Koliko ljudi je potrebno za kontrolu izbora?

To uz dobar trening, garantuje, pristojnu kontrolu, kažu sagovornici Danasa komentarišući broj potrebnih kontrolora studenata u blokadi i opozicije za naredne izbore.

Studenti u blokadi ETF saopštili su da je skoro 15.000 kontrolora trenutno u nekom procesu obuke za kontrolu izbora i da im za celu Srbiju treba 16.546.

“Imaćemo naše kontrolore i u stalnom sastavu na mestima stranaka koje nas podržavaju i na tome smo im jako zahvalni! Naši ljudi će biti i u posmatračkim misijama. I to su samo naši ljudi na biračkim mestima. Imaćemo i ozbiljan broj ljudi ispred biračkih mesta u svim potrebnim ulogama”, najavljuju studenti.

Skoro 15.000 kontrolora je trenutno u nekom procesu obuke za kontrolu izbora.

Za celu Srbiju nam treba 16.546.

Imaćemo naše kontrolore i u stalnom sastavu na mestima stranaka koje nas podržavaju i na tome smo im jako zahvalni!

Naši ljudi će biti i u posmatračkim misijama.

I…

— ETF Blokada (@etfblokada) July 14, 2026

Ipak, pitanje je da li je to dovoljan broj za ozbiljno pokrivanje celog izbornog procesa na i van biračkih mesta (BM). Prema nezvaničnim procenama ljudi koji su radili kampanje u zemlji i inostranstvu, a koji za Danas nisu želeli javno da govore, uz oko 18.000 članova biračkih odbora, treba još 12.000 posmatrača i članova mobilnih timova, dakle ukupno od 25.000 do 30.000 ljudi.

Kada se uz kontrolu dodaju i oni koji na dan izbora imaju zadatak da zovu ljude na glasanje, po američkom modelu “GET OUT TO VOTE”, za izborni dan treba imati i do 50.000 ljudi, koji su osim tog dana spremni da rade celu kampanju, nezvanične su procene.

Tu procenu izneo je i član Gradske izborne komisije Zoran Alimpić koji je za N1 ocenio da 15.000 kontrolora nije dovoljno za efikasnu kontrolu izbora, već da je za potpunu kontrolu izbornog procesa potrebno najmanje 50.000 do 60.000 ljudi.

Takođe je važno znati treba li zapisnike sa biračkih mesta potpisivati ili ne, budući da se očekuju nepravilnosti.

To je važno znati jer je predsednik Srbije Aleksandar Vučić u ranijim izbornim procesima u svojim javnim istupima naglašavao da su zapisnike sa biračkih mesta svi potpisali i time neupućenima sugerisao da je sve proteklo u redu, odnosno da je sve čisto i da nema primedbi.

Branimir Kuzmanović, predsednik Gradskog odbora DS, i član mnogih izbornih štabova u proteklim decenijama, za Danas kaže da je oko 16.000 proverenih i obučenih kontrolora minimum minimuma, ali da je predlog tri koordinisane osobe po biračkom mestu.

– Predložio bih da taj broj bude oko 24.000. Zato što je za kontrolu jednog biračkog mesta potrebno bar tri osobe kako bi dve uvek bile prisutne, a jedna mogla da se odmori, pojede nešto ili ode u toalet. Takođe, jedna može na glasanje van BM, a onda jedna ostaje na BM. To se postiže ili kvotama u stalnom sastavu koje imaju parlamentarne stranke ili posmatračima koje mogu organizovati NVO – objašnjava on.

I naglašava da je mnogo važno da li su ljudi provereni i da li neko garantuje za njih, jer se dešavalo da se strankama preko ‘javnih poziva’ jave ljudi po instrukcijama SNS, odu na obuke, a zatim ne pojave na BM.

Na pitanje treba li potpisivati zapisnike, odgovara da ih treba potpisivati i uneti primedbe.

Goran Ješić, osnivač građanskog pokreta Solidarnost, kaže da u Srbiji bez Kosova ima oko 8.300 biračkih mesta i da je najmanje dva obučena kontrolora neophodno za svako biračko mesto.

– Problem nastaje u trendu na koji je prof Marijana Pajvančić ukazala, a to je enorman broj birača koji glasaju van biračkih mesta. To podrazumeva da bar jedan član sa strane opozicije mora da bude u komisiji – ukazuje on.

I skreće pažnju na to da je sada bitno da se uspostavi saradnja u vezi kontrole izbora između studentska liste i opozicije što podrazumeva da bi po biračkom mestu imali najmanje četiri člana u stalnom i proširenom sastavu.

– To, uz dobar trening, garantuje, pristojnu kontrolu. Jako je važno i to da u Radnim telima ili opštinskim i gradskim izbornim komisijama sede diplomirani pravnici u ime tih lista koji takođe moraju da prođu trening u vezi izbornog procesa. Ti ljudi moraju biti i “savetodavna” služba kontrolorima na samim BM i dati im uputstva u slučaju kršenja izbornog procesa – objašnjava on.

I konstatuje da je to da li se zapisnici potpisuju ili ne pitanje za neznalice i laike.

– Bitno je da u slučaju kršenja procesa te primedbe budu unete u zapisnike, obavešteni pravni timovi i uloženi prigovori – ističe Ješić.

Dok Živorad Anđelković, šef tima za kontrolu izbora 2000. godine naglašava za Danas da “kontrola izbora na ovim izborima, ako ih bude, nisu jedna od tehničkih radnji izbornog procesa, što je uobičajeno u demokratskim društvima, već sprovođenje strategije i plana na kome su radili fanatično vredno i mudro”.

I kaže da je na naše pitanje odgovor tek nečije mišljenje ili iskustvo iz nekog prošlog vremena što može stvoriti kakofoniju teoretski tačnih odgovora, ali da oni nisu rešenje ovih izbora.

– Koji profil, koji broj, gde se oni nalaze, šta im je tačan zadatak i šta i kome i u kom trenutku oni isporučuju kao zadatke koje su dobili, razlikuje se po biračkim mestima, vremenu, tipu informacije i još po nešto. Vaša pitanja su dobra i odgovori bi bili dobri da su studenti na ispitu na fakultetu, al’ ovi izbori su, po mom mišljenju, njima mnogo više od toga i zato treba biti fokusiran i vrlo pažljiv – zaključuje Anđelković.