Od Eskobara se očekuje „nova energija“ za reakciju SAD i EU po pitanju Kosova 1Gabrijel Eskobar u razgovoru sa tadašnjim ministrom spoljnih poslova Srbije Ivicom Dačićem u oktobru 2019, Izvor: Ministarstvo spoljnih poslova Srbije

Predstojeći odlazak Gabrijela Eskobara, izaslanika SAD za Zapadni Balkan, u Brisel radi rešavanja aktuelne krize na Kosovu, najavljuje veće angažovanje SAD u pregovorima Beograda i Prištine, pri čemu se od Eskobara očekuje da donese novu energiju za ostvarivanje ciljeva Amerike na Balkanu.

Ovako sagovornici Danasa iz diplomatskih krugova ocenjuju najavu Stejt departmenta da će zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja sledeće nedelje otputovati u sedište Evropske Unije kako bi sa briselskim zvaničnicima razgovorao o daljim koracima za rešavanje kosovske krize.

Eskobaru, koji je na funkciji zamenika pomoćnika državnog sekretara početkom septembra ove godine zamenio Metjua Palmera, dugodišnjeg „američkog čoveka za Balkan“, ovo će biti prvi odlazak u zvaničnu posetu Briselu od kada je stupio na novu funkciju.

Ova poseta predstavlja „uvođenje“ Eskobara u problematiku odnosa Beograda i Prištine, kako nezvanično ocenjuju izvori Danasa iz diplomatskih krugova, a od njega se očekuje da bude preduzimljiv i unese „novu energiju“ u pregovore kako bi se jačala pozicija SAD na Zapadnom Balkanu.

„Očekuje se da Eskobar donese novi impuls briselskim pregovorima. Iako Sjedinjene Države neće biti direktni posrednici između Beograda i Prištine, sa Eskobarom na mestu specijalnog izaslanika za Balkan, biće mnogo više usaglašavanja SAD i Brisela oko pitanja Kosova nego što je to bilo slučaj do sada“, navode naši izvori.

Tokom prethodnih godina rada na poziciji, Gabrije Eskobar imao je prilike da upozna srpsku stranu zbog prirode funkcije koju je obavljao a manje isksutva ima u odnosima sa albanskim predstavnicima, te će on u narednom periodu pažljivije posmatrati poteze Prištine.

„To ne znači da će Eskobar biti „mek“ i popustljiv prema Srbiji. Naprotiv, verovatno će biti oštriji prema vlastima u Beogradu nego što je to bio njegov prethodnik Metju Palmer, jer SAD žele veće angažovanje na ostvarivanju njihovih ciljeva na Balkanu“, navodi sagovornik Danasa.

Jedan od pravaca ostvarivanja tih interesa jeste i da će SAD, odnosno Eskobar kao njihov predstavnik, više insistirati na ekonomskom povezivanju Beograda i Prištine, kao što je dogovoreno Vašingtonskim sporazumom, bez obzira na to što je ovaj sporazum dostignuće prethodne administracije u SAD.

Suzana Grubješić, potpredsednica Centra za spoljnu politiku, kaže za Danas da se posle odlaska Eskobara u Brisel očekuje jasna reakcija međunarodne zajednice po pitanju situacije na Kosovu i da Sjedinjene Države treba da daju svoj doprinos u tome.

– Naporima EU da se, ne samo reši trenutna kriza, čiji su okidač bile mere koje je preduzela Priština, treba da se pridruže i SAD koje su nedavno imenovale Gabrijela Eskobara za specijalnog izaslanika za Zapadni Balkan – istakla je ona.

Grubješić kaže da je očigledno da se i pitanje registarskih tablica, kao i sva ostala otvorena pitanja između Beograda i Prištine, mogu rešiti samo kroz nastavak dijaloga.

– Uvođenje reciprociteta na način kako to rade vlasti u Prištini ni najmanje ne doprinosi procesu normalizacije odnosa koji je prihvaćen kao cilj dijaloga koji traje već 10 godina. Stoga je potrebna jasna reakcija međunarodne zajednice koja je ovaj put izostala, što je stvorilo prostor za podizanje tenzija i kreiranje potencijalno eksplozivne situacije na severu Kosova – navela je ona.

Jaču reakciju međunarodne zajednice očekuje i Nikola Burazer, programski direktor Centra za savremene politike, koji za Danas kaže da je pitanje tablica bila samo „iskra“ u zategnutim odnosima Beograda i Prištine.

– Evropska unija i SAD bi morale što pre da reaguju i utiču na deeskalaciju situacije jer ne izgleda kao da će bilo koja strana popustiti bez ustupaka one druge strane. Sada plaćamo cenu zastoja u dijalogu, urušavanja poverenja između Beograda i Prištine i odustajanja kosovske vlade od prioritizacije dijaloga sa Beogradom i normalizacije odnosa. Evropska unija se dosta dugo postavljala ležerno u ovoj situaciji koja je od početka pretila destabilizacijom, ali sada više nema taj luksuz ukoliko ne želi da propadne desetogodišnji trud u procesu dijaloga Beograda i Prištine i region upadne u još dublju krizu – naglasio je Burazer.