Kosovo ključni izazov, slede Bosna i Hrvatska

Ovako, ukratko, sagovornici Danasa odgovaraju na pitanje šta se može očekivati u saradnji Srbije sa zemljama regiona u narednih 12 meseci.

Dragoljub Mićunović, predsednik Odbora za inostrane poslove Narodne skupštine i predsednik Političkog saveta DS, ističe za Danas da je prvi prioritet i glavni cilj Srbije ulazak u Evropsku uniju, „a da bi se to postiglo, potrebna su nam razna sredstva, u koja mora da bude uključena i regionalna saradnja“. Mićunović ocenjuje da su dobri odnosi s bivšim jugoslovenskim republikama važni zbog pitanja bezbednosti regiona, ekonomske saradnje, ali i kulturnog nasleđa koje povezuje sve države u regionu.

„Kada je saradnja na višem nivou, imamo šansu da ubrzanije idemo putem evropskih integracija. Hrvatska je na pragu ulaska u EU, a nama je veoma važno da ona što pre postane članica Unije kako bismo rešili pitanja izbeglica, granica i obostranih tužbi za genocid. S druge strane, veoma je važno da počnu razgovori s Prištinom, da bi došlo do istorijskog pomirenja i stvaranja normalnih uslova za život stanovništva što pre“, ističe Mićunović.

Prema njegovim rečima, zajednički projekti bi doveli do popravljanja odnosa i razvijenije saradnje sa Crnom Gorom. „Isti je slučaj i sa odnosima Srbije i Makedonije, koji se moraju poboljšati, posebno zbog problema oko crkava“, navodi naš sagovornik. Kada je reč o saradnji s Albanijom, Mićunović zaključuje da bi „želja za zajedničkim naporom u istragama po navodima iz izveštaja specijalnog izvestioca Saveta Evrope Dika Martija dovela do poverenja između dve države i boljih odnosa“.

Aleksandar Popov, direktor Centra za regionalizam i kopredsedavajući Igmanske inicijative, ističe za Danas da bi Srbija trebalo da nastavi proces normalizacije sa susedima nakon što je većina njih priznala nezavisnost Kosova. On navodi da problem na relaciji Beograd – Priština ne može da se zaobiđe i očekuje da razgovori počnu čim se stabilizuje situacija na Kosovu zbog nedavno održanih parlamentarnih izbora.

Popov, takođe, ukazuje da bi bolji odnosi mogli da se razviju i sa Albanijom, bez obzira na insistiranje Srbije da se razreše navodi iz izveštaja Dika Martija o umešanosti te zemlje u trgovinu ljudskim organima. „Što se tiče BiH, mislim da će se nastaviti turbulencije u odnosima sa Srbijom, zbog unutrašnjih problema koje ima ta država. Takođe, procesi poboljšanja odnosa sa Crnom Gorom i Makedonijom su započeti i verujem da će se saradnja unaprediti i u ovoj godini“, ocenjuje Popov.

Vehid Šehić, kopredsedavajući Igmanske inicijative za BiH, ocenjuje za Danas da bi u godini koja je pred nama mogao da se nastavi trend bilateralnih odnosa Srbije sa ostalim zemljama u regionu, a posebno s Bosnom. „Politički ambijent dve države je opterećen prošlošću, ali 2010. je ipak probuđena nada za boljim odnosima, pa smatram da se dosta toga može postići na političkom, ekonomskom i kulturnom planu“ ističe Šehić. On navodi da je za to potrebno da se stabilizuje politička situacija u BiH, „a uloga Srbije u tome je velika“.

Kako objašnjava Šehić, potrebno je da se promeni vlast u BiH, koja će voditi računa o budućnosti ove bivše jugoslovenske republike, jer trenutno postoje brojni unutrašnji problemi. „Odnos Srbije i BiH na političkom i ekonomskom planu mora da bude bolji. Problem je odnos vlasti u BiH prema ekonomskom pitanju sa Srbijom, što mora da se menja, jer utiče na čitav odnos u regionu, a ne samo na ove dve zemlje. Trebalo bi da uvedemo skandinavski model saradnje u regionu, jer bismo tako sigurno ojačali saradnju u svim oblastima“, ukazuje Šehić.

Denis Kuljiš, novinar iz Hrvatske, ocenjuje za Danas da je smer saradnje Beograda i Zagreba „sazdan“ od nedavnih poseta predsednika Srbije Borisa Tadića Hrvatskoj i da zbog toga u godini koja je pred nama neće biti „dramatičnijih pomaka“ na tom planu. Kada je u pitanju ekonomska saradnja, Kuljiš ističe da neće biti produbljivanja odnosa u toj oblasti, jer je za to potrebna nova vlast u Hrvatskoj, „a to se neće desiti pre 2012“.

„Istina je da je hrvatska ekonomija prisutna u Srbiji, a da obrnuto nije slučaj. Srbija nema kvalitetne korporacije koje bi mogle da deluju u čitavom regionu. Saradnja Hrvatske i Srbije se može produbiti u oblastima infrastrukture, ali i turizma. Međutim, za to treba sačekati novu vladu u Zagrebu“, zaključuje Kuljiš.

(Sutra: Vojin Dimitrijević za Danas o odnosima Srbije s komšijama u regionu)

Dobre vesti u 2010.

* 11. januar: Ivo Josipović izabran za predsednika Hrvatske. * 15. januar: Prvi trilateralni sastanak šefova diplomatija Srbije, BiH i Turske u 2010. * 11. mart: Albanski vicepremijer Iljir Meta u Beogradu. * 24. mart: Susret Borisa Tadića i Josipovića „bez kravata“ u Opatiji. * 30. mart: Skupština Srbije donela Rezoluciju o osudi zločina u Srebrenici. * 13. april: Albanija ukinula vize za građane Srbije. * 29. maj: Predsednici Crne Gore, Hrvatske, Srbije i BiH na sarajevskom sastanku Igmanske inicijative. * 2. jun: Velika konferencja EU – Zapadni Balkan održana u Sarajevu. * 14. jun: Lider SDA BiH Sulejman Tihić posetio Beograd. * 29. jun: Ministarstva pravde Srbije i Hrvatske potpisale Sporazum o ekstradiciji. * 11. jul: Tadić u Srebrenici povodom 15. godišnjice masakra. * 18. jul: Josipović u prvoj zvaničnoj poseti Srbiji. * 6. oktobar: Bakir Izetbegović izabran za bošnjačkog člana Predsedništva BiH. * 30. oktobar: Sporazum o ekstradiciji utvrdili i Srbija i Crna Gora. * 4. i 24. novembar: Tadićeve dve posete Hrvatskoj – Vukovar (Ovčara) i Zagreb. * 1. decembar: Vlasti u Beogradu ukinule vize za državljane Albanije.