INTERVJU Lepi Brka o izborima u Kosjeriću: U ovoj bici nemamo šta da izgubimo

Stanovnici ovog mesta u zapadnoj Srbiji su ih dočekali kao rod rođeni, a kako ovaj poznati gastronom i televizijski voditelj kaže u intervjuu za Danas, želi da im uzvrati na dobrodošlici, pa je tako prihvatio da bude portparol opozicione koalicije „Ujedinjeni za Kosjerić“ na lokalnim izborima zakazanim za 8. jun.

Lepi Brka, navodi da je kampanja ove liste, čije formiranje je inicirala grupa lokalnih studenata koji aktivno pozivaju Kosjerce da izađu na birališta, više nego uspešna jer su kroz nju otkrili koliki su pokušaji vlasti da podmiti lokalno stanovništvo. Sa Nenadom Gladićem razgovarali smo i o njegovim očekivanjima od „Ujedinjenih“ ako preuzmu vlast, problemima ovog mesta, poruci režima da „ne da Srbiju“, a našlo se vremena i za kulinarstvo.

Na izborima u Kosjeriću nastupaju tri liste, a pored „Ujedinjenih“, tu je i koalicija vlasti „Ne damo Srbiju“, kao i lista Ruske stranke „Srbija u Briksu“.

*Sledeće sedmice ulazimo u sam finiš kampanje. Koliko ste zadovoljni njenim dosadašnjim tokom i da li je dosadašnja kampanja vlasti bila prljava?

– Što se liste “Ujedinjeni za Kosjerić” tiče, kampanja je bila više nego uspešna jer smo kroz nju u stvari otkrili koliki su svi ovi pokušaji da se podmiti lokalno stanovništvo. Što putevima, što pokretnim apotekama, šalju lekare i rade preglede, pa onda za njima ide pokretna apoteka i to Apoteka Beograd, državna firma koja pred bankrotom šalje kamion, odnosno tu pokretnu apoteku I deli lekove. Bilo je i pokušaja podmićivanja sa suhomestnatim proizvodnima, paketićima, putevima, lekovima, evo sada se priprema nekakva žurka, more piva se tu najavljuje. To je njihova kampanja i to smo očekivali. Misle da su nas preduhitrili, ali ne. I studenti i ovi budući odbornici u Skupštini opštine idu za njima i ono što u stvari shvatamo jeste da je njihova kampanja u najvećoj meri propala.

Ljudi kojima su donosili pakete i obećavali puteve, svi su u fazonu super, baš vam hvala, ali našim aktivistima koji su išli da pokušaju da im objasne šta se dešava su rekli da nema potrebe za objašnjavanjem, da im je već jasno, nije ovo prvi put da im neko obeća put, nije prvi put da im donose pakete i da ih posle toga zaborave. Danas smo imali incident jedan, fizički je napadnut naš aktivista za štandom u glavnoj ulici. Očekujemo još toga, izazivanje tenzija je njihov teren, a mi se trudimo da ne igramo njihov tango.

*Koliko su studenti bili važni u toj priči?

– Da nije bilo lokalnih studenta ne bi bilo ujedinjene liste, svi su se odazvali na njihov poziv i tu je njihova uloga ključna, sad imaju akciju obilaženja sela, pozivaju na izbore. Oni dakle nisu naši aktivisti, prosto pozivaju na izbore. Da stvar bude šašavija, ovi putevi, svi sad što se renoviraju i prave, u lokalu ih već svi zovu studentski putevi, tako da, mislim da su oni odradili posao mnogo veći nego što mislimo i veći nego što su se oni sami nadali, jer jednostavno da nije njih bilo i da ovi izbori nisu u ovo vreme kad jesu, gde su sve oče uprte u Zaječar i Kosjerić, za Kosjerić niko nikad ne bi čuo.

Ova vrsta studentske aktivnost je dovela do toga da se druga strana do te mere sad uspaniči pa obećavaju i kule i gradove. Hvala studentima na tome, ali pre svega im hvala na tome što su zaista uspeli da ujedene ljude koji su prilično ideološki heterogeni, do skoro verovatno nije postajala čak ni ideja da se svi ti ljudi, sve stranke, sva udruženja okupe i da kažu da višu nisu stranački aktivisti nego ujedinjeni za Kosjerić.

„Vlast pravi podele, ali ljudi ne žele da se toliko dele zbog politike“

*Jesu li se i u Kosjeriću pod uticajem studenata građani oslobodili straha, jer je utisak da je strah u manjim sredinama veći?

– Jesu, oslobodili su se. Možda nije to toliko strah, naravno da postoji, ali ljudi zaboravljaju jednu važnu stvar vezanu za male sredine. Vladajuća garnitura radi na podelama i na zastrašivanju, a svi ovde s druge strane znamo šta god da se desi 8. juna, već 9. ćemo svi morati opet da živimo zajedno.

Ići ćemo u iste prodavnice, deca će nam ići u iste škole, u vrtiće, ići ćemo kod istog frizera i jednostavno velika većina ljudi ovde, bez obzira za koju su opciju, odbijaju da se do te mere dele zbog vlasti i politke.

Da je došlo do oslobađanja pokazuje to što se se predsednica Skupštine Ana Brnabić, kada se iznenada pojavila ovde, nije baš nešto spektakularno provela. Nije joj se ništa ružno desilo, osim što je dobila dosta zvižduka i stavljeno joj je do znanja da nam nije draga i to od većine ljudi. Ranije je to bilo nezamislivo.

Većina tih skupova koje pravi SNS dešava se na maltene tajnim lokacijama. Očekuje se da u subotu dođe predsednik, ali niko sa sigurnošću to ne može da kaže. I to treba da se desi u selu, dakle van Kosjerića, kao kada je bivši premijer Vučević bio isto tako u selu Makovište ili kada je došao ministar Siniša Mali na skup u lokalnom restoranu i opet niko nije znao da je došao. Bezveze je da ministar dolazi, a da se to ne objavi na sva zvona, jer nas retko obilaze.

Neću da kažem da straha više nema, ali ga je mnogo manje. Mislim su ljudi upravo gledajući borbu studenata skapirali da ako su oni bili spremni da žrtvuju godinu, da ih gaze automobilima, da ih tuku, da im lome vilice, a koji mi izgovor onda imamo da ne radimo ništa i da gledamo svoja posla, kako to obično ljudi kažu, da ih ne zanima politika. Sad su svi shvatili da ako ih ne bude zanimala politika, da nam života više ovde nema.

*SNS na izborima u Zaječaru i Kosjeriću izlazi sa sloganom „Ne damo Srbiju“. Kako razumete tu poruku, kome je ne daju?

– Ne razumem kada izgube vlast u Kosjeriću, ne ako, nego kada je izgube, ko će i gde taj Kosjerić da odnese. Kosjerić je kao i mnoga mesta u Srbiji demografski u velikom problemu. Mi imamo problem da zadržimo ljude ovde i ja ne znam gde mi to možemo i gdee mi to želimo da odnesemo Srbiju.

Njihovo razmišljanje je – mi vladamo Srbijom, ovo je naše, a vi ste neki kmetovi koji bi tu nešto da. Pobunili su se kmetovi i mislim da oni ovo doživljavaju kao da su se neki seljaci digli protiv aristokratije, seljaci koji ovde žive i da smo mi njihovo vlasništvo, a oni nam sada ne daju svoje imanje. Mnogo bolji slogan je Ruske stranke, „Srbija u Briksu“. Učestvuješ na lokalnim izborima u Kosjeriću, gde treba da se rešavaju komunalna pitanja pre svega, kakvi su nam putevi, škole, domovi zdravlja, a oni nastupaju sa porukom Srbija u Briksu.

*Šta vidite kao glavne probleme Kosjerića?

– To su problemi svakog manjeg grada u Srbiji. Imamo problem odnošenja otpada za početak, jer otpad se nosio u Užice, u onu famoznu deponiju Duboko koja se zapalila i mislim da ona i dan danas gori, ali u svakom slučaju prestalo je da se nosi đubre tamo, i onda je opština napravila divlju deponiju koja je pored puta Kosjerić-Požega. To sad već izgleda kao da će da se sruva na put, a nije mu tu ni mesto. Komunalni otpad se ne odlaže na zakonom propisan način, opština je u prekršaju, a možda je to neki ozbiljni nivo kriminala.

Tu je i problem sa strujnom mrežom, naravno i sa putevima. Sada se asfaltira uzduž i popreko, niko ne zna kako, jer nema ni jedne table, ne zna se ko je izvođač radova, ko finansira, gde je projekat i ko garantuje kvalitet tih radova. Radi se adhok pred izbore, a to su sve opštinski putevi. Oni koji su odobrili moraće da odgovaraju ako tu nešto krene po zlu, jer ne znam kako se to recimo razlikuje sad od one rekonstrukcije želeniške stanice u Novom Sadu. Ako nešto krene po zlu, niko nije kriv.
Kako, bre, niko nije kriv?!

Skoro je zatvorena i jedna ambulanta u selu Varda, doktorka je bila zadužena za 800 kartona i sada je otišla u inostranstvo. Nisu mogli da nađu drugog lekara, pošto ih u Domu zdravlja Kosjerić nedostaje. Pred izbore su našli lekare koji odlaze tamo i ambulanta radi, ali veliko je pitanje hoće li raditi i nakon izbora. Najverovatnije neće. Škola treba da se renovira, ali opet da znamo ko to radi, jer u poslednjih mesec dana imamo seriju padanja plafona po školama koje su renovirane. Sad svi kažemo, e bolje ne dirajte ništa, ako ćete da radite kao što se do sada.

I glavno je da se ožive mesne zajednice, jer ljudi ne znaju da u budžetu opštine postoje novci koji treba da se daju mesnim zajednicaama i da ona može da inicira razne projekte. Da se vaskrsne lokalna samouprava, a ne da od izbora do izbora nešto dobijamo ili ne dobijamo, zavisnosti od podobnosti. Treba nam uprava, ne treba nam vlast, baš me briga koje na vlasti.

*Kakva su Vaša očekivanja od liste „Ujedinjeni za Kosjerić“?

– Lično očekujem da im taj posao neće prijati. Očekujem za početak da uprava opštine bude kompetentna i transparentna, jer je njihov zadatk da učini život građana u Kosjeriću što boljim, naravno u skladu sa mogućnostima. Nećemo da im tražimo nerealna obećanja, pošto nam trebaju. Daću banalan primer, pošto mi smo došli pre tri godine, u međuvremena je u Kosjerić došlo još ljudi što povratnika iz inostranstva, što iz Beograda na imanja koje su im ostavili očevi i dede.

I zanimljiva je stvar, niko od nas nije očekivao crveni tepih, ali negde razmišljaš da ako si došao i izabrao si Kosjerić iz koga svi beže, da će neko doći da te pita što smo došli, šta nam se svideli, jednostavno kao znak pažnje.

Ako postoje ljudi koji žele da dođu tu, a ovi ostali hoće da idu, hajde da vidimo ko su ti ljudi, kako mogu da nam doprinesu ovde da bude sve bolje i kako možda mi njih treba da pomognemo. Voleo bih da postoji zainteresovanost opštinske uprave, pre svega za život ljudi koji su tu od vajkada, a onda možda čak i za ove što su došli sa strane. To nije u „majndsetu“ vladajuće ekipe, jer oni ne daju Srbiju, ne daju Kosjerić, pretpostavljam mi što smo došli, nama ga ne daju.

Kada su me zvali „Ujedinjeni za Kosjerić“ da im pomognem oko svega ovoga, jer imam iskustva sa medijima, rekao sam im: „Slušajte, ljudi, ja želim da vi pobedite da bih već sutra da mogao da vam dišem za vratom i da vidimo šta u stvari radimo, jer ako će da radimo po starom, onda nam to baš ništa ne vredi, džaba smo krečili“. Spremam se da budem opozicija, napraviću majicu na kojoj piše „UA Ujedinjeni za Kosjerić“ i nosiću je do narednih izbora.

„Kosjerić ima potencijal da bude varoš primerena čoveku“

*Zašto ste Vi odlučili da dođete u Kosjerić, šta Vama on znači?

– Jedna od prvih emisija koju sam ikada snimio nad terenu, igrom slučaja bio je Kosjerić. I onda smo tu snimali kod raznih domaćina. Par godina smo zatim dolazili ovde na letovanje u jedno seosko domaćinstvo, i ostajali po dve nedelje. Lepo nam je, ali nikome nije bilo jasno šta mi tu radimo toliko. Kroz ta letovanja sam upoznao Kosjerić, i igrom slučaja, ako slučajnost postoji, kada sam u jednom momentu tražio imanje koje bi kupili, ne bi li se pomerili iz Beograda, pojavilo se imanje baš ovde. Prija mi i mentalitet ljudi, priroda je zaista spektakularna. Ljudi nema mnogo, što nije dobro, ali imamo sjajan komšiluk, sve je nekako kao da smo birali, ali ispada da je nas na kraju Kosjerić izabrao. Mnogo metafizike ima u ovoj priči, ali je prosto tako.

Kosjerić zaista ima potencijal da bude baš jedna varoš primerena čoveku. Vozom iz Kosjerić za Beograd stižete za dva sata. Ako bi ta pruga bila rekonstruisana, stizalo bi se za sat i po, možda i brže, a tebi u Beograd sada treba sa jedne na drugu tačku toliko. Zašto bih onda živeo u Beogradu?

Skoro nas je na imanju posetio jedan mladi bračni par koji je kupio ovde imanje i hoće da gradi kuću, jer jednostavno nemaju više šta da traže u Beogradu, hoće da se presele i žive u prirodi. Beograd meni lično više ništa ne znači, u Kosjeriću nam je bolje i za našeg sina koji sad ide u šesti razred, bolje je nama, ljudi su nas stvarno primili onako kao rod rođeni i sad se i mi trudimo da opravdamo tu njihovu dobrodošlicu, odnosno da im se odužimo tako što tu smo s njima, sad nema nazad.

*Da uvrstimo i tu gastronomsku crtu, nekome ko možda prvi put dođe u Kosjerić koji bi lokalni specijalitet preporučili?

– Budimo iskreni, Kosjerić nema kao Pirot peglane kobasice ili Svrljig što ima belmuž, ali u Kosjeriću još uvek ima dobre baze za dobru kuhinja, još uvek ima ljudi koji gaje stoku, ovce i jagnjiće, ima tu i par ribnjaka gde može da se ode naklopu.

Kosjerić još uvijek proizvodi hranu na onaj način, maline recimo su do skora bile vrlo rasprostranjene, sad zbog cene malina u poslednjih par godina vidim da ljudi dižu ruke, ali ovde još uvek ima potencijala da se proizvode dobre namenice. A kad imaš dobru namirnicu ne moraš baš da preterano insistiraš na lokalnim specialitetima, jer možeš bilo koje jelo da skuvaš i da napraviš i da zaista bude sjajno. Budućnost Kosjerića i okoline mislim da jeste u poljoprirodi, stočarstvu i turizmu, ali ne sad onom zlatiborskom turizmu, nego da to bude malo čovekovernije.

„Budućnost Kosjerića je u poljoprivedi i turizmu“

Uvek će postojati potražnja za tim autentičnim sprskim gostoprimstvom i još niej kasno da se to napravi, sve će postojati potražnja za tim autentičnim srpskim gostopremstom i to još uvijek nije kasno da se napravi. U krajnoj liniji potrebno je da mladi ljudi ostanu ovde da skapiraju da mogu da imaju bezbedan i pristojan život, a opet da se vratimo na početak da ipak do svoje kuće imaju put, da snabdevanje strujem bude kako treba, što da ne i vodovod, mislim ovde većina ljudi sa izvora uzima vodu i kopa bunare, ali ne vidim nijedan razlog zašto u 21. veku ne bi imali vodovod.

„Kume, izbori se u Kosjeriću“

*Čuju se glasovi iz opozicione javnosti da je ove lokalne izbore trebalo bojktovati. Šta je Vaša poruka građanima koji se i dalje dvoume da li da 8. juna izađu na birališta.

Pričam kao politički laik, ali u ostalom i većina ljudi koja je pristala da se uključe u ovu našu listu i jesu negde politički laici. Većinja njih nije ni sanja da će pristati za početak i da će naterati sebe da se uključe na ovaj način u politiku. Bojkot, ok, možda je to super idej,a ali tu dolazimo do toga ko je uopšte inicirao ideju da se ovde ljudi ujedine i naprave listu i uđu u krajnje neravnopravnu borbu. Kažu sad ljudi treba bojkotovati, ali šta su onda ova deca ovih šest meseci radila, čemu cela ta energija?

Treba gledati i od koga dolaze te poruke o bojkotu, a jedino laički i emotivno na to mogu da odgovorim. Nismo imali pravo da ne odgovorim na poziv te dece. Šta je najgore što može da se desi? Nek mi da neko odgovor. Sad već vidimo kako ide kampanja, pitanje je kakav će biti izborni dan. Hoće li biti incidenata? Sasvim sigurno. I jesmo li onda izgubili? Pa nismo. U ovoj bitki ne možemo da izgubimo, pošto smo već toliko dobili, ako ništa drugo, onda oslobađanje od straha.

I u krajnjoj liniji, hajde da iznudimo sve te njihove poteze, jer to na kraju krajeva sve negde ostaje zapisano. Neka nauče na našim greškama. Većina tih ljdui što sada kritikuje izlazak, verovatno ne zna da nađe Kosjerić na mapi. Znamo i šta su beli listići napravili onomad 2012. godine. Poruka građanima je apsolutno da izađu.

Šta imate da izgubite? Reči su strašno postrošene, svi imaju mišljenje, mogli smo ovako, mogli smo onako. Kume, izbori se u Kosjeriću. A ne, iz Beograda neko nam priča kako da živimo u Kosjeriću, pa onda radi lokalno, ako možeš da pomogneš pomozi, ako ne možeš – bolje čuti.