Kome se isplati da potroši šest evra po glasu? 1Foto: EPA-EFE/ KOCA SULEJMANOVIC

Uz sve poštovanje truda Transparentnosti Srbija i kvalitetne analize koju su uradili, smatram da brojke koje stranke prijavljuju kao trošak nisu u potpunosti tačne, pa samim tim ni analiza.

Mediji koji su pod direktnim uticajem vlasti su uvek bili više nego otvoreni za fakturisanje umanjenih iznosa, ocenjuje za Danas Igor Avžner, marketinški stručnjak koji ima veliko iskustvo u vođenju stranačkih kampanja izbore.

On je za Danas komentarisao jučerašnji izveštaj Transparentnosti Srbija u vezi sa troškovima kampanja koje su stranke, učesnice na izborima u junu ove godine, podnele nadležnim državnim organima.

S jedne strane to je investiranje u političare, dodaje sagovornik našeg lista, koji će im se odužiti kasnije, novcem iz budžeta preko raznih konkursa, olakšica i slično, a s druge, kako ističe, očekivanje da će preko agencija za zakup medija, koje takođe kontroliše svaka vlast, dobiti svoj deo kolača i od komercijalnih oglašivača.

Prema izveštaju Transparentnosti Srbija, koji je sagovornik Danasa komentarisao, jedan dobijeni glas je „koštao“ u proseku skoro 395 dinara „uloga“ u kampanju, makar, kako i TS naglašava, kada je reč o izveštajima koji su do sada objavljeni – odnosno 3,36 evra.

„Visina ulaganja je bitno različita kada je reč o pojedinim akterima. Dok je u slučaju pobedničke SNS prosečan trošak bio 351 dinara, kod drugih stranaka koje su prešle izborni cenzus, on je znatno veći – 633 dinara za SPS-JS i 464 dinara za SPAS. Troškovi manjinskih lista koje su prešle cenzus i koje su prijavile troškove koji pokrivaju budžetske dotacije se kreću između 400 i 600 dinara, i pored toga što nisu učestvovale u skupom oglašavanju na nacionalnim TV stanicama. Kada je reč o strankama koje nisu prešle cenzus, ulaganja po dobijenom glasu su naročito velika kod UDS i NB, više od 1.000 dinara, kod SRS više od 600, a kod POKS i METLE blizu 500 dinara“, piše u izveštaju Transparentnosti Srbija.

– Krajnje je logičan rezultat da su stranke koje su uložile mnogo manje novca od vodeće trojke SNS, SPS i SPAS samim tim i bile prisutne mnogo manje u svesti ljudi. Time su one ne samo podigle svoje troškove po jedinici glasa, već i novac „ubacile u bunar“. Da li se nekome isplati da potroši pet ili šest evra po glasu, da bi vladao Srbijom, koja je osiromašena zemlja? Očigledno je da se isplati. Makar i na ove skraćene staze, jer nije samo osiromašena zemlja, već i sve stranke koje nisu na vlasti. Na taj način, svaki novi izbori, a imamo ih jako često, predstavljaju ceđenje „suve drenovine“.

Kome posle izbora „kaplje“, a kome „curi“, bar onaj osvešćeniji deo nacije može da vidi – zaključuje Igor Avžner za Danas.

Nalazi TS o ovogodišnjoj kampanji

* Političke partije su prijavile da su potrošile 10,4 miliona, za 30 odsto manje nego ranije

* Oglašavanje preko televizije bilo najzastupljenije, 60 odsto, dok je „internet oglašavanje“ bilo manje od očekivanog

* Od 21 izborne liste koja je učestvovala na izborima, 18 je do sada podnelo finansijski izveštaj

* Prema izveštaju REM-a funkcioneri u kampanji bili 367 sati, a od kojih je predsednik vladajuće stranke Aleksandar Vučić bio 169 sati

* Izborne liste su imale 344 sata, od kojih je lista SNS bila prisutna 68 sati

* Stranke koje su bojkotovale izbore bile su zastupljene 63 sata, a analitičari, nevladin sektor i drugi 233 sata