Na čijem je stolu ostavka Ane Brnabić?

Ponovila je ranije svoje reči da je u svakom trenutku spremna da podnese ostavku na mesto premijerke, ali da svakako u ovom trenutku kada je društvo u ovoj krizi jedini način da se to reši je razgovor.

„Spremna sam i računajte da moju ostavku imate na stolu, to ostavlja prostor za neke tehničke razgovore. Razgovarala sam i sa predsednikom SNS MIlošem Vučevićem, da je izlazak iz ove krize raspisivanje parlamentarnih izbora“, rekla je ona.

Par dana ranije ona je na svom Tviter nalogu napisala slično, ali je napisala i da predsednik to zna i da odbija da prihvati to.

Ovakvi istupi premijerke ne čude budući da ova vlast uglavnom ignoriše zakonske i ustavne odredbe, ali nije zgoreg na njih podsetiti.

Ako je premijerkina ostavka na stolu, postavlja se pitanje na čijem je stolu a na čijem bi trebalo da bude, ako je u budućnosti i napiše.

Očito je da je zasad imaginarna ostavka trenutno na stolu njenog šefa, predsednika Srbije, koji prema Zakonu o vladi o ostavci treba da bude samo obavešten, i to nakon što je upućena predsedniku Narodne skupštine, a to je u ovom trenutku Vladimir Orlić.

Obzirom na pisanja tajkunskih medija, samo da bude jasno – u svakom trenutku sam spremna da, kao PV, podnesem ostavku i to @predsednikrs zna i, za sada, odbija. Možda se predomisli. Želite izbore – nikakav problem, uvek smo za izbore. Ja svakako ostajem odana Srbiji i @avucic.

— Ana Brnabic (@anabrnabic) June 4, 2023

Orlić se o ovom pitanju zasad nije oglašavao, pa se može pretpostaviti da ostavka nije na njegovom stolu.

Ovaj član zakona glasi: „Predsednik Vlade može podneti ostavku, koju upućuje predsedniku Narodne skupštine i o kojoj obaveštava predsednika Republike i javnost. Narodna skupština na prvoj narednoj sednici bez rasprave prima k znanju da je predsednik Vlade podneo ostavku i time Vladi prestaje mandat. Predsednik Vlade može obrazložiti ostavku u Narodnoj skupštini”.

Isto piše i u Ustavu.

„Predsednik Vlade može podneti ostavku Narodnoj skupštini. Predsednik Vlade ostavku podnosi predsedniku Narodne skupštine i istovremeno o njoj obaveštava predsednika Republike i javnost. Narodna skupština na prvoj narednoj sednici konstatuje ostavku predsednika Vlade. Vladi prestaje mandat danom konstatacije ostavke predsednika Vlade“, piše u Ustavu.

On određuje i dužnosti predsednika u tom slučaju.

„Kada Narodna skupština konstatuje ostavku predsednika Vlade, predsednik Republike je dužan da pokrene postupak za izbor nove Vlade. Ako Narodna skupština ne izabere novu Vladu u roku od 30 dana od dana konstatacije ostavke predsednika Vlade, predsednik Republike je dužan da raspusti Narodnu skupštinu i raspiše izbore“, piše Ustav.

Brnabić je rekla da je o ostavci razgovarala i sa novim predsednikom SNS Milošem Vučevićem, ali se ni on nije oglašavao.

I bez obzira na to što je SNS najveća poslanička grupa koja je dala premijera i što je Vučević njen predsednik, on kao takav o ostavci, osim unutar redova naprednjaka i na stranačkim organima, ali ne bi trebalo da se javno pita. Jer šef partije ne odlučuje, ili ne bi trebalo da odlučuje, da li prihvata ili ne prihvata ostavku premijerke.

Praksa u Srbiji je ipak drugačija, pa je predsednik države koji je bio i lider SNS od 2012. odlučivao o svemu, a naprednjake je prve obaveštavao o svim važnim pitanjima za koja je javnost bila zainteresovana.