Foto: Danas/A. L.Novi Sad ulazi u lokalnu izbornu trku bez da je bilo koja ozbiljna politička grupacija istakla javno svog kandidata za gradonačelnika.
Kako je drugi grad u državi zadesio evidantan manjak prepoznatljivih političkih ličnosti koje bi stranke i pokreti mogli da istaknu za svoje prvake, odnosno, preko čije bi snage mogli da grade svoje uspešne političke kampanje?
Izbori su za manje od mesec dana, a Novi Sad je najjasnije od svih gradova u Srbiji na pola presekla referendumska atmosfera. U jednoj koloni je koalicija oko Sprske napredne stranke, a u drugoj opoziciona koalicija koju čine dvanaest stranaka i pokreta. Ni jedna ni druga nisu istakli svog kandidata za prvog čoveka grada.
Novi Nebojša Milenković, pisac i istoričar umetnosti, kaže da bi formalno, stranke mogle reći da ovo i nisu izbori za gradonačelnika pa bi s te strane to moglo biti u redu. Ipak, ističe, politički folklor, neka vrsta poštenja prema građanima, ali i građanski red nalažu da bismo trebali znati ko su ljudi koji pretenduju na funkciju prvog čoveka drugog po veličini grada.
– Što se SNS-a i aktuelnog gradonačelnika tiče to je možda i razumljivo, pošto Đurić teško da čak i sebe samog može da ubedi u to da je gradonačelnik, a kamoli građane. Što se pak opozicije, ili takozvane opozicije tiče, i tu je, nažalost, i to u trenutku kad grad praktično imaju na tacni, više nego primetan deficit kredibilnih, poznatih, profesionalno ostvarenih i politički ubedljivih lica. Gradonačelnik treba da bude ličnost, a plašim se da, sudeći po ponudi, upravo s ličnostima i kuburimo. Zato bi ovi izbori, da citiram onog blesavog Nestorovića, zbog celokupne klime u kojoj se odvijaju, mogli biti najsmešniji izbori u istoriji – rekao je Milenković.
Naprednjaci su kao nosioca liste obnarodovali nekadašnju načelnicu Infektivne klinike u Novom Sadu dr Vesnu Turkulov, primetno je i breniranje dosadašnjeg gradonačelnika Milana Đurića za još jedan mogući mandat. Ali sa naprednjacima se nikad ne zna, ova partija obično krije svoje buduće funkcinere do poslednjeg momenta.
Prvi na listi opozicione liste je Miloš Tubić predsednik gradskog odbora Nove demokratske stranke Srbije, a nosioci liste su Borislav Novaković iz Narodnog pokreta Srbije i Vladimir Vrsajkov iz Stranke slobode i pravde.
Novaković je novinarima pre dva dana rekao kako je dogovor da ova koalicija ne izlazi sa kandidatom za gradonačelnika, nego „timom za Novi Sad“, te da kampanja neće biti personalizovana na takav način. S obzirom da je ovo najšira opoziciona koalicija od dolaska SNS na vlast, ovakav rasplet verovatno je bio i očekivan.
Kako kaže Nedim Sejdinović novinar i kolumnista, Novi Sad je, pogotovo u poslednjih dvanaest godina, u potpunosti provincijalizovan: politički i ukupan javni život odvija se u senci Beograda ili u mraku kafana i interesnih grupacija „kruga Trčike“.
Zbog toga na žalost nije sposoban da stvara i promoviše autentične vrednosti, bar dok se one ne prihvate i overe negde drugde. Kako u kulturi, tako i u politici.
Tome svemu, ističe, doprinosi i katastrofalna medijska scena: ili su ovdašnji mediji pod kontrolom vlasti i izgledaju kao karikatura RTS-a ili „Informera“, ili su slabo uticajni i takođe na neki način programirani, uz čast izuzecima.
– U takvoj situaciji je zaista teško, a pogotovo u politici, stvoriti ime koje može da privuče i intrigira građane. Pogotovo zbog toga što u politici nema odveć puno vrednih, sposobnih i obrazovanih ljudi, jer oni po pravilu ne žele da uđu u političku septičku jamu (kakva je namerno kreirana). Ima u novosadskoj politici i časnih i vrednih ljudi, ali nema ko da ih prepozna i promoviše, ali ima mnogo onih koji će ih cinično sputavati, čak i bez ikakvog interesa. Ima naravno tu i interesa, ogroman broj „urbanih“ građana, koji bi trebalo da budu zamajac promena i javnog života, nalaze se u razgranatom naprednjačkom lancu korupcije – izjavio je Sejdinović.
Što se tiče SNS-a, kako objašnjava, ova stranka nema privlačnih kadrova po difoltu, u pitanju su ljudi koji su svojom pojavnošću odiozni, i oslanjaju se na „kult vođe“.
„Jedina preporuka za napredak u ovoj stranci jeste beskrajna podatnost tom vođi i kriminalnim krugovima koji vladaju zemljom i, vrlo očigledno, našim gradom“, ističe Sejdinović.
Što se tiče opozicije, i tu je objašnjava primetan centralizam, jer mnogi političari se doimaju tek kao ispunjivači naredbi odozgo.
– Bilo bi interesantno istražiti koliko uopšte procenata građana prepoznaje opozicione političare okupljene u „novosadski DOS“. Možda je Borislav Novaković najpoznatiji među njima, ali zbog svoje ranije političke karijere i zbog prisutnosti na nacionalnom političkom nivou i u beogradskim medijima. Mislim da je „novosadski DOS“ odustao od kandidata i zbog toga što nije imao koga privlačnoga da istakne, a i zbog toga što bi priča o kandidatu u predizbornom periodu otežala formiranje ove koalicije, koju neki zovu, „od Silvane do Nirvane“ – nastavio je Sejdinović.
Jedini izbori kada se gradonačelnik Novog Sada birao direktno bili su 2004. godine kada je Maja Gojković tada funkcionerka Srpske radikalne stranke, pobedila Borislava Novakovića tada funkcionera Demokratske stranke u drugom krugu sa svega 700 glasova više, te postala prva gradonačelnica u istoriji Novog Sada.
Već na sledećim izborima promenom Zakona o lokalnoj samoupravi, gradonačelnici se ne biraju direktno, već ih izlasavaju odbornici u skupštinama gradova. Pomoću proporcijalnog sistema glasovi se raspoređuju partijskim listama nakon čega odabrani odbornici tajno biraju prvog čoveka grada.
Ono oko čega danas imamo stanovit problem, kako smatra Milenković, je samo shvatanje termina „političkog“ gde se potpuno smetnuo s uma čemu i kome politika uopšte služi. Niti ima ideja, niti programa – čak ni pokušaja stvaranja iluzije da je moguće nešto novo i drugačije.
Afirmisanje političkog kao principa vrline i brige o javnom dobru kao da više nikog ni ne zanima. „Zato nam se i nude ljudi koji rade na daljinski, kakav je Đurić – ili reciklirani kadrovi koji ne žele da shvate kako im je rok upotrebe odavno istekao“, dodaje on.
– Zato nam ne preostaje ništa drugo osim da se, svako po nalogu sopstvene savesti, opet opredeljujemo po principu manjeg zla. Možda građanima, kojima je život u ovom provizorijumu odavno neizdrživ, to ovaj put bude dovoljno. Ja, nažalost, nisam optimista. Naprotiv, plašim se da Novom Sadu kao urbanističkoj celini crni dani tek predstoje – zaključio je Milenković.
Više informacija iz Novog Sada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
