Foto: EPA-EFE/Đorđe SavićIzjava zamenika predsednika kosovske Vlade Besnika Bisljimija da dogovor o registarskim tablicama postignut 23. novembra prošle godine ima rok do kraja marta i to u trenutku kada je u prištinskoj i beogradskoj javnosti glavna tema prihvatanje ili odbijanje evropskog predloga za Kosovo politkologu Ognjenu Gogiću je jasan pokazatelj principa – „za Prištinu krize predstavljaju način da se ubrza postizanje sporazuma, dok su za Beograd krize način da se to odloži“.
„U zavisnosti od toga koliko budu zadovoljni odvijanjem pregovora o francusko-nemačkom predlogu, Beograd i Priština će posezati sa svojim oprobanim taktikama. Na terenu ima puno zapaljivog materijala jer pitanja povodom kojih su ranije izbijale krize, poput tablica, prisustva specijalne policije na severu i lokalnih izbora, nisu rešena tako da postoji potencijal da do njih ponovo dođe ukoliko nekoj od strana to bude bilo u interesu“, kaže Gogić.
Gogić podseća da je kosovski premijer Aljbin Kurti kosovskoj javnosti u novembru objasnio da se odustalo od mera protiv vozila sa KM tablicama jer se očekuje da će konačni sporazum biti postignut u martu.
“ Mart se približava a sporazum nije na vidiku, tako da se može očekivati da Priština ponovo aktivira pitanje tablica. Nova kriza na severu Kosovu bi služila kao pritisak na zapadne posrednike da intenziviraju svoje napore da se postigne sporazum“, procenjuje naš sagovornik.
Podsetimo da je jedna od kriza na Kosovu prošle godine bila izazvana recipročnom odlukom zvanične Prištine u pogledu registarskih oznaka koje izdaje MUP Srbije za opštine na KiM, koje prištinska administracija smatra nelegalnim i „zaostavštinom Miloševićevog režima“. S toga su najavili kažnjavanje i oduzimanje vozila onih koji ne ispoštuju odluku Vlade o preregistraciji na tablice sa oznakom RKS – Republika Kosova, da bi nakon pritisaka međunarodnih aktera, ali i evidetnog otpora srpskog stanovništva na severu Kosova, gde se ovakve tablice mahom viđaju – kosovska Vlada je u Briselu pristala na sporazum kojim je odlučeno da Beograd novim vozilima neće izdavati KM tablice, a da će Priština odustati od planiranog kažnjavanja i konfiskacije.
Ipak, kako je to ukazao i Peter Stano, portparol Evropske unije, koja je i bila posrednik u postizanju ovog sporazuma, mimo tog dogovora Priština poslednjih mesec dana vozilima sa srpskim tablicama dozvoljava prelazak administrativnih prelaza kada ulaze u centralnu Srbiju, ali onemogućava njihov povratak na prostor KiM.
Izostala glasnija reakcija zvaničnog Beograda za Gogiča znači da Beograd nije spreman da ponovo pribegava podizanju barikada na severu Kosova i podizanju borbene gotovosti duž administrativne linije, ali i se Beograd trenutno nada da će Priština samu sebe diskvalifikovati kao nekonstruktivnu stranu u pregovorima tvrdnokornim stavom prema formiranju ZSO.
„Beograd trenutne ne odgovara na poteze prištine iz dva razloga. Kao prvo, čine se da Beograd nije spreman da ponovo pribegava podizanju barikada na severu Kosova i podizanju borbene gotovosti duž administrativne linije, kao što je to prošli put činio. To bi nedvosmisleno učinilo da Beograd izgleda kao strana koja želi da podrije pregovore. S druge strane, Beograd se trenutno nada da će Priština samu sebe diskvalifikovati kao nekonstruktivnu stranu u pregovorima tvrdnokornim stavom prema formiranju ZSO. Za sada najveću prepreku postizanju sporazuma na osnovu francusko-nemačkog predloga čini neformiranje ZSO. Beograd nema interes u tome da odvraća pažnju sa tog pitanja nekim svojim destruktivnim ponašanjem. Ako bi se na to nadovezao represivan odnos Prištine prema vozačima na severu nesumnjivo bi Kurti bio okrivljen za zastoj u pregovorima“, kaže on.
Sitauciju dodatno komplikuje i približavanje održavanja lokalni izbori na Severu Kosova, koji su jednom već odlagana usled, između ostalog, i scena protesta ispred Opštisnke izborne komisije kada su u nju probali da uđu njeni novoimenovani članovi, kada su se čuli i pucnji u vazduh, ali i bačene eksplozivne naprave. Razlog raspisivanja ovih vanrednih izbora je izlazak Srba iz kosovskih institucija na Severu Kosova, gde sve četiri opštine još od 5. novembra deluju bez predsednika opština.
Održavanje ovih izbora biće pokazatelj da li se ide ka sporazumu o normalizaciji.
“ Lokalni izbori će predstavljati barometar pravca u kom teku pregovori. Ako se bude išlo ka sporazumu, Srbi će se vratiti u opštinske institucije na izborima planiranim za april. Ako ne bude napretka u pregovorima, izbori će poslužiti kao okidač za novu krizu“, smatra Gogić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
