EWB saznaje: Vlada usvojila, ali ne i objavila, plan za ispunjavanje obaveza u pregovorima sa EU do 2026.

Ovaj plan je u ponedeljak bio tema sastanka predstavnika vlasti sa predstavnicima civilnog društva okupljenih u Nacionalnom konventu o Evropskoj uniji (NKEU), koji su nakon sastanka izdali saopštenje kritikujući proceduru usvajanja i sadržaj dokumenta.

European Western Balkans imao je uvid u ovaj dokument, koji je usvojen u zaključkom Vlade Republike Srbije na sednici održanoj 11. aprila 2025, u poslednjim danima premijerskog mandata Miloša Vučevića. Do danas, ovaj dokument nije objavljen na sajtu Vlade, za razliku od drugih akata usvijenih tog dana.

Plan Vlade sastoji se od 378 strana i predstavlja pregled obaveza i plan njihovog sprovođenja do kraja 2026, razvrstan po pregovaračkim poglavljima. U dokumentu nedostaju ključna poglavlja 23 i 24, vezana za vladavinu prava, a kao obrazloženje se navodi da je prvo potrebna konkretizacija mera sa Evropskom komisijom, te da je za očekivati da će Plan biti naknadno dopunjen.

Kako se navodi u Planu, za njegovu izradu korišćeni su već postojeća dokumenta iz pregovaračkog procesa, uključujući Nacionalni program za usvajanje pravnih tekovina EU (NPAA) kao i Reformska agenda vezana za primenu Plana rasta za Zapadni Balkan.

Upravo zbog ove kompilacija postojećih dokumenata, stručnjaci za naš portal ocenjuju da novi Plan ne donosi ništa novo, a takođe ističu da unutar njega postoje nejasnoće i kontradiktornosti. Čitav proces pisanja i usvajanja dokumenta odaje utisak novog fingiranja reformi pred zvaničnicima EU, poručuju naši sagovornici.

Novi “reformski elan” vlasti

Predsednik Aleksandar Vučić je još prošlog novembra saopštio javnositi da je cilj Srbije da ispuni sve obaveze za članstvo u EU do kraja 2026. godine, bez obzira na to kada će Unija biti spremna da je primi. Ovo obećanje, koje je odmah iz EU ocenjeno kao “ambiciozno”, skrajnuto je iz javnosti u narednim mesecima, tokom kojih su se odvijali masovni protesti predvođeni studentima.

U poslednjih nekoliko meseci, iz Evropske unije krenule su da dolaze poruke kako se od Srbije očekuje da ispuni ono na šta se obavezala u Reformskoj agendi vezanoj za Plan rasta, kao i u kontekstu otvaranja pregovaračkog Klastera 3. Prilkom nedavnih poseta evropskih zvaničnika Srbiji, poručeno je da Srbija treba da iskoristi zamajac u politici proširenja Evropske unije koji je nastao poslednjih godina.

I Plan Vlade u koji je European Western Balkans imao uvid navodi da je “proces evropske integracije u poslednje tri godine postao značajno dinamičniji nego ranije”, te da se ovaj plan usvaja zbog “spoljnopolitičkog opredeljenja da Republika Srbija postane članica EU”. Ovako jasna komunikacija o ciljevima Srbije poslednjih godina je bila odsutna kada je reč o najvišim državnim zvaničnicima.

Ipak, u poslednjih nekoliko nedelja vlast tvrdi da je posvećena ispunjavanju preostalih reformi vezanih za prvu tranšu iz Plana rasta Evropske unije – usvajanje tri medijska zakona, izmena Zakona o jedinstvenom biračkom spisku i izbor novih članova Regulatornog tela za elektronske medije.

U ovom kontekstu novog “entuzijazma” za proevropske reforme, predstavnici vlasti pozvali su i članove Nacionalnog konventa o EU (NKEU) na sastanak 2. juna u Narodnoj skupštini, u organizaciji Ane Brnabić, kako je najavljeno, u vezi sa Planom za ispunjavanje najvažnijih obaveza iz pregovora o pristupanju do kraja 2026.

Nacionalni konvent o EU: Ne postoje uslovi za ozbiljan i odgovoran dijalog o ovom Planu

U saopštenju koje je nakon sastanka 2. juna izdao NKEU ističe se da “ne postoje uslovi za ozbiljan i odgovoran dijalog” o Planu Vlade.

“Ovaj dokument nije izrađen u skladu sa važećim procedurama za usvajanje planskih akata Republike Srbije, nije prošao javnu raspravu niti konsultacije sa Odborom za evropske integracije,”, navodi se u saopštenju.

Nacionalni konvent je takođe istakao da dokument nije objavljen na veb stranici Vlade, iako ne sadrži oznaku poverljivosti, što je ocenjeno kao problematično.

“Sve to je bitno smanjilo šanse da on može dati doprinos daljem obezbeđivanju šireg društvenog konsenzusa o prioritetnim reformama. Njegovi ciljevi, uključujući punu harmonizaciju sa pravnim tekovinama EU do kraja 2026. godine, a bez predviđene dinamike za obaveze koje su za Srbiju najkompleksnije – iz poglavlja 23, 24, 31 i 35, deluju ne samo ambiciozno, već i neostvarivo”, navodi NKEU.

Zato, zaključuje se, Nacionalni konvent smatra da bi jedina rasprava koju bi imalo smisla voditi o ovom dokumentu, bila ona koja bi mogla da utiče na njegovu sadržinu – nakon što Skupština obavesti Vladu da nije poštovala propise o pripremi ovog plana i pozvala je da o njemu otvori proces javnih konsultacija.

Selaković: O prioritetima se ne može razgovarati iza zatvorenih vrata

U komentaru za European Western Balkans, Bojana Selaković, koordinatorka NKEU, dodatno pojašnjava da je ova organizacija odbila da razgovara o Planu iz dubokog uverenja da se prioritizacija reformi ne može raditi iza zatvorenih vrata i bez učešća šireg kruga aktera.

Ona dodaje kako, da bismo uopšte razgovarali o prioritetima, moramo najpre da postavimo iskreno pitanje: šta su danas evropske integracije za Srbiju?

“U ovom trenutku, institucionalno ponašanje Srbije ni po čemu ne liči na ponašanje ozbiljne države kandidata koja želi ubrzano članstvo. U ponedeljak sam i predsednicu Narodne skupštine pitala govorimo li mi o integracijama po ‘turskom’ modelu, gde proces traje u nedogled bez stvarne političke volje, ili po ‘crnogorskom’, gde postoji jasna dinamika i posvećenost”, kaže Selaković.

Ona ističe da, ako je Srbiji namera da ubrza evropski put, onda dokument koji to navodno treba da omogući mora jasno da pokaže tu volju.

“A volja se ne demonstrira Eksel tabelama tehničke harmonizacije, koje ionako nikome nije sporna – već suočavanjem s najtežim i najvažnijim obavezama: vladavina prava, spoljna politika i Kosovo, a njih u dokumentu praktično nema. Bez toga, teško da iko može poverovati da ova vlast zaista vidi evropsku perspektivu kao strateški prioritet”, ukazuje ona.

U suprotnom, zaključuje Bojana Selaković, ponovo ćemo ostati u zoni političke simulacije, a građanima još jednom poručiti da je EU put samo deklarativno opredeljenje, a ne stvarna razvojna i demokratska agenda.

Međak: Dokument sadrži nelogičnosti, vlast da javno kaže šta namerava da sprovede

Analizirajući dokument, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji Vladimir Međak ističe za European Western Balkans da je on nastao komplacijom postojećih dokumenata i da ne donosi ništa novo.

“On je tu predviđen samo da fingira da se nešto radi i da se nešto nudi. Ovo je nastavak politike od prošle godine, gde mi usvajamo nove dokumente, preuzimamo nove obaveze, a onda kada se bliže uđe u tekst, jasno je da od toga nema ništa”, ističe on.

Kako kaže Međak, Plan Vlade sadrži više nelogičnosti i nejasnoća. On ukazuje da se na jednom mestu u dokumentu navodi da će se Zakon o genetski modifikovanim organizmima usvojiti u trećem kvartalu 2025, a na drugom mestu da će se to ispuniti do kraja 2026. godine.

“A onda ispod u tekstu kaže ‘da je nemoguće definisati dalje korake za usvajanje ovog zakona zbog protivljenja javnosti’“, kaže Međak, dodajući da nejasnoće postoje i u drugim oblastima.

“Na primer, piše da Srbija treba da u poglavlju 5 o javnim nabavkama uskladi međunarodne sporazume sa pravilima iz prava EU, što znači raskid sporazuma sa Kinom i ostalima kojima se zaobilaze javne nabavke, i tu se kaže da je rok do 2026, a onda se… opet pozivamo na našu pregovaračku poziciju koja je rekla da ćemo to da ispunimo do pristupanja u članstvo u EU”, kaže Međak.

Slična nedoumica se javlja kada je reč o poglavlju 31, vezanom za zajedničku spoljnu i bezbednosnu politiku, gde se javlja mera „postepeno usklađivanje sa deklaracijama EU do stupanja u članstvo”, a onda se kao rok za ispunjenje mere stavlja četvrti kvartal 2026. godine.

“Ovo je napisano tako da ko veruje da će Vlada to da uradi, on će to moći da nađe, a da u principu Vlada sebi ostavlja širok manevarski prostor da kaže da oni to uopšte nisu obećali”, kaže Međak.

Kako kaže Međak, vlast mora da izađe i javno kaže šta tačno planira da uradi.

“Da bi ovo bilo kredibilno, mora da bude izrečeno javno. Ne iza zatvorenih vrata, ne ambasadorima EU. Vlast mora da javno kaže da je spremna da promeni politiku na taj i taj način”, zaključuje on.