foto (BETAPHOTO/SAŠA ĐORĐEVIĆ)Profesor međunarodnog prava Milenko Kreća ocenio je da je u pregovorima o Kosovu Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija „neoboriv agrument“ Srbije, a da su ključni argumenti i Povelja Ujedinjenih nacija, Rezolucija 1244 i Briselski i Vašingtonski sporazumi.
„Pravna pravila međunarodnog prava ne primenjuju se automatski, već podrazumevaju i odogvarajuću političku i diplomatsku aktivnost koju Srbija i njen predsednik kao glavni pregovarači preduzimaju suprostavljajući pravila međunarodnog prava pragmatičnim interesima država koje zagovaraju nezvisnost Kosova“, rekao je Kreća za list Politika.
On je naveo i da savetodavno mišljenje Međunarodnog suda pravde od 2010. godine (da Deklaracijom o proglašenju nezavisnosti Kosova 2008. godine nije prekršeno međunarodno pravo) „ne menja ništa iz dva razloga – formalnog i supstancijalnog“.
„Što se formalnog suda tiče, Međunarodni sud nije ovlašćen da vrši sudsku kontrolu akata Saveta bezbednosti, posebno odluka donetih na osnovu sedmog poglavlja Povelje. Sa supstancionalnog stanovišta, mišljenje Suda ne dotiče suštinu stvari, već predstavlja apstraktan odgovor, jednu sofističku konstrukciju“, naveo je Kreća.
Kreća, koji je obavljao funkcije ad hok sudije Međunarodnog suda pravde i Evropskog suda za ljudska prava i druge u međunarodnim telima, istakao je i da bi posledice priznavanja Kosova po Srbiju bile „višestruke“.
„Pre svega, to bi značilo odricanje od dela državne teritorije, lišavanje predmeta Rezolucije 1244, koja bi izgubila pravni smisao, kao i konvalidaciju ilegalnog proglašenja nezavisnosti, jer priznanje ima retroaktivno dejstvo, i oslobađanje odgovornosti kosovskih i stranih aktera na osnovu naknadnog pristanka Srbije kao oštećene strane“, istakao je Kreća.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
