Otvaranje dva klastera, konačnu odluku treba da donese 27 članica 1Foto: FoNet/Vlada Srbije/Slobodan Miljević

Srbija je u proteklih godinu dana postigla ograničen napredak u ključnim kriterijumima za članstvo u EU, može se zaključiti iz nacrta zaključaka godišnjeg Izveštaja Evropske komisije koji je predstavljen juče u Strazburu.

Ograničen napredak je postignut, kako se navodi, između ostalog u oblasti pravosuđa, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala i slobodi izražavanja.

– Srbija mora da nastavi i produbi reforme u borbi protiv korupcije, medijske slobode, organizovanog kriminala i procesuiranju ratnih zločina. Napredak Srbije u vladavini prava i normalizacija odnosa sa Kosovom su suštinski važni za napredak – rekao je juče Oliver Varhelji, komesar za proširenje pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta u Strazburu, gde su analizirani izveštaju za zemlje Zapadnog Balkana.

Sednici odbora je prisustvovala i Ana Hrustanović, ambasadorka Srbije pri EU.

Varhelji je naveo da je Srbija ispunila uslove za otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i rast) i 4 (Zelena agenda i održiva povezanost). Varhelji je zahvalio poslanicima Tanji Fajon i Vladimiru Bilčiku na uspešnom vođenju međustranačkog dijaloga i postizanju sporazuma u tom dijalogu.

U raspravi je poslanik iz Hrvatske Tonino Picula konstatovao da Srbija pada po svim kriterijumima u slobodi medija, demokratiji i borbi protiv korupcije. On je pitao zašto nije spomenuta korupcija vezana za visoke državne zvaničnike koja se pominje u medijima. A poslanik Mihajl Galer iz Nemačke bio je zabrinut za prisustvo Rusije u Srbiji i da li se inicijativa Otvoreni Balkan uklapa u planove EU.

Odgovarajući Piculi, Varhelji je rekao da napretka ima, ali da još treba da se radi i da je dobar znak to što je srpski parlament usvojio Kodeks ponašanja, ako i izmene zakona o borbi protiv korupcije uzimajući u obzir preporuke Greka.

Kada je reč inicijativi Otvoreni Balkan, Varhelji je naveo da je regionalna saradnja gde su svi prisutni jedini put napretka i da je zato ta inicijativa podržana.

Prema pisanju portala European Western Balkans, koji je imao uvid u nacrte zaključaka izveštaja, u njima piše da se verbalni napadi na novinare od strane visokih državnih funkcionera nastavljaju, kao i da su slučajevi pretnji i nasilja i dalje zabrinjavajući. Takođe se konstatuje i da se nastavljaju napadi na medije u parlamentu i nakon usvajanja novog Kodeksa ponašanja.

Pominje se i održavanje međupartijskog dijaloga o izbornim uslovima, ali se konstatuje da je “politička klima tokom izveštajnog perioda ostala polarizovana”. Komisija je pozvala sve političke aktere da se angažuju u proces konstruktivno i u dobroj meri, kao i da se primene sve ključne reforme OEBS-ove Kancelarije za demokratske institucije i ljudska prava značajno pre narednih izbora, piše EWB.

Kada je reč o funkcionisanju parlamenta, između ostalog piše, “zapaljiv jezik protiv političkih protivnika i predstavnika drugih institucija koji iznose drugačije političke stavove nastavio je da se koristi tokom parlamentarnih debata”. Takođe se navodi da je potrebno još napora da se uspostavi sistematska saradnja između Vlade i civilnog društva.

Komisija piše i da je Srbija ostala posvećena dobrosusedskim odnosima i regionalnoj saradnji, mada su se tenzije sa Crnom Gorom nastavile tokom izveštajnog perioda.

Srbija mora da nastavi da primenjuje sve prethodne sporazume u dijalogu sa Kosovom i doprinese dostizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa sa Kosovom, navodi se.

Piše i da je usklađenost sa spoljnom politikom EU bila 56 procenata u 2020, a porasla je na 61 odsto do avgusta 2021.

Srđan Majstorović, predsednik UO Centra za evropske politike, za Danas kaže da je siguran da će se Izveštaj čitati iz različitih perspektiva, u zavisnosti da li je čitalac pripadalnik stranke na vlasti, ili želi kritički i objektivno da sagleda širi kontekst u kojem se Izveštaj objavljuje.

– Mislim da nema mesta za preterano “oduševljenje” u vezi sa ključnim nalazima Izveštaja s obzirom da je određeni ograničeni napredak u pojedinim ključnim oblastima isključivo formalne prirode. Suštinski efekat, ili tzv. track record, još uvek nije vidljiv kada se radi o izbornim uslovima, funkcionisanju demokratskih institucija, borbi protiv korupcije, organizovanog kriminala ili slobodi izražavanja – navodi on.

Upitan o mogućnosti da budu otvorena dva klastera on ukazuje na to da će konačnu odluku o otvaranju klastera doneti 27 članica jednoglasno, te da to neće biti lako jer postoji određeni stepen nepoverenja članica Unije prema jeziku EK koji se koristi u Izveštaju.

Paket izveštaja koji je juče predstavio Varhelji se odnosi na Albaniju, Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, Severnu Makedoniju, Srbiji kao i Tursku.

U delu Izveštaja za Kosovo koji se tiče normalizacije odnosa sa Srbijom, u izveštaju se spominje da je dijalog nastavljen sastancima koji su održani 15. juna i 19. jula ove godine, kao i da su održani susreti glavnih pregovarača. Od Kosova se, kao i od Srbije, traži da se konstruktivno angažuje i uloži dalje značajne napore u sprovođenju svih prethodnih sporazuma i doprinese postizanju sveobuhvatnog pravno obavezujućeg sporazuma o normalizaciji odnosa te dve države.

„Takav sporazum je hitan i ključan kako bi Kosovo i Srbija mogli da napreduju na svojim evropskim putevima”, podvlači se i u izveštaju za Kosovo, kao i u onom za Srbiju, prenose mediji.

Vanredni parlamentarni izbori održani u februaru 2021. na Kosovu su, prema ocenama stručnjaka EK, dobro sprovedeni a konstatuje se da je na vlast stupila „nova vlada sa neviđeno snažnom parlamentarnom većinom”.

Poziv za povratak u Otvoreni Balkan

Evropski komesar Oliver Varhelji izjavio je da je jedini način da Zapadni Balkan napreduje ka Evropskoj uniji regionalna saradnja i njegova molba za svih šest partnera u regionu je da se vrate Zajedničkom regionalnom tržištu. Odgovarajući na pitanja poslanika Spoljnopolitičkog komiteta Evropskog parlamenta o inicijativi Otvoreni Balkan, Varhelji je rekao da je EU aktivni zagovornik zajedničkog regionalnog tržišta kako bi se upotpunio Ekonomsko-socijalni plan EU i Berlinski proces.

Čestitke Bilčiku i Fajonovoj

Oliver Varhelji je čestitao poslanicima Evropskog parlamenta Tanji Fajon i Vladimiru Bilčiku na uspehu u posredovanju u Međupartijskom dijalogu, uspešnoj misiji i postizanju dogovora. Iste čestitke idu i poslanicima u Skupštini Srbije i predsedniku Ivici Dačiću u ovom procesu, dodao je on.

Bilčik: Srbija ulazi u superizbornu godinu

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju Vladimir Bilčik, povodom objavljivanja izveštaja Evropske komisije o napretku zemalja Zapadnog Balkana, podsetio je da Srbija ulazi u „superizbornu godinu“, te će zbog toga biti „veoma važno za zemlju da osigura da će dolazeći meseci biti posvećeni otvaranju političkog prostora za slobodne, konkurentne i fer izbore. „To, s jedne strane, znači da je primena dogovora unutar međustranačkog dijaloga ključna, a, s druge strane, da sve političke snage učestvuju na izborima“, saopštio je Bilčik, prenosi N1.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

2 reagovanja na “Otvaranje dva klastera, konačnu odluku treba da donese 27 članica”

  1. „Srbija ispunila uslove za otvaranje klastera 3 (Konkurentnost i rast) i 4 (Zelena agenda i održiva povezanost).“
    E sad, kakva je veza izmedju klastera i poglavlja? Sta su klasteri u odnosu na poglavlja?

  2. Nadam se da ce CRO zaustaviti ovaj cirkus u smislu da je Srbija napredovala u odredjenim oblastima i stopirati,jer se vidi ‘iz aviona’ da napredka nema!Stanje je jos gore!

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.