foto EPA-EFE/GEORGI LIČOVSKIIsključivanje predstavnika Srbije sa sastanaka i skupova i obustavljanje poseta evropskih zvanička, a u ekstremnijoj situaciji i ograničavanje i uskraćivanje finanijske podrške EU, moglo bi da čeka zvanični Beograd ukoliko zemlje EU procene da donosioci odluka ne čine dovoljno da utiču na deeskalaciju aktuelne krize.
To kažu sagovornici Danasa komentarišući izjavu portparola službe za spoljne poslove EU Petera Stana da i Srbija može da se nađe na udaru „briselskih mera“, ukoliko države članice procene da Beograd ne čini dovoljno da utiče na smirivanje situacije na Kosovu.
Stano je na konferenciji za novinare da rekao su mere protiv Vlade Kosova uvedene zbog njihove nemogućnosti da krenu evropskim putem ka deeskalaciji.
„Sve što radimo, radimo u koordinaciji sa 27 članica EU i našim stranim partnertima, prvenstveno SAD. Uvešćemo i mere protiv Srbije ako države članice procene da u trenutnoj atmosferi i uzimajući u obzir trenutni kontekst, Srbija ne radi ništa na smirivanju napetosti,“ rekao je Stano odgovarajući na novinarsko pitanje.
On je dodao je pristup Brisela „izbalansiran“, da su mere privremene i mogu biti ukinute kad se proceni da se partneri kreću u pravcu smirivanja napetosti i vraćaju normalnom procesu pregovora.
Vladimir Međak, potpredsednik Evropskog pokreta u Srbiji, za Danas kaže da je takav postupak Brisela sasvim moguć i da sve što su uradili protiv Prištine mogu i protiv Srbije, ukoliko se oceni da je ona izvor tenzija.
Kada su u pitanju mere koje bi bile uvedene, kaže da bi to mogao biti isti tip mera, a da li će ih biti i kojih, stvar je ocene EU.
On ne može da proceni koliko smo blizu toga, ali dodaje da je indikativna činjenica da Stano pominje da u Briselu ima takvih ideja.
Miloš Pavković, istraživač Centra za evropske politike, za Danas podseća da je EU u julu usvojila paket restriktivnih, ali reverzibilnih mera, prema vladi u Prištini usled njene nekooperativnosti u smirivanju tenzija na severu Kosmeta.
– Te mere podrazumevaju suspenziju poseta na visokom političkom nivou, kontakata i učešća kosovskih predstavnika na događajima i regionalnim samitima koje organizuje EU, kao i finansijska saradnja EU i Kosova. U poslednjoj izavi Stana stavlja se do znanja da i Srbija može da se nađe pod „merama“ Unije ukoliko ne bude aktivno radila na smirivanju tenzija i implementaciji prethodno dogovorenih sporazuma. Iako Stano nije precizirao koje mere bi konkretno mogle biti usvojene, možemo očekivati da to budu slične onima koje su usvojene prošlog meseca protiv prištinskih vlasti. Dakle isključivanje predstavnika Srbije sa sastanaka i skupova i obustavljanje poseta evropskih zvanička, a u ekstremnijoj situaciji i ograničavanje i uskraćivanje finanijske podrške EU – navodi on.
Kako je dodao, da nas na jesen očekuje novi samit EU i Zapadnog Balkana koji bi trebalo da bude održan u Španiji, i ukoliko jedna ili obe strane do tada budu pod merama može se očekivati da im bude uskraćen poziv na ovaj događaj.
Tenzije su podignute kada su albanski predsednici opština ušli u kancelarije krajem maja uprkos otporu lokalnog srpskog stanovništva a posle vanrednih izbora, na kojima je pravo glasa iskoristilo nešto više od tri odsto birača. Protesti Srba ispred opštinskih zgarda su eskalirali u nasilne sukobe, sa desetinama povređenih uključujući vojnike iz misije NATO-a, KFOR.
Tada su diplomate EU i SAD zadužene za ovaj region, Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar, pošli su u novu rundu smirivanja strasti, koja ipak nije dovela do susreta predsednika Srbije Aleksandra Vučića i premijera Kosova Aljbina Kurtija u Briselu.
Pred Beograd i Prištinu je stavljen plan EU za deeskalaciju situacije koji podrazumeva istovremeno povlačenje kosovskih specijalnih policijskih jedinica iz opštinskih zgrada na severu Kosova, udaljavanje gradonačelnika iz ovih objekata u alternativne zgrade, raspisivanje vanrednih izbora i pokretanje sudskih procesa protiv demonstranata koji su napali trupe KFOR-a krajem maja.
Od Srbije se očekuje da omogući učešće Srba na izborima i obezbedi da oni neće biti zastrašivani zbog ličnog izbora da glasaju, kao i da pruži podršku nadležnim vlastima u postupcima protiv napadača tokom protesta na severu Kosova.
Kosovske vlasti nisu odmah pristupile svojim zadacima, pa je EU privremeno suspendovala rad svih radnih grupa za Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju kao i pozive za učešće Kosova na sastancima na visokom nivou, a suspendovano je i programiranje sredstava za Kosovo, uključujući i one iz IPA i Investicionog okvira za Zapadni Balkan.
U međuvremenu, kosovske vlasti su saopštile da su već dva puta za 25 odsto smanjile broj prisutnih policajaca ispred opštinskih zgrada. Vlada Kosova smatra i da su mere nepravedne i da ih treba povući.
Kada kosovska strana ispuni svoje obaveze, na potezu će biti Beograd za koji je jedna od glavnih zahteva vraćanje građana u kosovske institucije i učešće na izborima, koje je srpska zajednica bojkotovala poslednji put a što je rezultiralo pobedom aklbanskih kandidata u trci za predsednike srpskih opština na severu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
