Jedan budžet a dve „istine“?

Činjenicu da je, za prvih devet meseci zabeležen suficit u gradskoj kasi od 263.231.931 dinara predstavnici vladajuće koalicije tumačili su kao znak odgovornog i domaćinskog poslovanja, dok je taj isti podatak opoziciji predstavljao „krunski dokaz“ nesposobnosti aktuelne vlasti da efikasno upravlja javnim finasijama i iste koristi kao alat za ubrzani ekonomski razvoj grada.

Istovetne razlike ispoljile su se i povodom usvajanja najnovijeg ,drugog po redu, rebalansa ovogodišnjeg budžeta. Vlast je akcenat stavljala na zakonsku obavezu lokalnih samouprava da do 1. decembra, usklade svoje budžete i razjasne pozicije direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava.

Recimo razumevanja radi da u direktne korisnike budžetskih sredstava jedne lokalne samouprave spadaju organi i službe lokalne samouprave a u indirektne pak javna preduzeća, javne ustanove, fondovi i direkcije osnovani od strane lokalne samouprave i mesne zajednice. Predstavnici opozicije svojski su se trudili, da ukazujući na značajna povećanja rebalansom planiranih sredstava na pojedinim pozicijama (reprezentacija, specijalizovane usluge, troškovi putovanja..) osnaže svoju tezu o nesposobnosti aktuelne vladajuće koalicije da upravlja javnim finasijama. Pri tome su se, kao dodatnom argumetacijom služili poređenjem iznosa pojedinih, uvećanih, pozicija i kako su rekli, izdvajanjima za rad narodne kuhinje.

Predstavnici opozicionog „Lokalnog fronta“ su, u više navrata tokom rasprave po ovim tačkama podsećali odbornike na , od prošle godine, važeću zakonsku obavezu programskog budžetiranja opština i gradova što se, po njihovom mišljenju ne vidi ni u Izveštaju o realizaciji budžeta grada Kraljeva za prvih devet meseci ove godine ni u drugom rebalansu budžeta grada Kraljeva za 2016 godinu.

Pri tom su isticali obaveze donosioca programskih budžeta da organizuju čitav proces u nekoliko, zakonom definisanih, aktivnosti pri čemu je bitno organizovanje uključivanja šireg kruga građana u procese planiranja kao i vršenje monitoringa nad svakom „etapom“ u planiranju i usvajanju programskog budžeta. Ne možemo a da ne primetimo, u diskusijama većine odbornika, vidno izostajanje pominjanja značaja strateškog planiranja i strateških dokumenata, kao alata koji omogućava jasno definisanje prioriteta i utvrđivanje najboljeg načina korišćenja resursa javnih prihoda kojima raspolaže grad u funkciji efikasnog, održivog razvoja.

Da je toga bilo možda bi se „načeli“ i neki na brzinu i bez dovoljno argumenata definisani strateški prioriteti, poput otkupa zemljišta za izgradnju avio-kargo centra ili izgradnje zatvorenog bazena a koji su apostrofirani kao reperi ,krajem prošle godine, pred usvajanje tekućeg budžeta za, znalo se, ipak „izbornu godinu“. Možda tu treba tražiti uzroke nedopustivo visokog suficita u budžetu grada Kraljeva za prvih devet meseci iako je to pravdano, od strane predstavnika vladajuće koalicije, glomaznim i sporim procedurama javnih nabavki. Sada je već kasno za jednu, po nama neophodnu, aktivnost organizovane edukacije odbornika gradskog parlamenta o principima ,metodima i značaju programskog budžetiranja pa će i novi budžet za 2017 godinu, verovatno, biti „replika“ već viđene prakse njegovog kreiranja u uskom krugu čelnika vladajuće koalicije koji će , „spisak želja i političkih obećanja “ u , opet , izbornoj godini (predsednički izbori) pokušati da „uguraju“ u smanjeni budžetski okvir (manje prihoda) jer se , u Kraljevu, još uvek nedovoljno radi na jačanju budžetskih prihoda njihovom diverzifikacijom i većim obuhvatom.