Objavljivanje novog seta dokumenata koji sadrže prepiske američkih ambasadora i diplomata u Srbiji s njihovim kolegama u SAD moglo bi da otvori, ali i da osvetli mnoge teme koje godinama kopkaju srpsku javnost i oko kojih postoji „zavera ćutanja“.

Među temama o kojima bi bilo veoma zanimljivo čuti šta misle i znaju strane diplomate je ubistvo premijera Zorana Đinđića marta 2003, zatim opstrukcije hapšenja najtraženijeg haškog optuženika Ratka Mladića, šta su Amerikanci i njihovi sagovornici „strogo poverljivo“ komentarisali o srpskim političarima, na čelu s predsednikom Borisom Tadićem, zatim šta Vašington zapravo misli o predstojećim pregovorima Prištine i Beograda, kao i kakvu su ulogu SAD imale, i imaju, u vezi s nezavisnošću Kosova. Naš list je kontaktirao desetak sagovornika relevantnih za deset ključnih tema koje bi mogle biti otvorene objavljivanjem najmanje oko 1.200 tajnih američkih depeša o Srbiji.

Bruno Vekarić, zamenik tužioca za ratne zločine, za Danas kaže da ljudi u Tužilaštvu za ratne zločine Srbije svoj posao obavljaju „čista srca i prema zakonuô i ne zanima ih mnogo ono što će biti objavljeno, sem ukoliko to ne može pomoći u njihovom poslu. Vekarić, međutim, sugeriše da bi bilo interesantno videti „s kojim diplomatama i stranim funkcionerima je Ratko Mladić bio u kontaktu“.

Kada je reč o okolnostima ubistva premijera Đinđića, advokat Božo Prelević ističe da se iz sudskog postupka videlo da su „neke ambasade znale da će doći do atentata“. „Suština je otkriti ko, zašto i za čije pare je Đinđić ubijen“, ističe Prelević.

Advokat Dragoljub Todorović ocenjuje za Danas da se može dogoditi da mnoge tvrdnje iz krivične prijave protiv Vojislava Koštunice, koju je advokat majke i sestre ubijenog premijera Đinđića, Srđa Popović podneo Specijalnom sudu, budu potvrđene objavljivanjem tajnih dokumenata Stejt departmenta.

„Bivši ambasador SAD u Srbiji Vilijem Montgomeri je u tom kontekstu vrlo sumnjiv. On je svojevremeno čak izjavio da Haški tribunal doprinosi atmosferi mržnje na području bivše Jugoslavije. Nije li to suluda izjava jednog američkog diplomate“, postavlja pitanje Todorović.

Prema njegovim rečima, nije jasno koliko bi ti dokazi mogli biti korišćeni pred sudom ali ističe njihov veliki značaj u rasvetljavanju istine. „Čuo sam još ranije da je bivši američki državni sekretar Kolin Pauel reagovao odrično prema nameri Koštunice da formira koncentracionu vladu posle Đinđićevog ubistva. Rekao mu je da to ne dolazi u obzir i da DS mora da završi svoj mandat“, ističe Todorović.

Aktivnost Zapada u vezi s proglašenjem nezavisnosti Kosova i pregovorima Beograda i Prištine, za Dušana Janjića, koordinatora Inicijativnog odbora Nove socijaldemokratije, veoma je široka tema u kojoj bi se mogle naći sve reakcije Beograda, i to ne samo neposredno posle proglašenja nezavisnosti, već i ranije.

„Tu bi se moglo govoriti o politici blokiranja priznanja te nezavisnosti, mišljenju koje Srbije ima o položaju Srba na KiM, odnos prema Euleksu i Unmiku, pitanje ima li Beograd kontakata s albanskim vođama na KiM, reflektovanje kosovskog problema na Makedoniju i Crnu Goru u smislu stvaranja ozbiljne političke strategije, kao i o interesima EU i Amerike u tom pogledu“, navodi Janjić.

Ništa manje zanimljiva je i priča o učešću stranih ambasadora u formiranju Vlade Srbije posle izbora 2008. godine. Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa, za naš list kaže da je uticaj stranih diplomata bio daleko manji od onoga što se u javnosti govorilo. „Da li je bilo uticaja, mislim da jeste, ali malih, ali ne verujem da će to biti obelodanjeno u ovim dokumentima. Ipak ostaje da se vidi šta će sve pisati“, kaže Nikolić.

Naš sagovornik navodi da ga ne bi čudilo da je na diplomatskim sastancima zatvorenim za javnost bilo reči i o srpskim državnicima, poput Tadića, Koštunice i Đinđića, s obzirom na to da se u već objavljenim dokumentima navode mišljenja o raznim svetskim političarima. Međutim, upozorava Nikolić, „ne može biti sigurno da takvih informacija zaista ima i da će one biti objavljene“.

Vladimir Pavićević iz Beogradske otvorene škole ocenjuje za Danas da bi bilo interesantno otkriti sadržinu dela dokumentacije koja se tiče odnosa Republike Srbije i Republike Srpske i uticaja koji na te odnose može imati rešavanje kosovskog pitanja. „Neretko se može čuti da je trgovina teritorijom (Kosovo za Republiku Srpsku) prisutna u planovima političara u Srbiji, pa bi bilo dobro da vidimo da li postoje komentari takvih planova i koji bi akteri bili označeni kao nosioci takve politike“, kaže Pavićević.á

Situacija na ekonomskom planu i mnoge privatizacije mogle bi biti osvetljene u ovim dokumentima. Insajderska saznanja o prodaji NIS, putanji Južnog toka, kupovini Sartida i duvanske industrije, ne bi škodila domaćoj javnosti, kao ni američka zapažanja o uticaju tajkuna na ovdašnju politiku.

Aleksandar Stevanović, saradnik Centra za slobodno tržište, kaže za Danas da su mnoge privatizacije u Srbiji bile sumnjive, da veruje da su se strane diplomate bavile njima, ali i spregom krupnog kapitala i politike, „koja nije specifična samo za Srbiju, mada je kod nas najogoljenija“.

„Iza ugovora koji su potpisani tokom privatizacija velikih firmi ostalo je mnogo nerazjašnjenih stvari. Ne verujem da su diplomate zaboravile da spomenu jednu ili dve srpske kompanije koje su dominantne i sputavaju konkurenciju i razvoj tržišta“, kaže Stevanović.

Tema odnosa Srbije i NATO takođe bi mogla da bude veoma važna. Jelena Milić, direktorka Centra za evroatlantske studije, za naš list navodi da bi bilo zanimljivo čuti da li je postojao neki „dil“ da se spuste standardi koje zemlja mora ispuniti, a to je između ostalog demokratska kontrola oružanih snaga, da bi se što lakše dobila saglasnost za učešće Srbije u međunarodnim misijama. Milićeva dodaje da bi takođe bilo interesantno videti da li su SAD sugerisale da se što brže, netransparentno i bez javne i stručne rasprave Srbija približi NATO, kako bi poslala trupe u Avganistan.

Prema njenim rečima, bilo bi dobro da se sazna i na osnovu čega je državna sekretarka Hilari Klinton ocenila da je najbolji deo srpsko-američkih odnosa vojna saradnja, „ako znamo s kakvim se problemima Ministarstvo odbrane i Vojska suočavaju kada je u pitanju uvođenje Generalnog inspektorata i diskvalifikujuće okolnosti vezane za skrivanje Ratka Mladića u vojnim objektima“. S tim u vezi, ističe Jelena Milić, važno je otkriti da li su gardisti u Topčideru stradali „jer su videli lovce na glave koji nisu imali mandat da tu budu“, kao i da bi bilo važno otkriti misteriozne smrti vojnika na odsluženju civilnog vojnog roka, kao i „nerazjašnjenu ulogu Vojnobezbednosne agencije“ u ubistvu premijera Đinđića.

Teme

1. Ko je i zašto opstruisao hapšenje Mladića 2. Koje su okolnosti ubistva Zorana Đinđića 3. Aktivnosti Zapada u vezi s nezavisnošću Kosova 4. Formiranje vlade Srbije posle izbora 2008. 5. Politički „dilovi“ oko evropskih integracija 6. Šta Amerikanci misle o srpskim političarima 7. Odnosi u regionu – Đukanović, Dodik, Josipović… 8. Afera Miladin Kovačević 9. Odnosi Srbije i NATO 10. Ekonomija i privreda (uticaj tajkuna, prodaja NIS, Južni tok, kupovine Sartida i duvanske industrije…)

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.