Miloš Vučević u silaznoj putanji

Put Miloša Vučevića od gradonačelnika Novog Sada, ministra odbrane i predesednika vlade do jednog od desetine savetnika predsednika republike jasno pokazuje silaznu putanju.

Ovim postavljenjem makar postaje formalno transparentno od čega lider stranke živi, jer nezavisno od pozicije i opozicije, često je dokučenje njihovih primanja čista metafizika, kažu sagovonici Danasa komentarišući postavljenje lidera SNS za savetnika presednika Srbije, Aleksandra Vučića.

Vučević je Vučićev savetnik za regionalna pitanja i uz šest sadašnjih, sedmi po redu. Lider stranke koji savetuje svog člana na višoj poziciji od njega.

Vučić ga je, čini se, „udomio“ kao svog druga, prijatelja i brata, budući da je Vučević s mesta premijera, posle pada nadstrešnice, morao da ode.

I otišao je 28. januara, „s osećanjem odgovornosti“, kako je rekao za to što su članovi SNS, za koje se sad traži puštanje iz pritvora, prebili studentkinju u Novom Sadu.

Milomir Mandić, istraživač Demostata, podseća da nismo do sada imali slučaj da predsednik vodeće vladajuće partije ne bude na jednoj od vedećih državnh funkcija.

– Imali smo situaciju kada je Borisav Jović formalno bio predsednik SPS godinu dana od 1991. jer Milošević nije mogao po Ustavu formalno da vodi stranku. U svim ostalim periodima predsednici najjače vladajuće partije bili su ili predsednici vlade ili predsednici republike, od Miloševića, Koštunice, Đinđica, Tadića, Nikolića i Vučića. S tim što je Nikolić po preuzimanju funkcije predsednika republike podneo ostavku na mesto predsednika partije, na čijem čelu ga je zamenio Vučić koji je u to vreme bio prvi potpredsednik vlade i ministar odbrane. Kasnije je, kao šef SNS, obavljao dužnost premijera i predsednika republike – kaže on za Danas.

Prema njegovim rečima, Vučevićev slučaj je presedan kod nas.

– Međutim, mi smo i prilikom njegovog izbora na čelo SNS znali da se radi o formalnom predsedniku bez moći. Nakon izbora na mesto premijera on kao šef partije je imao veću težinu. Danas, nakon pada njegove vlade i početka formiranja novog pokreta, koji će usisati i stranku u kojoj je on formalno predsenik, njegov značaj je sve minorniji. Put od gradonačelnika Novog Sada, ministra odbrane i predesednika vlade do jednog od desetine savetnika predsednika republike jasno pokazuje silaznu putanju – konstatuje Mandić.

I dodaje, da uostalom, ako pogledamo prethodno imenovane savetnike u predsedništvu vidimo da je obično reč o utešnim nagradama.

Za Bojana Vranića, profesora Fakulteta političkih nauka, postavljanje Vučićevića na mesto savetnika može se tumačiti trostruko.

– Prvo, to je verovatan pokazatelj da od parlamentarnih izbora u skorije vreme nema ništa, jer da ih ima, gospodin Vućević bi bio uveliko u intenzivnoj izbornoj kampanji, a ne na Andrićevom vencu – navodi on za Danas.

Kao drugo, navodi da se sam Vučević pokazao kao daleko popularniji političar u Republici Srpskoj nego u Srbiji, čestim posetama skupovima SNSD. Tako da “regionalna” saradnja je verovatno saradnja preko Drine.

– I treće, ovim postavljenjem makar postaje formalno transparentno od čega lider stranke živi, jer nezavisno od pozicije i opozicije, često je dokučenje njihovih primanja čista metafizika – zaključuje Vranić.

Podsetimo, kako je Danas pisao Vučević je na mestu savetnika za regionalna pitanja zamenio Adama Šukala.