Mladi u srpskoj politici: Glas nove generacije ili generatori stranačke politike 1Foto: Maja Milošević, Nevena Jovanović, Aleksandra Ničić, Jovana Stanković

Mladi sve češće dolaze na važne političke funkcije, ali se njihov rad često zasniva na potvrđivanju stavova vrha stranke, dok je jasan stav njih kao pojedinaca tiši. Kako bi se to promenilo i mladi postali politički aktivniji, potreban je dijalog, jačanje političke kulture i  pokretanje tema od važnosti za mlade. Jednom rečju, potrebna  je demokratija.

Svake godine sve više mladih iz regiona odlučuje da ode od svoje kuće i traži bolju šansu u Evropi i svetu. Apolitični i često nedovoljno zainteresovani, mladi nekad veruju da politika nije nešto čime bi se rado bavili. Iako u poslednje vreme može da se primeti da raste zainteresovanost mladih za borbu protiv korupcije i kriminala i zaštitu životne sredine, čemu svedoče brojni protesti u prethodnih godinu dana, i dalje se ne vidi veliki broj mladih zainteresovanih da budu direktno politički aktivni kroz članstvo u političkim partijama.

Međutim, na prvoj liniji fronta, motivisani i s drugačijim pogledom na svet, nalaze se predstavnici omladine političkih stranaka u Srbiji, koji ipak veruju da mogu da promene svoje društvo na bolje. Načini i sredstva njihove borbe su različiti – neki ga menjaju iz vladajućih fotelja donoseći konkretne odluke za poboljšanje uslova života, a neki iz uloge opozicije, kroz različite akcije, performanse i konstantnu kritiku vlasti.

Iako bi možda neki za njih rekli da gledaju svet kroz ružičaste naočare, ovi mladi ljudi pokušavaju da ostvare svoja prava i učestvuju u donošenju političkih odluka. Žele da se njihov glas čuje, izbore se za prava svojih generacija i stvore inkluzivne lokalne zajednice. Međutim, koliko su uspešni u svojoj borbi?

Politička participacija mladih u Srbiji na nezavidnom nivou

Nakon izbora 2020. godine, u skupštinskim klupama je svoje mesto zauzelo 28 narodnih poslanika mlađih od 30 godina. Taj broj je nakon godinu dana opao, te se svega 22 mlada poslanika nalaze u Narodnoj skupštini Republike Srbije 2021. godine.

Međutim, i to je nešto više ukoliko uporedimo sa godinama pre 2020, kada je njihov broj u najvažnijem predstavničkom telu građana bio jednocifren, pokazuje istraživanje Krovne organizacije mladih Srbije. Rezultati tog istraživanja ukazuju da, umesto o omladinskoj politici, mladi radije diskutuju o ekonomskim temama i funkcionisanju demokratije u Srbiji.

Uprkos tome što je ova organizacija savetovala da mladi narodni poslanici treba da afirmišu političku participaciju mladih u Srbiji, zatim da se oformi Odbor za mlade u okviru Narodne skupštine koji bi razmatrao sve zakone koji se direktno ili indirektno odnose na mlade i koji bi se u svom radu na redovnoj bazi konsultovao sa nacionalnim Savetom za mlade, kao i da treba oformiti Omladinski kokus u Narodnoj skupštini, kao neformalno telo, čiji bi zadatak bio da okuplja mlade poslanike, ali i druge narodne poslanike zainteresovane za rešavanje problema mladih, kao i predstavnike podmladaka političkih stranaka, ali i predstavnike organizacija civilnog društva, nijedan od ovih zahteva nije ispunjen. Čitava inicijativa u vezi sa politikom mladih, ostaje na inicijativi istih tih mladih.

Ista organizacija došla je do nalaza da čak 47,8 odsto mladih misli da nema za koga da glasa, a da čak 85,1% njih smatra da politički sistem u Srbiji ne omogućava mladima da utiču na političke procese i odluke.

Predsednik Omladine Stranke slobode i pravde Mihajlo Pređa smatra da je glavni razlog zbog kog se mladi ne uključuju u politiku to što je ona udaljena od njih, a da je rešenje za to u različitim vidovima aktivnosti kojima bi se bliže upoznali sa politikom i uvideli njen značaj.

Njima verovatno nije privlačan govor kojim stariji političari komuniciraju. Ne razumeju i veoma često misle da je to veoma ozbiljno, da su to ljudi u odelima i da se na taj način pristupa politici. Iz mog iskustva što sam imao priliku da pričam sa mladima, oni su stekli utisak da nije kul biti politički angažovan. Po mom mišljenju, to nije nešto što stoji na mestu, zato što je politika nešto što se tiče svih nas i politika direktno i indirektno utiče na naše živote“, ističe Pređa.

Mladi građani i građanke Niša imaju različita viđenja o članstvu u političkim partijama. Neki od njih pomažu u radu političkim strankama, dok drugi žele da se klone politike. Ono što je svima zajedničko jeste da svi imaju jasno izgrađen stav prema navedenoj temi.

Većina nije deo nijedne političke partije, a razlozi za to su brojni. Ni mladi ispitanici koji su politički angažovani nisu članovi partija, već samo posredno pomažu u njihovom radu. Ova činjenica inidkator je sporedne uloge koju mladi imaju u nekim strankama.

Milica Luković iz Narodne stranke objašnjava da mlade treba edukovati o politici, jer je politika u korenu svega što nas okružuje.

“Mislim da pre svega treba edukovati mlade i približiti im politiku kako bi mogli da imaju uvid u to na koji način sve mogu da daju svoj doprinos, a to mogu činiti svakodnevno jer je politika sve oko nas, politika je i školarina i uslovi u studentskim domovima…”, ističe Milica.

Aktivnosti mladih u političkim partijama su mnogobrojne

 Nina Stojaković iz Pokreta slobodnih građana smatra da se zbog postojeće atmosfere u društvu mladi teško odlučuju na korak da javno saopšte da su članovi partije i da aktivno istupe, jer veruju da će biti etiketirani.

“Nešto kroz šta svaka mlada osoba prođe jeste ono što ja zovem – prvi sram. To je period od učlanjenja u neku stranku do momenta kada ti kažeš da ja sam član te stranke. I to stvarno nekad ume da bude jako teško, zato što ćeš se često susretati sa negativnim komentarima”, tvrdi Nina.

Većini ljudi su na starije političare uglavnom prva asocijacija kravate i odela, dok mlade političke aktiviste uglavnom zamišljaju kako stoje pored štandova, dele promotivni materijal sa obeležjem svoje stranke i lepe plakate.

Iako to jesu jedne od važnih aktivnosti kojima se mladi političari bave, postoji i pregršt drugih načina da oni učestvuju u radu svoje stranke i da se dokažu kako bi dospeli na važniju poziciju.

Stefan Ninić iz Demokratske stranke objašnjava da su lepljenje plakata i podela promotivnih materijala važni ne samo za mlade članove partije, nego za sve koji tek počinju svoj stranački put, jer na taj način oni dolaze u direktan kontakt sa građanima i učestvuju u širenju ideja svoje partije.

“Što se tiče tih operativnih stvari, to je nekako i prirodno da mladi ljudi rade. To je jedan vid možda čak i nekog dokazivanja unutar stranke i to je jedan prirodan proces. Dakle, kada su u pitanju prikupljanje potpisa, organizacija štandova, nekih operativnih stvari koje se tiču samog postupka sprovođenja izborne kampanje, bez obzira što generalno ljudi gledaju možda ne toliko blagonaklono na to što mladi obavljaju “fizičke” poslove, mislim da je to jedan prirodan proces koji svako treba da prođe bio mlad ili ne, zato što će se na mnogo bolji način upoznati sa tom operativnom politikom”, objašnjava Stefan.

Mladi političari opozicije okrenuti su kritici vlasti i skretanju pažnje javnosti na različite propuste u radu nosilaca javnih funkcija, što čine kroz različite performanse koje prenose na svojim društvenim mrežama.

Takođe, tokom poslednjih godina, mladi u političkim partijama okrenuti su još jednoj aktivnosti koja postaje sve zastupljenija i važnija u celom svetu, a to je vođenje naloga stranke na društvenim mrežama. Na taj način, oni kroz svoju kreativnost i jezičke igre približavaju građanima, korisnicima društvenih mreža, svoj rad i zalaganje za boljitak.

Zamenik predsednika opštine Knjaževac i član Srpske napredne stranke Branislav Josifović danas se nalazi na važnoj političkoj funkciji u mestu iz kog potiče, ali njegovo angažovanje u opštini počelo je vođenjem društvenih mreža.

“Počeo sam da radim u opštini 2013, još uvek sam bio student. Vodio sam prvo društvene mreže opštine, nakon toga sam počeo da radim u Odeljenju za budžet, a onda sam od 2014. bio šef kabineta sve do prethodne godine kad sam nakon izbora postao zamenik predsednika opštine”, kaže Branislav.

Mladi narodni poslanici retko pokreću pitanja u vezi sa mladima

U Narodnoj skupštini Republike Srbije mladi poslanici u svoje govore uglavnom u maloj meri uključuju potrebe i interese mladih ljudi. U ovoj i prethodnoj godini bilo je sednica tokom kojih su na dnevnom redu bile izmene i dopune zakona koji su direktno u vezi sa mladim ljudima, ali tokom kojih nijedan mladi poslanik nije zatražio reč. Takva je bila i sednica sa tačkom dnevnog reda o izmenama i dopunama Zakona o sprečavanju korišćenja dopinga u sportu, kojoj je prisustvovao i ministar omladine i sporta Vanja Udovičić. Tada niko od poslanika ispod 30 godina nije govorio o tome, sudeći po video-snimcima zasedanja, objavljenim na Jutjub kanalu Parlament Srbija.

Međutim, analizom skupštinskih govora primećuje se da postoje i mladi poslanici koji u velikoj meri učestvuju u raspravama o temama koji su od važnosti za mlade. Obično su to izmene i dopune zakona u vezi sa studentima ili odluke u vezi sa zaposlenjem mladih.

Iako neki od poslanika zaista daju konkretne predloge i efektno interpretiraju situaciju, postoje i mnogi koji se drže „opštih mesta“ i iznose pohvale za ono što je do tog trenutka urađeno.

Docent Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu objašnjava da broj mladih u predstavničkim telima ne mora uopšte da bude važan indikator, ali ono što je od značaja jeste da bi mladi generalno trebalo aktivnije da se bave omladinskim politikama.

“Nisam siguran da li je ključno da morate da imate mlade u Narodnoj skupštini. Važno je da mladi budu uključeni u politike koje su za njih važne, pre svega omladinske. Ili da studenti budu uključeni u one politike koje se odnose na studente i njihov život, školovanje, prve prilike za zapošljavanje, a to ne mora da se radi direktno kroz Parlament. To može da se radi u okviru javnih rasprava kada se pripremaju zakoni i kada se zatim obavljaju konsultacije sa mladim ljudima u Srbiji. Pitanje je hoćete li deskriptivno predstavljanje koje ne donosi ništa, ili da zaista suštinski radite na omladinskim politikama”, kaže Vučićević.

Nijedan mladi ministar u regionu

U čitavom regionu prosek godina nosioca najviših političkih funkcija (predsednici i premijeri) je oko 54 godine, te se mladima na važnim političkim funkcijama ne možemo pohvaliti. Ono što je slutilo na moguće promene je izbor Draška Stanivukovića (28) za gradonačelnika Banjaluke i Benjamine Karić (30) za gradonačelnicu Sarajeva, o kojoj su nemački mediji pisali kao pripadnici nove generacije slobodnih duhova koji pripadaju manjinskim grupama ili dolaze iz mešovitih brakova i koji ne žele da se definišu nacionalistički. To su oni, koji u posleratnoj Bosni i Hercegovini nisu imali priliku da se uzdignu na tako visoku funkciju, jer u bosanskohercegovačkim institucijama uglavnom dominiraju tri nacionalne stranke.” Iako svakako značajno, ovo je još uvek nedovoljno da bismo govorili o većem uticaju nove generacije na kreiranje politika na Zapadnom Balkanu.

Indeks participacije mladih za 2020. godinu pokazuje da su na Zapadnom Balkanu i Turskoj mladi i dalje nedovoljno zastupljeni u političkom životu. Ovaj indeks meri učešće mladih ljudi u političkoj, ekonomskoj i socijalnoj sferi javnog života tako što ukršta brojne statističke podatke, a potom izvlači jedinstveni indeks. Kad je reč o politici, Srbija ima najviši indeks – 4.44 a najniži Turska – 2.77. Ipak, treba imati u vidu da nijedna od ovih pet zemalja u periodu od 2016-2020. nije imala nijednog ministra mlađeg od 30 godina, što ranijih godina nije bio slučaj, a u Severnoj Makedoniji i Turskoj nije bilo nijednog mladog ni zamenika ministra. U poslednje dve godine samo u Srbiji i Albaniji bilo je mladih zamenika ministara. Srbija, pak, ima najveći procenat mladih poslanika u parlamentu u odnosu na druge zemlje, a mladi su činili između 0.8% i 7.6% ukupnog broja poslanika.*

Kopredsednica Pokreta 1 od 5 miliona Sofija Nedeljković veruje da uprkos tome što deluje da mladi ne dolaze toliko do izražaja, i dalje postoje oni koji osećaju bunt u sebi i žele da menjaju sistem. Kako ističe, ukoliko neko želi da menja svet, za početak treba da promeni svoju ulicu, zgradu, opštinu, grad, državu.

“Imamo određene tradicionalne partije koje imaju u svojoj organizaciji urođeno nešto što liči čak na diktaturu, možda. Postoji vrh stranke, postoje neki stariji ljudi koji se nešto pitaju već godinama unazad, koji su već istrošeni i od kojh mi ne možemo ništa novo da čujemo. Političke stranke mladim ljudima ne dozvoljavaju da se pokažu, a mladi danas imaju mnogo više znanja – o novim tehnologijama, društvenim mrežama, vođenju online kampanja”, kaže Sofija.

Kako će budućnost Zapadnog Balkana u velikoj meri zavisiti i od političkih odluka, veoma je važno kako Zapadni Balkan vide mladi koji će te odluke donositi. Po svemu sudeći, mladi iz političkih partija iz Srbije sa svojim kolegama iz regiona mnogo češće sarađuju kroz formalne kanale, poput European Democracy Youth Network ili kroz obuke pod pokroviteljstvom International Republican Institute (IRI), nego što to čine samostalno i na svoju inicijativu.

Poslanica Socijalističke partije Srbije u Narodnoj skupštini Srbije Dubravka Kralj tvrdi da njena generacija nije opterećena prošlošću. Odsustvo teškoća koje su pratile povezivanje njihovih roditelja, omogućava mladim ljudima da prevaziđu tačke razdora i počnu da se zalažu za uspostavljanje saradnje u regionu.

“Interesi su ekonomski. Oni nemaju veze ni sa nacionalnošću, ni sa razlikama, ni sa viđenjem nekih istorijskih činjenica”, kaže Dubravka Kralj.

Čini se da se mladi mnogo manje osvrću na prošlost od svojih starijih partijskih kolega, te su svi naši sagovornici pokazali obećavajuć optimizam kada je reč o regionalnoj saradnji i promenama na bolje u budućnosti. Sudeći po tome, bolji region zaista počinje sa mladima.

Bez demokratije, nema mladih u politici

Docent Dušan Vučićević sa Fakulteta političkih nauka u Beogradu ističe da je demokratija najvažniji preduslov za veću uključenost u politiku, a samim tim i za veću uključenost mladih.

“Kada imate nedemokratsko društvo ili hibridni režim, onda su to posledice koje su očekivane i onda jedino rešenje koje ja mogu da preporučim jeste da imate više demokratije. Kada budete imali više demokratije imaćete više diskusija, imaćete više rasprava, imaćete više uključenosti ljudi u politiku i imaćete više mladih u politici. Bez demokratije kao preduslova, sve ovo ostalo neće funkcionisati”, objašnjava Vučićević.

Promene posle izbora 3. aprila 2022. godine

Nekoliko meseci nakon pisanja ovog teksta, neki od aktera ovih priča i dalje su na mestima na kojima su bili pre, dok su pojedini promenili svoje funkcije. Sofija Nedeljković je nakon izbora održanih 3. aprila 2022. godine napustila Pokret 1 od 5 miliona. Milica Luković je i dalje u Omladini Narodne stranke, a Mihajlo Pređa je predsednik Omladine Stranke slobode i pravde. Demokratska omladina dobila je novog predsednika – Stefana Ninića. Dubravka Kralj i Branislav Josifović bili su kandidati za narodne poslanike na parlamentarnim izborima ove godine, i to Kralj na listi SPS-JS-ZS „Ivica Dačić – Premijer Srbije“, dok je Branislav Josifović zauzeo 131. mesto na listi „Aleksandar Vučić – Zajedno možemo sve“. Nina Stojaković biće odbornica u novom sazivu Skupštine grada Beograda sa liste „Vladeta Janković – Ujedinjeni za pobedu Beograda“.

Autorke: Maja Milošević, Nevena Jovanović, Aleksandra Ničić, Jovana Stanković (Fakultet političkih nauka – Univerzitet u Beogradu)

Mentor: Doc. dr Marko Nedeljković, Odeljenje za novinarstvo i komunikologiju, Fakultet političkih nauka – Univerzitet u Beogradu

Tekst je nastao u okviru trećeg ciklusa RYCO Programa za studente/kinje novinarstva, koji je realizovan u saradnji sa Fakultetom političkih nauka u Beogradu u periodu od oktobra do decembra 2021. godine. Projekat je podržala Savezna Republika Nemačka.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.