Makron može da posreduje sastanku Brnabićeve i Kurtija

Igor Marković iz NVO Aktiv iz Kosovske Mitrovice kaže za Danas da je, uzevši u obzir veliki broj učesnika, te hibridnu prirodu nastupajućeg multilateralnog okupljanja, malo verovatno da će doći do direktnog sastanka između Brnabić i Kurtija. Međutim, dodaje on, znajući prethodno iskazano interesovanje i delimično angažovanje francuskog predsednika Emanuela Makrona povodom dijaloga između Beograda i Prištine, ipak postoji šansa za održavanje neposrednog sastanka.

– Ono što navodi na ovaj malo verovatni scenario jeste napeti politički narativ kojim se Priština i Beograd obilato koriste, a koji izaziva dodatne tenzije ne samo na Kosovu i u Srbiju, već i u regionu. No, čak i ukoliko bi došlo da posredničke inicijative od strane Francuske za sastankom Brnabićeve i Kurtija na marginama, bojim se da bi Kurti ili odustao od učešća od takvog sastanka ili iskoristio priliku da pridobije koji politički poen. Ovo poslednje mu je i te kako neophodno, a u svetlu održavanja drugog kruga lokalnih izbora na Kosovu. Ako je prvi krug izbora bila oštra kazna glasača Kurtijevoj partiji Samoopredeljenje, tek će drugi krug pokazati pravo raspoloženje građana, s obzirom da je većina kandidata upravo iz redova ove stranke – objašnjava Marković.

Prema njegovim rečima, poznajući štetnu nacionalističku, iredentističku i populističku retoriku Kurtija, ne bi ga začudio neki novi ispad, ovoga puta u Parizu, koji će, ako se desi, svakako biti u maniru lučenosaca balkanskih stabilokratija.

Politikolog Mladen Mrdalj navodi za naš list da bi Makronov “Forum za mir” sagledao u svetlu zajedničke izjave američkog predsednika Džozefa Bajdena i Makrona s kraja oktobra. U toj izjavi, podseća on, predsednici su naznačili neke strateške smernice francusko-američkih odnosa nakon zahlađenja izazvanog skandalom oko američkog izbijanja Francuske iz ugovora sa Australijom o podmornicama.

– Te smernice ponavljaju stare boljke transatlantskih odnosa koje se svode na američku potrebu za kooperativnom Francuskom radi lakše borbe protiv velikog konkurenta sa istoka: nekad SSSR, sada Kina, a u gorem slučaju Kina u savezništvu sa Rusijom. Cena za to koju Francuzi traže je američko podržavanje veće sfere francuskog uticaja što preti kako jedinstvu NATO tako i nemačkoj dominaciji u Evropi. Američki fokus na Rusiju i Kinu se odražava i kroz Bajdenov “Samit za demokratiju” koji će simbolički povezati Americi bitne države kroz „onlajn“ konferenciju u decembru. Pod parolom borbe za demokratiju, Bajden će okupiti predstavnike oko stotinu država, među kojima za sada nema BiH ni Srbije. Tu nema ni Kosova – priča Mrdalj.

Kako navodi, sa druge strane, Makronov Forum za mir će posetiti Ana Brnabić i Aljbin Kurti. Sve zajedno, kaže Mrdalj, postavlja se pitanje da li ovim Bajden simbolički “deli Balkan” sa Makronom, vezujući za njegov skup problematične odnose u regionu koje mirnim drži samo kredibilnost NATO, sto vezuje Francusku i EU za SAD, sto je suštinski američki interes.

– S druge strane, Bajden je sebi pozvao predstavnike Crne Gore, Severne Makedonije i Albanije, država koje bar nemaju nerešena teritorijalna pitanja, a uz to su i NATO članice, čime na koncu doprinose lepšem imidžu Bajdenovog skupa. Kada pogled spustimo sa svetske na našu lokalnu strategiju, ja ne bih očekivao da dođe do susreta Brnabić – Kurti, jer bi to donelo poene Kurtiju: nakon serije agresivnih nastupa prema Srbima i upornog odbijanja osnivanja Zajednice srpskih opština, Ana Brnabić bi sastankom sa njim pokazala samo nemoć srpske politike da spreči ili bar uzvrati na Kurtijevu agresivnost. Obe strane idu kod Makrona da bi podigle sebi ugled kod kuće i na strani, kao i da bi se susreli na jednom mestu sa većim brojem sagovornika. Na kraju krajeva, ovaj skup upravo služi i Makronu u tom smislu, jer idu predsednički izbori u Francuskoj – zaključuje Mrdalj.

Očekuje se i Kamala Haris

Kako je prenela agencija Beta, oko 30 šefova država i vlada očekuje se u četvrtak i petak u Parizu na Forumu o miru, a učešće su najavili i premijeri Srbije i Kosova, Ana Brnabić i Aljbin Kurti, saopštila je Jelisejska palata.

– Očekuje se ukupno 450 učesnika na licu mesta, uključujući oko 30 šefova i vlada, kao i oko 15.000 učesnika onlajn – navelo je francusko predsedništvo.

Predviđeno je učešće američke potpredsednice Kamale Haris, kao i nekoliko predsednika država, među kojima iz Egipta, Nigerije, Senegala, Bocvane i Obale Slonovače. Forum za mir je 2018. pokrenuo predsednik Francuske Emanuel Makron, u cilju promovisanja multilateralizma.