Prošle godine skoro niko od Kragujevčana nije čuo za praznik Dana zastave, ove – još manje. Državnih zastava, bilo onih sa zvaničnim grbom ili običnih, narodnih trobojki nema nigde, sem na ustanovama i institucijama ispred kojih su ionako svakdonevno. I one bi mogle da budu manje prljave i u boljem stanju.
Da se novokomponovani praznik Dana srpskog jedinstva nije „uhvatio” ni u pijemonstvu srpstva (G. Princip) Šumadiji dovoljno je da prođete kragujevačkim ulicama i sami se u to uverite.
Sem na fakultetima poput FIN-a ili PMF-a, gde zastave stoje kao i uvek ali sa ostalim unverzitetskim insginijama, nema nagoveštaja da se bilo ko setio, a kamoli obeležio ovaj praznik.
Ni u glavnoj ulici ne vijore zastave. Kafići, kockarnice, kladionice… Ništa. Čak ni ispred manjih državnih ispostava poput pošta.
Patriote bez nacionalnih obeležja na Dan srpskog jedinstva Foto: Z. S. M.
Ni na lokalu srpskog patriote Miše Vacića – mada u firmi ima grb sa krunom i orlovima. Ali, osiguranja, gift i pet šopovi, menjačnice – nikako.
Da koncept Dana jedinstva, slobode i zastave, sa obaveznim školskim obeležavanjem, predstavlja još jednu našu kulturnu pozajmljenicu, smatra Saša Milenić, nastavnik filozofije u Prvoj kragujevačkoj gimanziji i dugogodišnji politički aktivista.
Po njemu, vreme će pokazati da li je ona produktivna, hoće li se ovde održati, poprimiti lokalne boje, aromu i šarm, ili će je narodni život naprosto zanemariti i odbaciti kao tuđicu.
– Izvorni model, uzor za ovu novouspostavljenu praksu u Republici Srbiji i Republici Srpskoj, očigledno da je Pledge of Allegince iz SAD. Tamo se đaci zavetuju na vernost „jednom Bogu”, „jednoj naciji” i „njenoj zastavi”, naprosto zato što su religiozna američka većina. Naravno da je i američko društvo pluralno, da njihove škole imaju i internacionalne programe, kao i đake iz ateističkih porodica, ali nije uobičajeno da se neko protivi ovom tradicionalnom činu. Naprosto, nije učtivo, jer bi se s pravom moglo shvatiti kao prigovor protiv američkog jedinstva, podseća on.
Zastave na ustanovama i institucijama gde su svakodnevno Foto: Z. S. M.
Za Milenića se ovim povodom nameće samo jedno ozbiljno pitanje.
– Ako su iskrene namere iza odluke da se preuzme ovaj patriotski gest, zašto se onda, pobogu, to čini samo jedanput godišnje? U Americi to đaci rade svakog nastavnog dana u svakoj školskoj godini tokom celog školovanja! Ponekad se stiče utisak da je neko samo malo pofajtao sobu alergenom, e da bi se alergični razdražili i sve nas zabavili, od duga vremena, smatra on, dodajući da ima utisak „da je ovaj praznik u javnosti za sada više prepoznat po kontroverzama koje izaziva, nego po vrednostima koje nastoji da promoviše”.
A, Kragujevčani po omorini žure „svi na svoje zadatke” a za praznik, pošetno „ni čuli”, a iz priloženog se vidi – „ni videli”.
Mahom na fakultetima i školama kao i svaki dan Foto: Z. S. M.
Čak i proverene patriote poput lokalnih Zavetnika bez nacionalnog obeležja na Dan zastave. U anale ulazi i činjenica da su i prostorije SNS-a bez zastave na praznik koji je ova stranka uvela kao državni. Od Velikog parka do Saborne cvrkve – nijedna.
– Državna zastava kao nacionalni simbol i jedno od najvažnijih obeležja državnosti, svakako, zaslužuje dužno poštovanje, ali nije dobro graditi kult zastave čitanjem nekakvih proglasa, koji pritom izazivaju nezadovoljstvo pripadnika drugih nacija sa kojima živimo na ovom prostoru, kaže Bojana Vlajović Savić aktivistkinja UG Res Publika.
Po njenom mišljenju, Državna zastava treba da bude simbol koji budi ponos i poštovanje svih građana Srbije, bez obzira na njihovu nacionalnu i versku pripadnost, a to je moguće samo u državi u kojoj se poštuju ljudska i manjinska prava i u kojoj se ne insistira na razlikama, već na toleranciji, uvažavanju, otvorenosti i ravnopravnosti svih njenih državljanja.
Najstarija škola na najmlađi praznik Foto: Z. S. M.
– Trenutno odnos prema nacionalnim simbolima možda ponajbolje odslikavaju dve fotografije, igrom slučaja objavljene istog dana – na jednoj su učesnici litije koji srpstvo i tradiciju brane okupljeni pod više stotina metara dugom zastavom Ruske Federacije, a na drugoj su rvači Ali Arsalan i Zurabi Datunašvili koji svoje šampionske titule proslavljaju zaogrnuti zastavom Srbije, ističe ona.
Čast nacionalnog obeležja „brani” Vodovod, mada, što reče jedna Kragujevčanka „zastava im se ma,o zavrzla”, Filijala Narodne Banke Srbije (baš se ofucala), i u okruženju SUP Peć (u prolazu kod Dunav osiguranja), Dom omladine i Prva gimnazija na kojima ova obeležja stoje kao i uvek.
Tu je i gradska apoteka „1. maj” ali niko od velikih trgovinskih prodajnih lanaca, sportskih oprema, operatera, provajdera, seknd hendova, restoratera, hotelijera.
Ni u glavnoj Pešačkoj zoni „kod Krsta” niko se nije obarjačio. Prošle godine bilo je zastava na po nekom lokalu, ispred neke bašte – sada jok,
– Verujem da će na javnom servisu i danas da bude organizovana neka prigodna emisija, u funkciji promocije predsednika države. Jer, praznici koji se ustanovljavaju za vreme naprednjačke vladavine uvek su u korist dnevne politike. Pa tako i ovaj. Koji bi, valjda, trebalo da pokaže jedinstvo vlasti u Srbiji i Republici Srpskoj, kaže novinarka Jovanka Marović, urednica portala „Glas Šumadije”.
Po njenom mišljenu da je drugačije, moglo je, umesto što smo imali par malih ratova u najavi na televizijama i u medijima bliskim SNS-u, da se ceo mesec posveti Velikom ratu i ulozi Srbije u njemu.
– Moguće je da takva kultura sećanja ne odgovara ovom radikalskom vremenu, pošto mislim da se solunci, među kojima ima i mojih predaka, i koji su ratovali na strani zapadne civilzacije, u grobu prevrću ako mogu odozgo da vide litijašenje i putijašenje na beogradskim ulicama, kaže ova naša sagovornica.
I ona ističe da na kragujevačkim ulicama nema vidljivo istaknutih zastava Srbije a Kragujevčani, kao ni prošlih godina, uglavnom ne znaju šta se slavi. To pokazuje anketa koju je prošle, ali i ove godine sproveo ovaj portal.
U Pešačkoj zoni sa zastavom se „nije obrukala” Glavna pošta (njihova u najbljem stanju), znaci „srolane” stare državne slave su i na zdanju Starog suda (valjda je svečanije iskićena nova Palata pravde, k’o da ide do Jovanovca) a ispred skupštine grada su državna i gradska znamenja uvek istaknuta.
Policijske stanice da i ne pominjemo ali njihovim državnim i nacionalnim stegovima je potrebno makar da ih „osveže” ako ih već ne peru i obnavljaju.
U Kragujevačkom Teatru, kakva simbolika, daje se večeras predstava koja u svom imenu ima „Uspomenu na Zastavu” ali onu, fabriku automobila „Crvenu” a ne ovu nacionalnu, koja je tri godine po uspostvaljanju već potpuno zaboravljena.
Braćo i sestre, srećan praznik: Gradonačelnik čestitao praznik
Ako se GrO SNS „obrukao”, kod gradonačelnika Kragujevca Nikole Dašića, praznik nije prošao neprimećeno. On je u ime građana Kragujevca i svoje čestitao građanima Srbije i Republike Srpske Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave.
– Praznik se obeležava na dan kada je počeo proboj Solunskog fronta. To je jedan od najznačajnijih datuma iz savremene istorije srpskog naroda i jedan od najvećih uspeha srpske vojske, dan koji nikada ne smemo da zaboravimo. Proboj Solunskog fronta je simbol slobode, junaštva i savezništva, putokaz sadašnjim i budućim generacijama da cene mir, slobodu i prosperitet, istako je on.
Foto: Grad Kragujevac
U svojoj čestitci i obraćanju javnosti i medijima Dašić je naglasio da se „zahvaljujući inicijativi predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića, podvig besmrtnih heroja 1918. godine, danas slavi i kao Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave”.
Rečima: „Braćo i sestre, srećan praznik! Živela Srbija! Živela Republika Srpska!”, završio je gradonačelnik Kragujevca svoju čestitku.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kritikovao je danas izjave ministra spoljnih poslova Bosne i Hercegovine Elmedina Konakovića o mitingu "Srpska te zove", navodeći da je prosečna plata u Sarajevu pre deset godina bila 100 evra veća nego u Srbiji, a da je danas 150 evra manja.
Klub čitalaca Danasa je zajednica pretplatnika na dnevni list Danas kojima je, pored ekskluzivnog pristupa novinama u PDF formatu veče pre nego što se štampano izdanje nađe na trafikama, dostupna i celokupna arhiva lista onlajn. Članska kartica obezbeđuje i preko 50 popusta naših partnera, kao i pozivnice za naše događaje i akcije.
Foto: Z. S. M.
