Ivo Visković: Približava se trenutak kada će Srbija morati da bira između Istoka i Zapada 1foto FoNet/Ognjen Stevanović

Približava se trenutak kada će Srbija morati da bira između Istoka i Zapada, hoće li ka Evropskoj uniji (EU) ili traži novi put, istakao je profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Ivo Visković za Demostat, dok istoričarka Latinka Perović ukazuje da Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju sličan stav na ovim prostorima.

Ideja o bližem povezivanju sa Rusijom i Kinom je neizvodljiva, pre svega zato što je Srbija geografski udaljena od tih zemalja. Udaljavanje od Evrope bilo bi ekonomski ubitačno za Srbiju, jer su dve trećine trgovinskih odnosa Srbije sa zapadnom Evropom, a samo nekoliko procenata sa Rusijom i Kinom, ukazuje Visković.

On dodaje da građani moraju da shvate da se sada spoljna politika ne može voditi po ugledu na Titovu nesvrstanu Jugoslaviju.

I ništa manje važno pitanje – šta bismo u političkom smislu dobili time, da li bismo dobili bolju društvenu strukuru i demokratiju ili ono što preovladava u Rusiji, neku vrstu samovlašća i ogromne vlasti jedne osobe, upitao je Visković.

On podseća da se i ranije opredeljenje građana za EU nije dogodilo samo od sebe, već zahvaljujući stavovima vlasti i izveštavanju koje je bilo proevropsko.

Postepeno se i sada može menjati, ali se takve aktivnosti moraju planirati i dozirati informacije kako bi se građanima objasnilo zašto je EU prirodni partner Srbije i promenila slika Unije, predočio je Visković.

Istoričarka Latinka Perović za Demostat navodi da Srbi podržavaju imperijalni koncept Rusije jer i sami imaju sličan stav na ovim prostorima, a takvo shvatanje nespojivo sa evropskim orijentacijama Srbije.

Ona smatra da je EU pravi put za Srbiju jer je i geografski i egzistencijalno vezana za Evropu, ali ne veruje da aktuelna vlast može da uvede državu u EU.

Ukoliko Srbija svoj spoljno-politički program i tekuću politiku usaglašava s drugom velikom silom koja je i sama u ratu, Perović dodaje da onda ne može računati na to da će strana koja se suprotstavlja tom ratu na nju gledati kao na saveznika, već na deo imperijalnog korpusa Rusije.

Perović ukazuje da u Rusiji postoji jak otpor ratu, ali da se o tome u Srbiji ne govori i ne piše.

Rusiji, kako dodaje, raste represija jer je sam Putin izložen dvostrukom pritisku – vojnih struktura koje su za nastavak rata i ruskog društva koje ne pristaje na rat.

Docentkinja na Fakultetu političkih nauka Jelena Surčulija Milojević ukazala je da, u trenutku kad je evropski entuzijazam opao, a oko 80 odsto građana podržava vojnu neutralnost po svaku cenu i ne želi sankcije Rusiji, vlast može da usmeri javno mnjenje ka Evropskoj uniji afirmativnijim govorima o EU, podsećanjem građana na prednosti koje članstvo u EU nosi, te povezivanjem ideje Otvorenog Balkana sa idejom Srbije u otvorenoj Evropskoj uniji.

Verujem da Srbija nije odustala od svog evropskog puta, a da u ovom momentu ni Evropska unija nije odustala od Srbije kao države kandidata za članstvo.

Stoga, sve dok postoji i najmanja želja da se u tom odnosu ostane, verujem da će Srbija put ka Evropskoj uniji nastaviti, navodi ona.

Dodaje da je pozicija države kandidata za članstvo u EU teško stečena, te da ne bi bilo ni u čijem interesu da se tako lako izgubi.

Ono što mi se čini da nedostaje u našem javnom diskursu je činjenica da ni države članice EU nemaju jedinstvenu spoljnu politiku po mnogim pitanjima, uključujući i o granicama Srbije, te je i to faktor kojim bi javno mnjenje eventualno moglo biti malo usmereno u pravcu EU, iako to meni, u ovom trenutku, ne izgleda dovoljno verovatno, navodi Surčulija Milojević.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.