Foto: Shutterstock/Dragan RepanovicPoslednje u nizu zatvaranja institucija koje rade po sistemu Srbije na Kosovu je preuzimanje objekta u kojem se nalazio Crveni krst Kosova i Metohije na jezeru Gazivode. S obzirom da pravni osnov za ovaj potez kosovskih vlasti nije jasan, te da nije postojala procedura prilikom predavanja tog objekta kosovskom preduzeću, programska menadžerka NVO Nova društvena inicijativa Milica Andrić Rakić tvrdi da se radi o čisto političkoj akciji.
Radnici kosovske vodoprivredne kompanije Ibar-Lepenac ušli su u utorak u objekat Crvenog krsta na jezeru Gazivode, uz pratnju Kosovske policije.
Kako je zamenik komandira Kosovske policije za region Sever, Veton Eljšani potvrdio za KoSSev, policija je asistirala toj kompaniji, a ljudi koji su se nalazili u tim prostorijama, napustili su ih.
On je naveo da će kompanija Ibar-Lepenac preuzeti ovaj objekat, ali dodao i da je on svakako njihova imovina.
Ipak, iz Kancelarije za Kosovo i Metohiju odmah su reagovali saopštenjem u kojem su naveli da je preuzimanje ovog objekta “udar u same temelje i osnove opstanka srpskog naroda“.
Kako su istakli, objekat se isključivo koristio za obuku dece i polaznika kurseva Crvenog krsta, za obuke iz oblasti prve pomoći i spasavanja, različitih vrsta sportskih takmičenja, treninga i predavanja, smeštaj turista i sportista koji su boravili u ovom delu Kosova i na jezeru Gazivode, kao i za organizovanje poseta zvaničnika.
Saopštenjem se oglasio i Crveni krst Kosova i Metohije koji je ulazak policije u objekat nazvao bezrazložnim.
Naveli su i da je taj postupak kršenje Osnovnih principa Međunarodnog pokreta Crvenog krsta, te dodali da su objekat i oprema su sada nedostupni članovima.
Kako su istakli, postupak kosovske policije je uneo dodatnu nesigurnost i strepnju u sve organizacije Crvenog krsta na Kosovu i Metohiji i ozbiljnu zabrinutost u ukupnoj strukturi Crvenog krsta Srbije.
Sa druge strane, pre nekoliko dana, KosovaPress je pisao o tom objektu kao “nadzornom punktu, skladištu oružja i bazi za terorističke aktivnosti”, pozivajući se na posetu predsednika Srbije iz 2018. godine, kada su se sa njim, prilikom otvaranja tog objekta našli i, kako se tvrdi u tekstu, pripadnici Civilne zaštite i učesnici sukoba u Banjskoj.
Prilikom posete povodom otvaranja centra, Vučić je naveo da je Srbija uložila 1 400 000 evra u taj objekat. Tada je naglasio da bez Gazivoda nema opstanka ljudi u Ibarskom Kolašinu i Zubinom Potoku, te najavio izgradnju odmarališta za mlade na jezeru.
Kako je tada pisao Danas, Centar za ekologiju i razvoj sporta iz Zubinog Potoka prilikom otvaranja pravno nije postojao, a u APR-u se može videti da je osnovan 2015. godine, te da je statut tog preduzeća donet 2018. godine.
Milica Andrić Rakić, iz NVO Nova društvena inicijativa za Danas kaže da pravni osnov za preuzimanje ovog, kao i drugih objekata u opštinama na Severu nije jasan.
“Čak se jednom prilikom kosovsko tužilaštvo oglasilo i saopštilo da se te akcije pretresa i zatvaranja srpskih institucija ne sprovode na njihov zahtev”, ističe naša sagovornica i dodaje da se policija uglavnom poziva na zahtev opština da “oslobodi javne ustanove”.
Međutim, u konkretnom slučaju kancelarija Crvenog krsta na Gazivodama, naša sagovornica kaže da su te prostorije i „oslobođene“ i predate u istom danu drugom preduzeću bez bilo kakvog tendera za zakup prostora.
“Tako da mislim da je o svim tim akcijama izlišno govoriti o pravnom osnovu, radi se o čisto političkim akcijama”, tvrdi Andrić Rakić.
Na pitanje da li će zatvaranje objekta na Gazivodama možda imati veće posledice, nego dosadašnja preuzimanja objekata, s obzirom da su Gazivode bile predmet Vašingtonskog sporazuma iz 2020. godine, Andrić Rakić ističe da nisu samo Gazivode bile predmet dijaloga, već sve institucije koje pružaju usluge kosovskim Srbima.
“Nema neke velike razlike između ove akcije juče i svih sličnih akcija od 2022. i prvog zatvaranja privremenog organa opštine Štrpce”, kaže sagovornica Danasa.
Ona dodaje da tada nije bilo ispravne reakcije na taj događaj te da se stoga logika deinstitucionalizacije srpske zajednice na Kosovu nastavila.
“Posledice ovakvih politika će biti, odnosno već ih ima, ona se odražava na multietnički karakter kosovskog društva i institucija koje sada i formalno postaju jednonacionalne jer proces koji se sprovodi nije integracija već deinstitucionalizacija srpske zajednice”, pojašnjava Andrić Rakić.
Zbog toga će, dodaje ona, takav pristup dovesti vremenom i do trajne izmene etničke strukture na Kosovu, dok s druge strane, trenutne, spoljne političke posledice po Kosovo nisu izvesne.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
