Izmene Zakona o jedinstvenom biračkom spisku: Vlast i ODIHR sa suprotnim tumačenjima

ODIHR se po pitanju JBS oglasio još nakon krađe izbora 2023. godine, kada su ocenili da izborni sistem u Srbiji zahteva veću transparentnost kako bi se povratilo poverenje građana u demokratske institucije.

Prema izveštaju koji se tiče nacrta izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku, posebno se ukazuje na nedostatke u vezi sa sastavom i nadležnostima tela za reviziju biračkog spiska, transparentnošću procesa revizije i zaštitom podataka birača. Izmene ovog zakona nisu naišle ni na ozitivne kritike civilnog društva u Srbiji. Organizacija civilnog društva CRTA takođe je potvdrdila da u ovom nacrtu zakona nisu primenjene preporuke OEBS.

Iako su neke od ranijih preporuka delimično usvojene, poput proširenja odredbi o javnom nadzoru nad biračkim spiskom i uvođenja dugoročnih mera za reviziju, proceduralni nedostaci u donošenju zakona ostaju nerešeni.

ODIHR preporučuje da se razmotri dodela odgovornosti za reviziju nezavisnom telu, kao i da se utvrdi učestalost revizija kako bi se osigurala pravna sigurnost i stabilnost procesa.

I dok civilno društvo i sam ODIHR jasno stoje iza mišljenja da izmene zakona nisu u skladu sa preporukama, predsednik Aleksandar Vučić poručio je da je izveštaj ODIHR-a ne samo načelno, već i suštinski saglasan sa izmenama ovog zakona.

– Postoji, čini mi se, jedno važno pitanje – hoće li to biti stalno telo ili će biti zamenjeno Republičkom izbornom komisijom u nekom trenutku kada prođu izbori. To je jedino pitanje od značajnijih koje je ostalo, i verujem da će biti važno da se to reši u narednih nekoliko dana, i da zatim sve ide u skupštinsku proceduru: da se usvoje sva tri medijska zakona, da se nastavi procedura izbora članova regulatorne agencije i da se usvoji novi zakon o izboru narodnih poslanika, odnosno o jedinstvenom biračkom spisku – rekao je Vučić.

Po ovom pitanju na srpske vlasti, međutim, stavlja se i pritisak iz Brisela. Komesarka za proširenje Marta Kos podsetila je vlasti u Beogradu da su reforme u oblasti medija i izbornih uslova i dalje ključne za napredak.

Istovremeno, Savet EU je saopštio da Srbija nije uskladila svoju politiku sa poslednje tri odluke o sankcijama Rusiji, čime dodatno komplikuje svoj pristupni put.

Vlada Srbije je u aprilu, bez javne najave i konsultacija, usvojila dokument pod nazivom “Plan za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz procesa pregovora o pristupanju EU do kraja 2026. godine”.

Tekst ovog dokumenta postao je poznat tek pošto je predstavljen civilnom sektoru okupljenom u Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji (NKEU), koji je kritikovao i njegov sadržaj i način donošenja.

Međutim, i kada bi izjava predsednika o Zakonu o jedinstvenom biračkom spisku bila apsolutno tačna, prema rečima naših sagovornika, izmene ovog zakona predstavljaju samo prvi korak u procesu reforme izbornog sistema i same po sebi nisu dovoljne.

Nemanja Nenadić iz Transparentnosti Srbija rekao je da ni poslednji nacrt izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku nije prošao bez značajnih primedbi ODIHR-a, ističući da one „nisu zanemarljive“. Posebno je ukazao na netransparentnost samog procesa: tekst zakona, kako kaže, nije izrađen u formalnoj proceduri, niti je bio objavljen na sajtu Skupštine.

– Prvi put je postao javnosti dostupan u okviru mišljenja ODIHR-a, na njihovom sajtu, i to na engleskom jeziku – pojašnjava.

On dodaje da čak i kada bi predloženi zakon bio najbolji mogući – što, po njegovim rečima, „svakako nije“ – njegovo usvajanje bi bilo tek početni korak.

– Njegovo donošenje je samo prvi korak u reviziji biračkog spiska – ističe, dodajući da je „sama ta revizija tek jedan od segmenata preporuka koje se odnose na izbore“.

Osvrćući se na političke poruke, Nenadić smatra da postoji ozbiljan raskorak između realnih obaveza i poruka koje vlast i pojedini međunarodni akteri šalju javnosti.

– Vučić, a i pojedini EU zvaničnici, ranije su davali izjave usled kojih se u javnosti stekao utisak kao da će ove tri stvari biti dovoljne da Srbija dobije pozitivne ocene o napretku – kaže.

On kritikuje i propuštenu priliku da se zahtevi šire postave.

– Mislim da je šteta što prilika nije iskorišćena da se više insistira na ispunjavanju drugih obaveza koje je Srbija takođe preuzela – objašnjava, izdvajajući objavljivanje ugovora o infrastrukturnim projektima i mere za razdvajanje državnog i partijskog.

Marija Stojanović, novinarka EWB, upozorava da se pitanje reformi ne sme svoditi samo na jedan zakon, već da postoji širi kontekst.
– Nije samo zakon o biračkom spisku, već mora da postoji i usaglašavanje sa spoljnom politikom u najmanje 60 odsto slučajeva, i izmene tri medijska zakona, i Savet REM-a – stvar je mnogo komplikovanija – kaže.

Stojanović smatra da će vlast imati ozbiljne izazove u narednim sedmicama, naročito u vezi sa ispunjavanjem uslova za otvaranje klastera. Ocenjuje da su kritike na račun izmena medijskih zakona i pojedinih kandidata za Savet REM-a dodatni teret.

– Tako da se ne bih baš kladila da će taj klaster biti otvoren do kraja juna, mada je moguće… – ocenjuje naša sagovornica.

Stojanović zaključuje da Vučić ponovo pojednostavljuje stvari i „nametno izbegava da pomene sve druge obaveze“.