foto EPA-EFE/GEORGI LIČOVSKI„Zajednica neće proći“ – raniji je slogan Pokreta Samoopredeljenje Aljbina Kurtija – reizabranog kosovskog premijera koji je u prošlosti više puta isticao vrlo oštar stav protiv formiranja Zajednice srpskih opština.
Formiranje Asocijacije/Zajednice opština sa srpskom većinom, što je birokratski naziv za ovaj vid kakve-takve političke autonomije Srba, predstavlja i dalje neispunjenu obavezu Prištine, preuzetu još 2013. godine potpisivanjem Briselskog sporazuma.
Najave da će dijalog sa prištinske strane od sada voditi ministar spoljnih poslova Gljauk Konjufca, ali i nagoveštaji početka integracije srpskog obrazovnog i zdravstvenog sistema na Kosovu, deo javnosti tumači i kao pokazatelje da je početak formiranja ZSO blizu. Može li zaista Aljbin Kurti da promeni svoj stav o formiranju ZSO?
Miodrag Marinković, izvršni direktor NVO CASA iz Severne Mitrovice, navodi da suštinski, ova promena glavnog pregovarača ne menja prirodu procesa. Pregovore i dalje politički vodi Vlada Kosova, pre svega premijer Aljbin Kurti, koji određuje strategiju, crvene linije i konačne odluke, napominje on.
„Ko formalno predstavlja Prištinu u dijalogu ima više protokolarni i politički značaj nego stvarni uticaj na sadržaj pregovora. Međutim, simbolika nije nevažna. Time što je ministra spoljnih poslova postavio za glavnog pregovarača, Kurti pokušava da dijalog dodatno uokviri kao međudržavni proces između dve ravnopravne strane. To je poruka pre svega međunarodnoj javnosti, ali i domaćem biračkom telu, da se dijalog tretira kao pitanje spoljne politike i suvereniteta, a ne kao tehnički ili statusno neutralan proces“, napominje Marinković.
Za Nedžmedina Spahiua, profesora iz Južne Mitrovice, ovo je kadrovsko pitanje unutar Kurtijeve stranke, ali ono znači i da je pitanje razgovara sa Srbijom za Prištinu sada deo inostranih poslova.
Enver Hasani, bivši predsednik Ustavnog suda Kosova, izjavio je nedavno za KoSSev da Konjufcina izjava o vođenju dijaloga sa Srbijom preko MSP-a – nije samo pitanje zakonitosti i realpolitike, „već deo propagandnog stila komunikacije koji koristi Aljbin Kurti i njegova vlada“.
Takve izjave se, prema njemu, često predstavljaju kao čvrst i hrabar stav prema Srbiji, ali u suštini odražavaju spremnost odnosno „pripremu terena“ kosovskog premijera da implementira obaveze iz Ohridskog sporazuma, pisao je KoSSev.
Pošto je, kako tvrdi, Kurti sam u Ohridu 2023. prihvatio političku autonomiju Srba na Kosovu, kako Hasani vidi Zajednicu opština sa srpskom većinom, smatra da će za predsednika on birati pre svega „lojalnu osobu“ – „koja ima jake moralno-patriotske osobine“.
Može li zaista Kurti da promeni svoj stav o ZSO, imajući u vidu da ranije bio izričito protiv njenog formiranja?
Marinković odgovara da je jedina zaista izvesna stvar u ovom procesu da Evropska unija, a u poslednje vreme sve otvorenije i Sjedinjene Američke Države, normalizaciju odnosa vide isključivo kroz okvir evropskog plana za normalizaciju odnosa između Kosova i Srbije, poznatog kao Ohridski sporazum.
„U tom planu jeste predviđen određeni nivo institucionalne samouprave za srpsku zajednicu na Kosovu. Da li će se to formalno zvati Asocijacija opština sa srpskom većinom ili drugačije, možda je manje važno od suštine, a to su konkretne nadležnosti koje bi taj mehanizam imao“, ukazuje.
On dodaje da se Kurti godinama snažno protiviio formiranju Zajednice u obliku koji bi imao izvršna ovlašćenja, napominjući da taj stav nije samo retorički, već je i deo njegove političke platforme.
„Ipak, prostor za manevrisanje se smanjuje proporcionalno jačanju međunarodnog pritiska. U tom kontekstu, treba posmatrati i nedavne zakonodavne inicijative u Sjedinjenim Državama koje predviđaju sankcije za aktere koji podrivaju demokratske procese i stabilnost u regionu“, navodi.
Marinkovićeva procena je da će Kurti pokušati da pronađe model koji će formalno zadovoljiti međunarodne obaveze, ali će suštinski ograničiti autonomni domet tog mehanizma.
„To može uključivati drugačiju terminologiju, redefinisanje nadležnosti ili faznu implementaciju. Međutim, potpuna blokada tog procesa dugoročno nosi političke i spoljnopolitičke posledice koje Priština teško može ignorisati“, napominje izvršni direktor NVO CASA.
Spahiu kaže da je Kurti taj stav promenio kada se usaglasio sa francusko-nemačkim sporazumom, gde stoji, napominje, Zajednica opština sa srpskom većinom koja znači veću autonomiju Srba na Kosovu nego što je ona predviđena Ahtisarijevim planom.
„Kurti je to prihvatio, čak na sednici Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, on je ponudio Vučiću da potpiše taj dogovor. Tako da to, to nije ništa novo. Mislim, Hasani nije ništa rekao novo. On je samo to govorio kako bi napao Kurtija zbog toga što ga Kurti ignoriše, tako da nije ništa posebno u tome“, tvrdi Spahiu.
Ceo tekst pročitajte na sajtu Insajder.net.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
