Procenjuje se da će u izveštaju za period oktobar 2009-2010. o Srbiji biti ukazano na slabosti u primeni usvojenih zakona, pogotovo u oblasti rada regulatornih tela, ali i na probleme u Sandžaku. Napori države da se bezbedno organizuje Parada ponosa biće pohvaljeni.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
