Izborna tišina u eri interneta

U noći između četvrtka i petka počinje izborna tišina i trajaće do zatvaranje biračkih mesta, u nedelju u 20 časova.

Tokom tog perioda, učesnici na izborima ne smeju da organizuju javne skupove, objavljuju procene izbornih rezultata, šalju poruke biračima i postavljaju propagandni materijal na udaljenosti od 50 metara od biračkog mesta.

Mediji – radio, televizija i štampa, takođe ne smeju da objavljuju predizbornu propagandu, što uključuje i njihove veb stranice.

U Srbiji je ove godine promenjen Zakon o elektronskim medijima, kojim se zabranjuje funkcionerska kampanja.

Zato je medijima bilo zabranjeno da od 24. marta do 1. aprila da izveštavaju o aktivnostima funkcionera koji su i kandidati na izborima sa otvaranja infrastrukturnih radova i objekata.

Prakse zemalja su različite, pa tako tišina u Hrvatskoj i Rusiji traje 24 sata, a u Slovačkoj čak sedam dana.

Izborna tišina traje po jedan dan u Bosni i Hercegovini i Bugarskoj, dok Rumunija i Crna Gora imaju kao i Srbija dva dana izborne tišine.

Neke zemlje počinju sa izbornom tišinom u danu predviđenom za glasanje, poput Mađarske, Italije i Severne Makedonije, dok izborna tišina ne postoji u Velikoj Britaniji, Belgiji, Holandiji ili Švajcarskoj.

Izborna tišina predstavlja zakonom utvrđen vremenski period u kome je zabranjeno javno predstavljanje kandidata i njihovih političkih programa, a tada se biračima ostavlja vreme da sumiraju utiske iz kampanje i slobodnom voljom odluče za koga će glasati na izborima.

Zabrana obavljanja izborne kampanje odnosi se na tradicionalne medije, odnosno TV i štampu, i ne može se kazniti niko ukoliko se reklamira putem interneta ili na bilbordima.