foto FoNet Nenad Đorđević„Pozicija SNS stabilna je iz razloga što nemaju relevantnog izazivača na poziciji prosečnog birača u Srbiji. Ne postoji dominantna politička snaga nigde u svetu čiji prosečni podržavalac nije ujedno i prosečni birač te države. U skladu sa tim, rekao bih da je opoziciji u Srbiji potreban značajan iskorak ka umerenim biračima za uslove Srbije, zato što se čak i po odabiru najvećih problema sa kojima se Srbija suočava, vidi značajna disproporcija između opozicionih ispitanika i drugih ispitanika“, ističe u intervjuu za Danas Miljan Mladenović, istraživač na projektu „Šta Srbija misli“.
Kroz ovaj projekat obavljeno je više istraživanja javnog mnjenja tokom 2021. i 2022. godine koja su se bavila, kako mišljenjem građana o najvažnijim društvenim i političkim pitanjima, tako i procenom rejtinga političkih aktera pred aprilske izbore.
Mladenović na osnovu nalaza svih ovih istraživanja govori o desetogodišnjici vlasti Srpske napredne stranke i percepciji politike naprednjaka među biračima.
* Iz svega što ste kroz istraživanje „Šta Srbija misli“ saznali, možete li da odredite neke ključne razloge za značajnu podršku koju građani i dalje daju SNS-u?
– Ono što je gotovo u svim razvijenim društvima najvažnije za birače, važno je i u Srbiji – ekonomija. Ubedljiva većina birača SNS stavljala je ovu temu među tri najvažnije. Pod ekonomijom se ne smatra samo rast ekonomskih pokazatelja ili rast plata i penzija, već i sporedne stvari poput infrastrukture ili investicija koje na kraju direktno utiču na ekonomiju. S druge strane, neke teme su i specifične za Srbiju. Kosovo, kriminal, korupcija (3K), i nakratko u prethodnom periodu korona virus činili su preostale najvažnije teme za građane. Pojedini trendovi, poput ekologije, često vremenski zaostaju za pojedinim zemljama, ali se na kraju pojave kao značajna tema za građane i u Srbiji. Biće interesantno ispratiti koliko će ova tema, koja je svakako dobila veliku pažnju u prethodnih godinu dana, ostati važna za građane, a samim tim i za političke aktere i da li će biti usko vezana za Rio Tinto ili će dobiti širi kontekst.
* Po završenim izborima pokazalo se da je vaše istraživanje dalo jednu od najpreciznijih projekcija rezultata SNS na parlamentarnom nivou – predviđali ste da će oni biti na oko 45 odsto, osvojili su oko 43 odsto. Kako biste ocenili rezultat koji su postigli – dobar, loš, stabilan?
– Ovi izbori bili su jako teški za pogađanje zato što je teško bilo proceniti koliko je ljudi bojkotovalo prethodne izbore, što je bio jedan od pondera u našem istraživanju. I pored toga što zaista jesmo bili precizni kada je u pitanju SNS, rejting SPS a samim tim i rejting predsedničkog kandidata Vučića bio je projektovan dosta niže od izbornog rezultata. Verujem da ćemo u budućem radu biti precizni na svim poljima. Rezultat SNS može se posmatrati iz dva ugla: iz ugla prethodnih izbora pad SNS jeste veliki, ali objektivno gledano i dalje je to rezultat koji daje skoro pa samostalnu većinu, što je nešto što bi skoro svaki političar prihvatio da mu ponudite pre izbora. Rekao bih da u SNS imaju razloga za slavlje jer su izbori održani pre roka, a veoma je upitno kakav bi rezultat bio da su se izbori održali naredne ili 2024. godine, pogotovo ako se uzme u obzir trenutno geopolitičko stanje u svetu.
* U kom smeru bi rejting SNS mogao nadalje da se kreće?
– Što se tiče budućeg kretanja političke scene u Srbiji, mislim da je sada najnezahvalniji trenutak za davanje ovakvih predviđanja u poslednjih 10 godina jer deluje da su moguće tektonske promene, pa bih odgovor na to pitanje izbegao u ovom trenutku.
* Za predsednika SNS i Srbije Aleksandra Vučića uvreženo je mišljenje da tokom svih ovih deset godina na vlasti vrlo ozbiljno prati istraživanja javnog mnjenja i svoje političke poteze usmerava prema njima. Zašto bi istraživanja mogla biti toliko važna?
– Čak je i sam predsednik Vučić u više navrata pominjao da redovno prati istraživanja. Onaj deo istraživanja javnog mnjenja koji se u javnosti najčešće pojavljuje (rejtinzi partija ili opredeljenje građana prema određenim pitanjima) suštinski nema preveliki značaj za naručioca istraživanja ili za onoga ko to istraživanje sprovodi. Neuporedivo značajniji deo je unakrsna tabulacija, koja pruža uvid u razmišljanje određenih demografskih grupa, kao i kreiranje mape toka misli ispitanika. Na taj način dobija se bolji uvid u potencijalne birače ako govorimo o političkim istraživanjima, a slična je situacija i sa istraživanjima tržišta. Forsiranje određene političke teme koja je interesantna samo za manju grupu ljudi ili usmeravanje političke poruke pogrešnoj ciljnoj grupi česta je greška političkih opcija u Srbiji. Zato mislim da je važno da svako ko ozbiljno želi da uđe u dubinu svog posla mora da bude upoznat sa publikom kojoj se predstavlja i od koje zavisi i da po tom pitanju ne treba žaliti resursa, jer su ti podaci najvažniji resurs koji neko u svojoj sferi može da poseduje.
* Kako biste ocenili desetogodišnju vladavinu Srpske napredne stranke sa aspekta spoljnopolitičke pozicije Srbije tokom ovih 10 godina?
– Zvanična spoljna politika vlasti, ako izuzmemo ekspanziju Kine u ovaj region, što je uticalo i na Srbiju, ne razlikuje se značajno u odnosu na prethodnu vlast. Evropski put i dalje je zvanično opredeljenje Vlade, a prisutni su i svi drugi akteri kao i do 2012. godine. Narativi koji nekoga ruže, a nekoga kuju u zvezde, najčešće dolaze iz medija i retko kada su plod nastupa zvaničnika i političara. Ipak, u ovom trenutku deluje izvesno da bi napad Rusije na Ukrajinu mogao dugoročno da onemogući trenutnu politiku „četiri stuba“ ili „sedenje na više stolica“.
Opredeljenje protiv Zapada bilo bi suicid
* Očekujete li da vlast SNS i Aleksandra Vučića promeni spoljnopolitičku poziciju u narednom periodu pod uticajem aktuelnih dešavanja, i u kom pravcu?
– Sasvim je sigurno da će uloga i moć Rusije u Evropi dodatno oslabiti, bez obzira na to koliko će rat potrajati i koji će biti njegov krajnji ishod. Sve ono što se u javnosti označava kao „Zapadni svet“ sada je dobilo priliku da, bez trošenja većeg političkog kapitala kod svojih građana koji će imati razumevanja za privremeni nedostatak energenata, pokuša da svede uticaj Rusije na minimum. Imajući u vidu kretanje geopolitičkih odnosa gde čak i velike sile žrtvuju svoje interese da bi odbranile vrednosti koje zastupaju, malo je verovatno očekivati da bi Srbiji mogla da se toleriše neopredeljenost po ovom pitanju. U skladu sa tim, verujem da nas u narednih nekoliko meseci očekuje jasnije opredeljenje ka jednom cilju – Zapadu ili Istoku, pri čemu nijedan izbor neće proći bez uticaja na naše građane, sa tim da bi gledano na srednji ili duži rok, opredeljenje protiv Zapada bilo ekonomski i politički suicid.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
