brisel zastaveFoto: EPA-EFE/JULIEN WARNAND

U nacrtu zaključaka koje Evropski savet treba da usvoji na samitu 23-24. juna navodi se da predložena Evropska politička zajednica neće zameniti postojeće politike EU, uključujući proširenje, već će ih dopuniti, a zemlje u procesu evrointegracija sa Zapadnog Balkana pozivaju se da nastave reforme i reše otvorena pitanja, uključujući u dijalogu Beograda i Prištine.

Kako se navodi u nacrtu dokumenta u koji su imali uvid Beta i EURACTIV.rs, Evropski savet je obavio „stratešku diskusiju“ o odnosima EU i njenih partnera u Evropi i razmotrio predlog pokretanja Evropske političke zajednice.

Zajednica bi nudila evropskim zemljama van EU koordinacionu političku platformu i  odnosila bi se  na Zapadni Balkan, pridružene zemlje Istočnog partnerstva i druge evropske zemlje sa kojima EU ima bliske odnose.

Cilj bi bilo ubrzavanje političkog dijaloga i saradnje na pitanjima od zajedničkog interesa kako bi se ojačali bezbednost, stabilnost i prosperitet evropskog kontinenta.

„Takav okvir neće zameniti, već će biti komplementaran postojećim politikama i instrumentima EU, posebno proširenju, i u potpunosti će poštovati autonomiju odlučivanja EU“, navodi se u nacrtu zaključaka.

Evropsku političku zajednicu predložio je i za nju se zalaže francuski predsednik Emanuel Makron koji je rekao da ona dopunjava proces pristupanja EU i da nije njegova alternativa.

U delu zaključaka o Zapadnom Balkanu navodi se da EU izražava punu posvećenost nedvosmislenoj perspektivi članstva regiona u EU i poziva na ubrzanje procesa evrointegracija.

„Evropski savet poziva Komisiju, Visokog predstavnika i Savet da dalje unaprede progresivnu integraciju između EU i regiona već tokom samog procesa proširenja na reverzibilan i na zaslugama zasnovan način“, navodi se u dokumentu.

Istovremeno Evropski savet ističe značaj reformi, posebno u vladavini prava i naročito onih koje se odnose na nezavisnost i funkcionisanje pravosuđa i borbu protiv korupcije.

Takođe se partneri iz regiona pozivaju da garantuju prava i jednakost manjina.

U nacrtu zaključaka navodi se i da Evropski savet ponovo potvrđuje hitnost postizanja opipljivog napretka u rešavanju otvorenih bilateralnih i regionalnih sporova, između ostalog u dijalogu Beograda i Prištine u cilju podrške normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Evropski savet takođe pozdravlja politički sporazum lidera Bosne i Hercegovine postignut ranije ovog meseca u Briselu potreban za stabilnost i funkcionisanje zemlje.

Politički lideri BiH pozivaju se da brzo sprovedu obaveze iz sporazuma, što će omogučiti toj zemlji da napreduje na evropskom putu i prema statusu kandidata za EU.

U nacrtu za sada ne piše ništa o pregovorima Bugarske i Severne Makedonije.

Put Severne Makedonije ka EU zakočen je zbog bilateralnog spora sa Bugarskom, što pogađa i Albaniju čiji je proces pristupanja povezan sa napretkom Skoplja.

Kada je reč o Ukrajini, u dokumentu se navodi da su razmotrene različite dimenzije ruske agresije na tu  zemlju i navodi da Evropski savet „čvrsto stoji“ uz Ukrajinu i da će EU nastaviti da snažno podržava njenu ekonomsku, vojnu, socijalnu i finansijsku otpornost, uključujući humanitarnu pomoć.

Za sada se u dokumentu ne navode ni zaključci oko zahteva za članstvo u EU Ukrajine, Moldavije i Gruzije.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.