Kucanje na otvorena vrata

On je za B92 pojasnio da je moguć rezultat postupka koji protiv države vode nekadašnja dva poslanika G17 plus, Ksenija Milivojević i Goran Paunović – zahtev za promenu Ustava i zakona koji regulišu to pitanje.

– Odredba člana 102 Ustava je svakako nakaradna, i treba je izbrisati, ali ne vidim kako bi strazburški sud mogao to da traži u presudi koju će doneti zbog slučaja koji se odigrao u doba važenja starog ustava ľ ocenjuje za Danas Nemanja Nenadić, izvršni direktor Transparentnosti Srbija.

On naglašava da blanko ostavke ni sada nisu zakonite, odnosno da ih čak ni člana 102 Ustava ne institucionalizuje, već, kako tvrdi, samo otvara prostor da se one zakonom uvedu u pravni sistem, ali to u Zakonu o izboru narodnih poslanika nije učinjeno nikad.

– Nevolja je što je Administrativni odbor skupštine u nekim situacijama ranijih godina prihvatao ove bezvredne papire kao validne ostavke narodnih poslanika. I Ustav i Zakon treba da se menjaju, na primer tako što bi bilo precizirano da se ostavka podnosi lično i potpisuje pred predsednikom Skupštine, kako bi se sprečilo da Administrativni odbor prekrši zakon. Transparentnost ľ Srbija je davala predloge u tom pravcu svojevremeno, kada je bio u proceduri Zakon o Narodnoj skupštini. Međutim, kako äblanko ostavkeô republičkih poslanika nikada i nisu bile zakonite, eventualne izmene Ustava i Zakona u ovom pogledu smatram korisnim, ali ne i nužnim. Dovoljno će biti da Administrativni odbor po takvim papirima ne postupa i da u tome bude dosledan ľ objašnjava Nenadić.

Naš sagovornik podseća da je pojava blanko ostavki u Srbiji bila posledica nepoverenja stranaka u to da će ljudi koji su izabrani na njihovim listama slediti naloge partijskog rukovodstva u budućnosti, zaštita stranaka od disidenata, slobodnih strelaca i od prebega koje bi „kupili“ tajkuni ili politički protivnici.

– S obzirom na to da se blanko ostavke već nekoliko godina ne priznaju, ne očekujem da bi neka zakonska izmena u ovom pravcu dovela do većih posledica, krupnije promene bi mogla da donese eventualna izmena izbornog sistema ľ smatra Nemanja Nenadić.

Prema njegovim rečima, svi oni razlozi zbog kojih su stranke počele da primenjuju sredstvo (blanko ostavke) će ostati, a tu su, kako upozorava, u igri mnogo važnija pitanja na koje građani Srbije nemaju odgovore, poput, äčije interese zavisni i nezavisni poslanici brane svojim odlukama u Skupštini, ko sve i na koje načine utiče na njihove odluke i najzad, za kakve programe i odluke dajemo mandat kada zaokružujemo glasačke listićeô.

– Pritisak građana i domaće stručne javnosti, kao i međunarodnih organizacija, a pre svega, Evropske komisije je toliko velik da će ukidanje blanko ostavki izvesno uskoro uslediti. S obzirom na najave koje možemo čuti od lidera vladajući stranaka, čini se da bi Evropski sud za ljudska prava kucao na otvorena vrata ľ ocenjuje za Danas Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka.

On napominje da bi bilo najbolje da se ta poslanička praksa äodstranjivanja dela mozga i poklanjanja stranci na upravljanjeô najpre izmeni kroz zakonsku regulativu koja uređuje tu oblast pa onda ukinuti tu mogućnost kroz ustavne odredbe.

– Ne mora prvo da se menja taj član Ustava koja otvara mogućnost da pod nekim specijalnim okolnostima poslanik može pokloniti svoj mandata stranci, već se može najpre promeniti zakon. Nakon toga bi se promenama Ustava uklonila i ta mogućnost i time bi se konačno završilo sa tom temom ľ zaključuje Stojiljković.