Ko su i čime se bave asistenti narodnih poslanika u Srbiji? 1Foto: Beta/Miloš Miškov

Konkurs za asistenta narodnog poslanika iz redova Narodne stranke Stefana Jovanovića probudio je različite komentare na društvenim mrežama, od kojih je dobar deo pokazao da građani, ali ni određeni sami poslanici nisu upoznati sa ovom praksom, koja je, kako ističe naš sagovornik politički konsultant Dušan Lj. Milenković kod nas i u svetu već praksa.

U svetu je ipak praksa da poslanik ima asistenta zakonom i pravilnicima regulisana, dok ovde to nije slučaj. Poslanici dobijaju budžet od Skupštine za određen broj asistenata, navodi Milenković.

– To je praksa u dosta evropskih parlamenata i u SAD. Poslanici imaju svoje saradnike na različite načine, zavisno od izbornog sistema. Tamo gde se poslanik bira direktno imeno, veoma često on pored kancelarije u Skupštini ima i kancelariju u svojoj izbornoj jedinici, pa ima saradnike u obe kancelarije. Za kvalitetan i normalan poslanički rad je neophodno da poslanik ima pomoć, što doprinosi kvalitetnu njegovom predstavljanju građana i učestvovanju u donošenju zakona, kaže naš sagovornik.

U Srbiji je zato bilo dosta pokušaja da se ova praksa uredi, iako to nije zakonski regulisano. Pored toga što Skupština ima određen broj zaposlenih, svaki poslanički klub dobija određen broj savetnika, ali su to ljudi koji su zaposlenici Skupštine na neodređeno vreme, zapravo su produžena ruka administracije.

S obzirom da to nisu asistenti poslanika, postojalo je nekoliko programa za ovu praksu, kaže Milenković, koji je i sam u periodu od 2010. do 2014. godine vodio programe saradnika i asistenata poslanika.

– Prvo je bilo programa stažiranja poslanika, još 2008. godine. Organizacija koja to radi, određena međunarodna razvojna agencija, obezbedi novac i ljude, a Skupština te stažiste raspoređuje u skupštinske klubove, administraciju, službu za odnose s javnošću… Onda imamo asistente koji specifično pomažu nekom poslaniku. Taj sam program isto vodio i otvarali smo kancelarije poslanika po Srbije. Poslanici su po opštinama i gradovima Srbije otvarali kancelarije, gde su zapošljavali asistente koji su im pomagali u radu, kako u pripremi za sednice, tako i u komunikaciji sa građanima, objašnjava naš sagovornik.

Osnovno za otvaranje ovakvih kancelarije je bilo da poslanici mogu da komuniciraju sa građanima, gde uskaču asistenti koji obrađuju podatke i komuniciraju sa tim građanima, a onda i da obrade dopise koje bi eventualno poslanik slao institucijama kako bi pomogao građanima.

 

– Sa tim različitim vrstama programa stažista i asistenata neki dobijali naknadu, neki ne, zavisno od programa. Tako su unapređivali značajno ulogu poslanika i to uopšte nije novo kod nas, kaže Milenković.

Različiti komentara je bilo i iz redova SNS-a, pa je tako poslanik Vladimir Đukanović postupak Jovanovića pohvalio dok je poslanica Staša Stojanović navela da je to „izrabljivanje mladih ljudi“, kao i da poslanik mora biti sposoban da „samostalno funkcioniše“.

– SNS poslanica, kao i drugi poslanici vlasti rade tog dana ono što im se ujutru da kao instrukcija. Oni nemaju potrebu za asistentima i zaista služe kao protočni bojler za informacije koje dolaze iz centra. To je tako centralizovana organizacija, da Staša Stojanović i ne može da razume potrebe za asistentom. Ovo je uzela samo za prepucavanje sa opozicijom, kaže Milenković.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.