Raspisan referendum za 16. januar 1Foto: FoNet/ Milica Vućković

Predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić raspisao je večeras referendum o promeni Ustava Srbije, koji će biti održan 16. januara 2022. godine.

Dačić je potpisao Odluku o raspisivanju republičkog referenduma o potvrđivanju Akta o promeni Ustava nakon sednice Skupštine Srbije.

Poslanici su ranije danas usvojili Akt o promeni Ustava Srbije, Ustavni zakon za sprovođenje Akta o promeni Ustava i Odluku o raspisivanju republičkog referenduma radi potvrđivanja Akta o promeni Ustava.

Time su se stekli uslovi da predsednik Skupštine Srbije Ivica Dačić raspiše referendum o Ustavu za 16. januar 2022. godine, u vremenu od 7 do 20 časova.

Kako piše u odluci o raspisivanju republičkog refrerenduma, građani će se izjasniti o referendumskom pitanju: „Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije?“

Kada je reč o predloženim promenama Ustava, one se odnose na deo o pravosuđu, a kako je u toku današnje rasprave istakla ministarka pravde Maja Popović „cilj promene Ustava je povećanje pravne sigurnosti građana“ jer im samo nezavisno sudstvo i samostalno javno tužilaštvo garantuju zaštitu prava u sudskim postupcima.

„Promene Ustava predviđene su kao aktivnost akcionim planom za pregovaračko poglavlje 23. Reforme u oblasti pravosuđa i uslov su za dalju reformu pravnog sistema i najznačajnija reforma u oblasti vladavine prava koja predstavlja osnovnu vrednost svakog demokratskog društva i jedan je od prioriteta Evropske unije“, rekla je Popović.

Ministarka je objasnila da se politika isključuje iz izbora sudija i tužilaca, te da sudije više neće birati Skupština, već Visoki savet sudstva (VSS).

VSS će činiti šestoro sudija koje biraju njihove kolege, četiri člana iz reda istaknutih pravnika koje bira skupština dvotrećinskom većinom i predsednik vrhovnog suda po položaju.

Tužioce će birati Visoki savet tužilaca (VST) koji ima 11 članova, petoro biraju tužioci, četvoro bira Skupština na predlog odbora dvotrećinskom većinom, a vrhovni javni tužilac i ministar pravde su članovi po pložaju.

Ministarka je objasnila i kako će se birati kadrovi kad nema dvotrećinske većine ili tropetinske većine i rekla da komisiju za izbor čine predsednik Skupštine, predsednik Ustavnog suda, predsednik Vrhovnog suda, vrhovni tužilac i Zaštitnik građana.

Ustavne promene odnose se i na stalnost sudijske funkcije, na vraćanje naziva Vrhovni sud i jačanje funkcije tužilaca.

Komentari

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.