Foto: EPA-EFE/DJORDJE SAVICPrisutnost različitih vrsta straha – strah od neizvesnosti, strah od represije Prištine, strah od kosovskih snaga bezbednosti, strah od izbijanja oružanog sukoba, uključujući rat, glavni je nalaz Demostatovih fokus grupa koje smo organizovali nakon događaja u Banjskoj 24. septembra, kada je stradao policajac albanske nacionalnosti i trojica mladih Srba.
Naš glavni cilj bio je da istražimo socijalne nade i strahove među Srbima koji žive na severu KiM.
Strah kod ljudi je ono što prvo uočeno, jer mnogi nisu želeli da učestvuju u Demostatovim fokus grupama, pa smo se suočili sa velikim problemom da nađemo učesnike za ispitivanje javnog mnjenja.
Pored pomenutih nalaza, detektovali smo i činjenicu da se određeni broj ljudi plaši predstavnika Srpske liste, što je bio i jedan od razloga zbog kojeg smo teško uspeli da nađemo sagovornike.
Uporedo sa veoma izraženim strahovanjima kod ispitanika, Demostat je uočio i nepoverenje.
Visok stepen nepoverenja odnosi se pre svega na na institucije Prištine, u najvećoj meri na vladu predvođenu Aljbinom Kurtijem, kao na nelegitimne lokalne administracije koje su izabrane nakon nelegitimnih izbora na severu KiM (na tim izborima, podsetimo, Srbi nisu učestvovali jer Priština uporno odbija da formira Zajednicu srpskih opština, što je još obaveza iz Briselskog sporazuma, potpisanog 2013.).
Prisutan je, takođe, visok stepen nepoverenja u kosovsku policijsku službu (KPS). Istovremeno, detektovali smo da i trend smanjenja stepena poverenja i u institucije Srbije ( u zvanični Beorad), nakon što su Srbi iz severnog dela KiM napustili lokalne institucije, a ta “erozija poverenja” naročito je intenzivirana posle tragičnih događaja u Banjskoj.
S druge strane, kada je reč o poverenju, naše fokus grupe pokazale su da srpska zajednica na Kosovu najviše veruje KFOR-u, što smo, podsetimo i nedavno objavili.
Kako objašnjavaju ispitanici, smatra se da ova misija može da obezbedi sigurnost i bezbednost, a to se, pre svega, odnosi na zaštitu od represije Prištine. Takođe, Srbi sa KiM imaju i veliko poverenje u eparhiju Raško-prizrensku.
Demostat je usvojim istraživanjima obavljenim na nivou centralne Srbije pronalazio da ne postoji volja građana da učestvuju u ratu za Kosovo. Ilustracije radi, nedavno smo istraživali koje to probleme građani percipiraju kao najveće kada je reč o njima lično, i detektovali smo da su to pitanja koja se tiču ličnog standarda, dok se Kosovo kod mnogih ispitanika percipira kao najveći problem države Srbije.
Međutim, kod Srba koji žive na severu KiM pronašli smo visoku spremnost na oružani otpor Prištini, radi zaštite lične bezbednosti, “u cilju odbrane svojih života i domova”, što je primetno ne samo kod mlađih ljudi, već i kod starijih Srba koji žive na tom području. Uzroke treba tražiti u sledećim činjenicama:
Nelegitimna lokalna vlast koja je formirana nakon nelegitimnih lokalnih izbora u četiri opštine na severu Kosova. Za postojanje nelegitimne lokalne vlasti na severu Kosova odgovorni su i Priština i Srbi koji nisu učestvovali na lokalnim izborima, ali i Beograd koji je inicirao izlazak Srba iz institucija, čime je stvoren svojevrsni interegnum.
Represivno ponašanje Prištine koje traje duže vreme, ali je pojačano nakon izlaska Srba iz institucija.
Glavni uzrok je konstantno odbijanje Prištine da formira Zajednicu srpskih opština, čime bi se Srbima omogućila neka vrsta autonomije, koja je predviđena svim sporazumima i dokumentima, od Ahtisarijevog sporazuma do Ohridskog sporazuma.
Metod istraživanja
Sprovedeni su razgovori u okviru dve fokus grupe, sa po devetoro učesnika. To je učinjeno posle događaja u Banjskoj koji su se odigrali 24. septembra ove godine, kada su u oružanom sukobu, prvom otvorenom sukobu Srba i Albanaca na Kosovu posle pogroma 2004. godine, stradala trojica Srba i jedan kosovski policajac.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
