„Igra mačke i miša”: Ko je godinu dana otkako su studenti ispostavili zahtev Vučiću da raspiše izbore – mačka, a ko miš?

Aleksandar Vučić, inače, poznat po maniru da vrlo često raspisuje izbore, od kada je na vlasti, unazad 14 godina, sada, kada je takav zahtev izuzetan i specifičan, zbog svima evidentne pobune i naveliko iznetih karakteristika koje dolaze i od institucija međunarodne zajednice, da je režim – autokratski, on okleva i tome ne pribegava.

Sagovornici Danasa jasni su u svojim ocenama da je Aleksandar Vučić siguran u pobedu, izvesno je da bi izbori već bili održani. U svojim analizama razdvajaju predsedničke i parlamentarne izbore, sa aspekta moguće pobede i uspeha. Opozicija je, prema njihovoj oceni, svakako, nespremna za izborni poduhvat, dok studentima pripisuju uglavnom pozitivne odgovore na izazove koje pred njih postavlja režim.

U kontekstu pobede i prednosti.

Naznačimo, Vučić je u poslednjem javnom nastupu, kada je reč o izborima, govorio o tome da će oni biti ili na leto ili pred kraj godine. O tome se naveliko izražavaju sumnje od strane kritičkog dela javnosti, usled nepoverenja u ono što predsednik Srbije inače govori.

„Vučić nema brojke da bi pobedio na izborima“

– Pa, ovih godinu dana je u stvari prošlo u jednoj, ja bih rekao, igri mačke i miša. U ulozi mačke je onaj deo javnosti koji traži izbore, predvođen pre svega studentskim pokretom, ali i svim drugim akterima i velikim brojem građana. A miš je u igri, netipično, Srpska napredna stranka, odnosno Aleksandar Vučić. I sad, potpuno je jasno zašto stranka koja ima ogromnu dominaciju u izbornoj areni, dakle i medije, i novac, i institucije na svojoj strani, i videli smo, mogućnost da upotrebljava silu bez posledica… Pa, zašto ta stranka ne raspisuje izbore? – postavlja pitanje Dejan Bursać iz Instituta za filozofiju i društvenu teoriju.

Iako, dodaje, “videli smo, radi se o stranci koja je za poslednjih 12 godina, četiri puta raspisivala vanredne parlamentarne izbore”.

Dakle, kaže dalje, “praktično, kad god joj se ćefne, kad god bi ugledala priliku da produži sebi mandat, kad god bi videla da je opozicija u nekom rasulu, kad god bi namirisala neku malu krizu, ova stranka je išla na birališta i učvršćivala svoju vlast u toj, ja bih rekao, izmanipulisanoj izbornoj areni, ili možemo čak otvoreno reći nameštenoj izbornoj areni, budući da su prednosti SNS-a u toj areni takve da su raniji izbori zaista bili gotovo pa nekompetitivni”.

– Međutim, ta stranka sada izbegava izbore. Iako bi da je u mogućnosti, verovatno ih odmah raspisala, pobedila studentski pokret, ugasila ovu pobunu, oterala brojne glasače, protivnika režima nazad u apatiju i završila celu ovu ujdurmu koja se dešava poslednjih godinu i po dana. I sad moramo da se zapitamo zašto ta stranka onda to ne učini. Pa, apsolutno je jasno. Razlog je zato što nema brojke da bi pobedila na izborima. Čak uprkos ovim svim prednostima koje sam nabrojao, SNS nije sigurna da može da pobedi na izborima – smatra sagovornik Danasa.

Prema njegovim rečima, ovih 10 lokalnih izbora održanih u međuvremenu takođe je to dokazalo.

– Evo, uprkos tome što Aleksandar Vučić govori, pobedili smo 10:0 u ovom krugu izbora koji je bio sad pre mesec dana i slično, da su ti lokalni izbori takođe to potvrdili. Jer ovde se radi o malim sredinama gde su glasači strogo kontrolisani, gde veliki broj njih je vezan za državu, odnosno stranku. I opet, u takvim situacijama SNS pada za po 10, 20, 30 odsto u procentima, u malim sredinama. Dakle, u velikim sredinama koje im tradicionalnije nisu naklonjene i koje su bile žarište ove pobune u zadnjih godinu i po dana, oni nemaju šta da traže. Kad se sve prevede na nivo republike, kad se spoje veliki gradovi i te male sredine gde gube podršku, pretpostavljamo da SNS i dalje nema rezultat da raspiše izbore – objašnjava naš sagovornik.

Meni su zato iluzorna, kaže, i ova istraživanja javnog mnjenja koja SNS, a to jest koji neki mediji, nećemo reći SNS, koji neki mediji puštaju, gde je tobože, SNS ima, ne znam, 45 odsto, njihovi partneri pet odsto i slično, da je situacija takva, „oni bi raspisali izbore odavno”.

– Stvarnost je verovatno mnogo drugačija. Stvarnost je verovatno takva da oni i dalje nisu sigurni da na izborima mogu da pobede. Onog momenta kad se u istraživanjima potvrdi da su te brojke takve, oni će raspisati izbore, jer su njima izbori način da delimično legitimno izađu iz ove krize kao pobednici. Oni to trenutno ne mogu – smatra Dejan Bursać.

E sad, što se studenata tiče, oni se nose onako kako bi trebalo da se nose – kaže.

– Jedan vrlo difuzan, ja bih čak rekao spontan pokret koji traje već godinu i po dana. Jako je teško održati nivo mobilizacije godinu i po dana. Mi vidimo da oni to uspevaju. Mi vidimo i po rezultatima istraživanja da su oni mobilisali veliki deo javnosti na svoju stranu. I mi vidimo da sad to treba da se prelije u institucionalizovanu politiku, odnosno u neku vrstu izbornog ishoda, idealno za njih, izborne pobede. I to je ono što, hajde da kažemo, svrbi SNS – ističe.

To je ono gde SNS nije sigurna i zbog čega ne idu na izbore, objašnjava.

– Jer oni misle, verovatno misle to već duže vremena, da će odugovlačenjem splasnuti popularnost studentskog pokreta. To se očigledno ne dešava. Kažem, koliko god mi vidimo nekakva istraživanja po kojima studenti su jedne nedelje na osam odsto, pa sledeće na 36, pa opet se priča da je SNS na, ne znam, 45, 50 odsto, to da je istina, mi bismo imali izbore i SNS bi, kao što rekoh, pobedila na njima. S obzirom da to očigledno nije istina, mi izbore još uvek nemamo. A, veliko pitanje, pre svega za Aleksandra Vučića, jeste koliko će studenti i da li će uspeti da održavaju, neću reći vatru te pobune, ali jednu vrstu mobilizacije građana, dovoljnu da se pobedi na izborima do nekog datuma izbora, kad god on bio – kaže Bursać.

“Opozicija kao Skarlet O’ Hara”

Prema rečima sociologa Ivana Živkova, Vučićeva ideja vodilja je da pređe s predsedničke na premijersku funkciju, s tim što bi želeo da za novu poziciju ima legitimitet u naredne četiri godine, a ne samo do isteka mandata aktuelnog saziva Skupštine.

– Pošto ne može istovremeno biti na obe funkcije, eventualni vanredni parlamentarni izbori neminovno povlače i predsedničke u kratkom roku, pa bi zato i opozicija trebalo o njima da razmišlja u paketu i odmah, a ne kao Skarlet O Hara. Izgleda kao da je vlast svesnija od studenata i opozicije da joj je najslabija tačka upravo izbor za šefa države, koji se sprovodi većinski, što u drugom krugu znači referendumsku atmosferu – objašnjava naš sagovornik.

Uostalom, kaže, o tome svedoče iskustva iz 2000. i 2012. godine u kojima ne bi došlo do smene vlasti da su održavani samo parlamentarni izbori.

– Osim toga, Vučić zna da bi u slučaju uspešnog formiranja još jedne naprednjačke Vlade došlo do rezignacije opoziciono nastrojenih građana, što bi mu pomoglo da u takvoj atmosferi organizuje predsedničke izbore s malom izlaznoću, a nokautiranim, podeljenim i posvađanim protivnicima. Sondaže javnog mnjenja nisu u prethodnom periodu pokazivale ono što on smatra neophodnim da ga uz planirane mahinacije i nasilni kvaziizborni postupak dovede do skupštinske većine pa zbog toga sve vreme taktizira, oteže, čeka povoljniji trenutak, prvenstveno se uzdajući u slabljenje protivnika, jer se jačanju svog rejtinga više ne može nadati – ističe Ivan Živkov.

S druge strane, studenti i opozicija moraju shvatiti da malo veća podrška među biračima u odnosu na vlast ne znači sigurnu pobedu, jer ne živimo u Švajcarskoj.

– Ni parole, ma koliko bile dovitljive i inspirativne, nisu dovoljne. Potrebna je funkcionalna organizacija za sprovođenje izbora, dogovor o saradnji u čiju iskrenost će birači poverovati bez obzira na broj izbornih lista, jedan zglavan i snažno podržan zajednički predsednički kandidat, uz spremnost da se izborna volja brani kao Petog oktobra – zaključuje naš sagovornik.