Ko su sve žene koje su se do sada kandidovale za predsednicu na izborima u Srbiji 1Foto: Vojin Radovanović

Na predstojećim izborima za predsednika Srbije najavljene su kandidature tri kandidatkinje – Milice Đurđević Stamenkovski, predsednice Srpske stranke Zavetnici, profesorke Biljane Stojković, koju kandiduje koalicija “Moramo“ i Branke Stamenković, bivše predsednice i narodne poslanice Dosta je bilo, ispred koalicije “Suverenisti“. Zavetnici i Moramo su kampanje već započeli, dok su Suverenisti kandidaturu Stamenković najavili juče.

Ako se na izbornom listiću nađu njihova imena, izbori 3. aprila biće rekordni po broju kandidatkinja.

Kandidatkinje na izborima nisu učestala pojava na srpskim predsedničkim izborima. Do sada se za funkciju predsednika Srbije kandidovalo šest žena.

Prve predsedničke izbore za predsednika Srbije u sastavu SRJ 1990. godine obeležila je i kandidatura Ljiljane Čuić, koju je kandidovala grupa građana. Na izborima osvaja 0,07 posto glasova, 3.764 glasova, što je plasira na 23. od 32. mesta. Nakon ovog rezultata iz politike se povlači.

Prema dostupnim podacima, neko vreme je radila i kao instruktorka vožnje. Nakon što je ostala bez posla, posvetila se poeziji. Među brojnim stihovima napisala je i „Bile Klintone, tobom vladaju mračne sile! Tvoji avioni paraju deo neba. Ne znaš da voleti bližnjeg treba…“.

Srbija je na novu kandidatkinju morala da čeka više od 10 godina, do 2004. kada su se kandidovale princeza Jelisaveta Karađorđević, kao i novinarka Ljiljana Aranđelović iz Palmine Jedinstvene Srbije.

Princeza Jelisaveta Karađorđević, čerka kneza Pavla, osvojila je nešto više od 2 posto podrške građana, a kandidovala ju je grupa građana „Inicijativa za lepšu Srbiju“, a kandidatkinja Jedinstvene Srbije je osvojila manje od jedan posto.

Dok joj je suprug Bogoljub bio u egzilu zbog afere “Mobtel“, diplomirana pravnica Milanka Karić, kandidovala se za predsednika Srbije 2008. godine. Nju je kandidovao Pokret snaga Srbije, koji sada nastupa na listi SNS, a na izborima je bila osvojila 0,98 posto glasova.

Srpska radikalna stranke kandidovala je 2012. za predsednika Jadranku Šešelj, suprugu Vojislava Šešelja, predsednika radikala, koji je u to vreme bio optuženik u Haškom tribunalu. Za kandidatkinju radikala glasalo je 3,78 posto glasova, te je bila sedmoplasirana na tim izborima.

Ko su sve žene koje su se do sada kandidovale za predsednicu na izborima u Srbiji 2
Jadranka Šešelj i Aleksandar Vučić Foto: FoNet/ Zoran Mrđa

Daleko ispod Jadranke Šešelj, na poslednjem 12. mestu tih izbora, našla se kandidatkinja Socijaldemokratskog saveza dr Danica Grujičić, načelnica neuroonkologije Kliničkog centra Srbije i redovna profesorka na beogradskom Medicinskom fakultetu. Grujičić je do 2011. bila članica Demokratske stranke, a sada nastupa kao kandidat za poslanika liste oko SNS. Na parlamentarnoj listi “Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“ ova doktorka je prva na listi.

Izbori 2017. prošli su bez kandidatkinja. Kandidature su najavile Danijela Sremac i Mila Alečković. Sremac je bila predsednica i osnivač Srpskog instituta iz Vašingtona, organizacije koja se, kako je isticala, u Americi bori za prava Srba, dok je Alečković psihološkinja poznata po privrženosti najrazličitijim teorijama zavere. Ni Sremac ni Alečković nisu uspele da skupe potrebnih 10.000 potpisa za kandidaturu. Alečković je na prošlim parlamentarnim izborima bila kandidat za poslanika liste ‘Suverenisti’ pokreta Dosta je bilo.

Razlog u tome što se u istoriji obnovljenog srpskog parlamentarizma na izbornim listićima za predsedničke izbore našlo tek šest žena novinarka Njuzmaks Adrie Jasmina Dobrilović vidi, između ostalog, u tome što “u Srbiji politika nosi pantalone“.

“Živimo u društvu u kom vladaju muškarci. U Srbiji retko ko hoće da se lati da se bavi politikom, a pogotovo žene koje su generalno u dosta težem položaju u odnosu na muškarce. Žene nemamo ili ih retko viđamo na nekim rukovodećim pozicijama i položajima, i u privatnom i u državnom sektoru“, kaže Dobrilović.

U srpskoj politici nema vidljivih žena, a ni promena zakona po kojoj 40 odsto žena mora da bude na izbornim listama za parlament, “za koju se navodno izborila Gordana Čomić“, ne govori o tome da imamo uticajne žene u politici, smatra novinarka.

“Vučić nam je uveo mlade i žene u parlament, i šta smo videli od njih? Uveo je premijerku LGBT orijentacije i dao joj drugi mandat. Da li se neko od njih izborio za elementarna ženska prava? Zašto bi bilo koja žena u Srbiji onda razmišljala u pravcu da se kandiduje?“, navodi Dobrilović.

Komentarišući kandidature Đurđević Stamenkovski, Stojković i Stamenković, kaže da su one daleko od ozbiljnih političarki, te da predstavljaju lične izbore opcija koje su ih kandidovale “po principu ‘Hajde da imamo nekog svog“’.

“To je neozbiljno, a rezultati na izborima će pokazati i koliko je neozbiljno“, kaže novinarka.

Dobrilović ocenjuje i da naše društvo nije spremno da prihvati žene u politici načelno, a kamoli da sutra glasa za ženu koja je odlučila da se kandiduje za predsednika.

“Ali ko zna možda u nekom narednom periodu, možda za dve godine, kada očekujem da ponovo ima neke izbore, izraste neko žensko lice koje će imati neku jasnu politiku, a koje će ovo društvo biti spremno da prihvati, ali i da će ta žena biti spremna da se uhvati u koštac sa svime onime što politika u Srbiji predstavlja“, zaključuje Dobrilović.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.