Mađarski gulaš ili srpska mućkalica: Može li opozicija u Srbiji da primeni recept iz izborne kampanje Petera Mađara?

Ovako Igor Avžner, marketinški stručnjak, između ostalog, za Danas objašnjava šta opozicija u Srbiji može da nauči iz efikasne i pobedničke izborne kampanje Petera Mađara i njegove Tise.

Kampanju Mađara karakteriše to što nije pravio trule kompromise, što to nije bila kampanja ni levice, ni desnice, ni nacionalista, ni građanista i što nije bila bazirana na trulim kompromisnim sa starim opozicionim strankama. Bila je bazirana na sabornosti i vraćanju nacionalnih simbola.

*Sve je u pređenoj kilometraži

Sagovornici Danasa smatraju da se Mađareva kampanja ne može prekopirati, jer su uslovi i ambijent drugačiji, ali da se neka pozitivna iskustva mogu izvući. Suština je, kako za Danas objašnjava Zoran Gavrilović, direktor BIROD-ija u pređenoj kilometraži, citirajući Duška Vujoševića.

„Ključna stvar je da potencijalni birači vide beonjače opozicionim političarima i osete stisak ruke“, kaže Gavrilović.

I ta kilometraža koja je obeležila Mađarevu kampanju je nešto što bi mogla da primeni i opozicija u Srbiji, izlazeći iz „kruga dvojke“. Međutim puko prepisivanje uspešnog mađarskog eksperimenta kod nas bi verovatno dovelo do potpuno drugačijeg ishoda.

*Faktor vremena i okruženja je neuporediv

„Ako je Albert Ajnštajn bio u pravu kada je rekao da je „ludilo ponavljanje iste radnje iznova i iznova, očekujući drugačiji ishod“, onda bi se na prvi pogled moglo zaključiti da bi bilo „pametno“ kopirati sve poteze iz Mađarske kako bi se dobio isti rezultat. Međutim, mi smo Mađari u istoj meri u kojoj je Petrov, Vučićev promovisani kandidat za predsednika, pomenuti Ajnštajn“, ističe Avžner za Danas.

Dodaje da laboratorijski uslovi nisu isti, a još manje supstance koje treba „smućkati“. Faktor vremena i okruženja je neuporediv.

„Ipak, oni koji se makar malo razumeju u hemiju znaju razliku između smeše i jedinjenja. Smeše su nestabilne i lako se razdvajaju, dok je jedinjenje stabilno i nema osobine elemenata od kojih je nastalo. Da bi se procesi ubrzali, koristi se katalizator“, ističe naš sagovornik.

Prema njegovim rečima, studentsko-građanski bunt, uz snažnu podršku univerzitetskih profesora, stručne i kulturne javnosti, prosvetara, kao i delova pravosuđa i advokature, pokazao se upravo kao takav katalizator. Usmerio je energiju, ubrzao procese i čak pokrenuo neke koji bi se inače desili mnogo kasnije — ili se ne bi desili uopšte.

„Opozicija, međutim, na domaćem terenu i dalje ne deluje naročito snađeno. S druge strane, zaslužuje priznanje za delovanje na međunarodnom planu. Taj doprinos je značajan, a sve je izvesnije da će upravo internacionalizacija političkih (ne)prilika u Srbiji igrati važnu ulogu u bliskoj budućnosti“, objašnjava marketinški stručnjak.

U Mađarskoj je, kako napominje, iza jednog čoveka stala čitava mladost, kao i širok krug proevropskih snaga. U našem slučaju, znak jednakosti se može staviti između tog pojedinca i — studenata.

Avžner kaže da je mađarski kandidat prelazio stotine kilometara, ali su studenti prešli hiljade. Od sela do Brisela i Strazbura. Međutim, kako napominje, srpska opozicija i studentski pokret još nisu pronašli zajednički jezik, a trebalo bi što pre.

/

*Jedinstvo uprkos ideološkim razlikama

„Ne mora to biti „jedna kolona“ kao u Mađarskoj, ali rasipanje u više kolona neće biti luksuz koji opozicija može sebi da priušti. Oni koji budu insistirali na soliranju, brzo će se u to uveriti — i iskustvo iz ne tako davne prošlosti to jasno potvrđuje. Ono što biračko telo koje se protivi kriminalizovanom režimu očekuje jeste stabilna veza unutar opozicije: jedinstvo uprkos ideološkim razlikama. Ne smeša“, navodi Avžner.

Dodaje da nije potrebno biti ni Mađar, a pogotovo ne Ajnštajn, da bi se razumelo da se podele pobeđuju jedinstvom, laž istinom, a kriminal — zakonom.

„Šibicarenje“ Aleksandra Vučića na svim nivoima — domaćim i međunarodnim — možda je nekima postalo prihvatljiv politički stil, ali takav pristup ne može dati dobar rezultat kada je bilo koja opoziciona stranka u pitanju, a naročito ne sada. Jer, kada se podignu sve tri šibice, kuglice neće biti tamo gde su je očekivali: ili će je osvojiti studenti, ili će režim pokušati da je ukrade. Prostora za manipulacije i kalkulacije je sve manje. Pamet u glavu i sujete kroz prozor“, zaključuje naš sagovornik.

*Vučića ne može pobediti neko ko zagovara anacionalni koncept države

Dragomir Anđelković, politički analitičar, ipak primećuje da vlast koja makar pozerski nastupa sa patriotskih i suverenističkih pozicija, ne može pobediti neko ko zagovara anacionalni koncept države i relativizaciju nacionalnih interesa.

„Reformisani Mađar je ublažio pređašnje stavove iznoseći stav da, recimo, isticanje mape Kraljevine Ugarske (u čijem sastavu su Slovačka, Hrvatska bez Dalmacije, Vojvodina, Transilvanija i neke druge teritorije), ne sme da bude akt velikodržavnog ekspanzionizma ali je legitimno kao odraz uvažavanja sopstvene slavne istorije. Ujedno, mađarski suverenizam je nastojao da što više spoji sa vekovnim evropskim nasleđem Ugarske, iz koga logični i pragmatično, kako je naglašavao, proizlaze njene EU integracije“, objašnjava Anđelković.

Sve u svemu, kako napominje, Mađar je negirao Orbanovu politiku jer je tvrdio da ona zbog sistemskog kvarenja, korupcije, lično-partijske zloupotrebe geopolitike, baca senku na zalaganje za zaštitu interesa mađarskog naroda, ali nije obesmišljavao potrebu da se oni stave u prvi plan.

„Tako mora da bude i u Srbiji, ako želimo smenu Vučića. Dok se on napada jer je navodno nacionalista i tradicionalista, pre se jača nego što se slabi. Jer, veliki deo građana Srbije, nezadovoljnih njegovom kosovskom izdajom i drugim antisrpskim potezima, umesto da se aktivno okrenu protiv njega, kolebaju se šta da rade, pošto pomišljaju: kakvi će tek biti ovi što napadaju Aleksandra bez Kosova da je „velikosrbin“, ako znamo šta je sve prodao na račun srpskog naroda“, primećuje naš sagovornik.

*Što šire objedinjavanje oponenata oko studentske liste

Anđelković smatra da potka borbe protiv Vučića mora da bude zalaganje za uspostavljanje ustavnog i demokratskog poretka, odnosno za racionalnu odbranu Kosova i Metohije i drugih nacionalnih interesa, ako je istinski cilj obaranje Vučićevog režima u dogledno vreme, a ne sterilno dodvoravanje Briselu.

Zato je, kaže, bitno što šire objedinjavanje njegovih oponenata oko Studentske liste na način koji će uvažiti realnost da je prema svim istraživanjima većina građana Srbije čvrsto na pozicijama ne odricanja od Kosova i Metohije radi EU integracija, protivi se uvođenju sankcija Rusiji, ne želi da naša zemlja uđe u NATO, podržava Republiku Srpsku.

*Srpskoj opoziciji je potreban novi lider, nova politika i jasne poruke

„Ako ćemo da izvlačimo pouke – onda treba znati da je na izborima u Mađarskoj pobedio novi lider, koji šalje jasne, konzistentne političke poruke. Najpre je pokupio glasove dosadašnje, nesposobne opozicije koja je 16 godina statirala Orbanu a zatim počeo da ide i u tradicionalna Orbanova uporišta – kampanju je i završio u Debrecenu, drugom po veličini gradu u zemlji i glavnom Orbanovom uporištu“, pojašnjava za Danas Novi Nebojša Milenković, književnik i aktivista.

On podseća da je Mađar nametao političke teme, ali i da je u samo dve godine više od dva puta prešpartao celu zemlju.

„Paranoji koju je širila vlast – odgovarao je optimizmom i porukama koje smiruju i hrabre narod.

Kampanju je vodio oprezno – izbegavajući eksplicitno izjašnjavanje o njihovom „Kosovu“ tj. odnosu sa, Rusijom/EU fokusirajući se na teme borbe protiv korupcije i životima običnih ljudi šaljući poruke pravde, zakonitosti i solidarnosti“, ističe Milenković.

Prema njegovim rečima srpskoj opoziciji je potreban, dakle, novi lider, nova politika sa jasnim i konzistentnim porukama. Potrebno je i poštovanje koje protivničkim biračima, ali i optimizam, vera u promene.

*Ima li naša opozicija dovoljno vremena za primenu Mađarevog recepta?

Na pitanje može li to srpska opozicija da postigne, Srećko Đukić, politički analitičar odgovara da može, ali da je ostalo malo vremena do izbora.

„Do naših izbora ostalo je manje od godinu dana, a Orbanovoj opoziciji su trebale dve godine da se organizuje i dođe do pobede. I to je rok koji kraći ne može biti. Drugo pitanje je želi li naša opozicija pobedu na izborima ili joj, izuzev časnim izuzecima, odgovara sadašnji status“, pita Đukić.

On podseća da su u Mađarskoj svi učinili kompromis i došli do pobede.

„Očito da toga nema za sada. Jedina svetla tačka u opoziciji u Srbiji jeste studentski i društveni pokret. Možda će se sva opozicija na kraju sliti u taj pokret. Možda čekaju cajtnot“, zaključuje Srećko Đukić i ponavlja da je ostalo malo vremena.