Politički lideri opozicije postali vidljivi

Istovremeno, napominje se da je Vučić na zahteve demonstranata uzvratio porukama da „nasilje neće biti tolerisano“ i da je nazvao lidere opozicije pogrdnim imenima.

Britanski BBC opisuje Boška Obradovića kao lidera „ekstremno desničarske partije Dveri“, navodeći da je on predvodio upad u RTS. U sličnom tonu Frans pres konstatuje da su „lideri opozicionih stranaka, koji su do sada bili diskretni, sada vidljivi“, kao i da su među demonstrantima koji su upali u RTS bili „centrista“ Dragan Đilas i „krajnji desničar“ Boško Obradović. Ta francuska agencija napominje da je policija dosad bila neprimetna, „a ovoga puta bila je prisutna u opremi za razbijanje demonstracija“.

Ruska agencija Tass i portal Sputnjik na srpskom jeziku prenosi reakciju portparola Kremlja Dmitrija Peskova, koji je govoreći o aktuelnoj situaciji u Srbiji istakao: „Rusija želi da se Srbija dinamično razvija, i uverena je da će srpsko rukovodstvo učiniti sve kako bi se rešila situacija sa protestima u zemlji“. Sputnjik ukazuje da na uličnim demonstracijama protiv Vlade, koje se održavaju svake sedmice u Beogradu i drugim gradovima, uglavnom, učestvuju aktivisti devet stranaka i pokreta, ujedinjenih u Savez za Srbiju, kao i obični građani, uz napomenu: „Akcije su dosad bile mirne, organizatori smatraju da je u zemlji uspostavljen nedemokratski režim vlasti i zahtevaju ostavku predsednika“.

Hrvatski list Slobodna Dalmacija konstatuje, između ostalog: „poslali su policiju na goloruki narod… demonstracije u Beogradu se nastavljaju“, dok Al DŽazira Balkans naglašava da SZS „čine politički i ideološki vrlo heterogene stranke različitih programa – od desnice do građansko-liberalnih stavova, a zajednički im je cilj borba za slobodu medija, medijske slobode i fer izborne uslove“.

Nemački list Frankfurter algemajne cajtung ocenjuje: „Većina nezadovoljnih neće da ima ništa sa politikom i strankama, ali bi morala da se bavi politikom i da se stranački angažuje da bi nešto zaista mogla da promeni. A pošto oni to neće, protesti imaju nešto od vašara bespomoćnog gneva, čiji posetioci se međusobno podstiču i predstavljaju burnu vodu moderne protestne kulture koja pokušava da breg roni… Kada je pre nekoliko godina pokret Indignadosa prešao iz Španije u Atinu, i hiljade ogorčenih pred grčkim parlamentom dizalo viku na politiku i političare, bivši ministar spoljnih poslova Teodoros Pangalos posprdno je rekao da je za uspeh u politici potrebno malo više od lajka ili dislajka na Fejsbuku. I zaista, pokret ogorčenih se ubrzo izgubio. I pored opravdanog gneva koji ih pokreće, i proteste u Beogradu i drugim srpskim gradovima bi mogla da zadesi slična sudbina“.

Američki list NJujork tajms podseća da je Vučić ostvario ubedljivu pobedu na predsedničkim izborima 2017, a „kritičari kažu da je iskoristio dominaciju da upotrebi poluge države – medije, zakone i sudove – protiv svojih protivnika“. „Napad koji se u novembru dogodio na opozicionog političara Borka Stefanovića bio je povod za proteste, koji bacaju svetlo na Vučića – da li je on spreman da usvoji zapadne principe slobodnog govora ili da sledi model autoritarizma, zaodenutog u demokratiju, koji se može videti u državama poput Turske i Rusije“.

Blumberg: Porast narodnog nezadovoljstva na Balkanu

Američka agencija Blumberg ocenjuje da „raste nezadovoljstvo naroda na Zapadnom Balkanu“. Kako se ističe: „Pored Srbije, demonstranti vrše pritisak i na vlade Crne Gore i Albanije zbog korupcije i pozivaju lidere da se povuku“.