Posle usvajanja rezolucije EP o Srbiji, Bilčik tvrdi – moguće postepeno usaglašavanje, domaća javnost skeptična 1Evropski parlament Foto: EPA-EFE/JULIEN WARNAND / POOL / POOL

Rezolucija Evropskog parlamenta o Srbiji za 2021. godinu, usvojena u Strazburu velikom većinom glasova, u kojoj se po prvi put eksplicitno insistira na „međusobnom priznanju Srbije i Kosova“, a glavni naglasak očekivanja EU od Srbije je na uvođenju sankcija Rusiji – pokazuje „suštinsko nezadovoljstvo“ Evropskog parlamenta učinkom Srbije u procesu pristupanja.

Ovako usvojeni dokument ocenjuje Strahinja Subotić iz Centra za evropske politike, nakon što su evroparlamentarci izglasali, a izvestilac EP za Srbiju Vladimir Bilčik obrazložio šta Srbija mora da uradi na svom putu ka EU.

Rezolucija koja je usvojena u EP sa 523 glasa za, 78 protiv i 34 uzdržana poslanika, sačinjena je na osnovu izveštaja Bilčika, ali dopunjena amandmanima, koji su dodali značajno oštriji ton u odnosu na ono što je izvestilac za Srbiju prvobitno predložio, primetio je Subotić.

„Usvojeni dokument je radikalno drugačiji od Bilčikovog nacrta iz aprila. Sadržaj je učetvorostručen i dosta oštriji, šalje snažnu opomenu da se neće tolerisati stagnacija a čak i nazadovanje u određenim oblastima, kao što se navodi u amandmanima a to u Bilčikovom izveštaju ne piše“, ukazao je sagovornik Danasa.

Vladimir Bilčik obratio se medijima posle plenarne sednice na kojoj je rezolucija usvojena, zajedno sa Violom fon Kramon, izvestiteljkom EU za Kosovo, čiji je izveštaj takođe usvojen na jučerašnjoj sednici.

Bilčik je bio umeren u svojim ocenama o napretku Srbije i u obrazloženju usvojenog dokumenta istakao je da evropski put Srbije nije ugrožen, dokle god je to njen glavni strateški cilj.

„Kad je reč o napretku u pregovorima Srbije i EU, postoje tri ključne oblasti. Jedno su unutrašnje reforme, njih treba sprovesti što pre. Drugo je dalji angažman i posvećenost dijalogu Beograda i Prištine, to je jedini način za rešavanje svih otvorenih pitanja između dve strane. Treća tačka je potpuna usklađenost sa spoljnopolitičkom pozicijom EU“, naveo je Bilčik.

Izvestiteljka Evropskog parlamenta za Kosovo Viola fon Kramon, naglasila je da je međusobno priznanje Srbije i Kosova preduslov za nastavak puta obe strane ka pridruženju EU, te da do bi do toga trebalo da dođe kroz dijalog Beograda i Prištine koji bi mogao da se završi do aprila 2024. godine.

„Kraj mandata Miroslava Lajčaka (april 2024. godine, prim. aut.) specijalnog izaslanika EU za dijalog Beograda i Prištine, mogao bi da bude i kraj dijaloga, koji naravno mora da bude zasnovan na međusobnom priznanju što nije lak cilj ali sam veoma optimistična po tom pitanju“, rekla je fon Kramon.

Osim pitanja međusobnog priznavanja Kosova, koje se jasno traži kroz oba izveštaja, za Srbiju je specifičan zahtev da se što pre uskladi sa sankcijama EU protiv Rusije, što je izvestilac za Srbiju dodatno razjasnio ostavljajući prostora za „postepeno usaglašavanje“.

Subotić pak ne smatra da će Evropski parlament imati strpljenja za male korake Srbije i podseća da se u amandmanima koji su prihvaćeni naglašava „puno i brzo“ usaglašavanje.

„Ne kaže se do kada, ali svakako će u praksi EP insistirati da to bude svih šest paketa sankcija prema Rusiji što pre. Bilo kakve poruke da će EP tolerisati postepeno usaglašavanje do pristupnog procesa je razvodnjavanje tog doukumenta i njegove suštine“, naglasio je Subotić.

A suština je u tome da je poslaničko telo EU – veoma nezadovoljno napretkom Srbije u procesu pridruživanja, ne samo zbog politike prema Rusiji, već i zbog brojnih afera koje su izlistane u izveštaju.

„U amandmanima su sve afere – Krušik, Jovanjica, Belivuk, sve je pobrojano. Bili su veoma detaljani kada je u pitanju Rusija, osporili su čak i saradnju između naših i ruskih partija, dakle ne gleda se samo državna nego i partijska politika. Osuđuje se razmatranje stvaranje odbora za borbu protiv obojenih revolucija, što Vulin predlagao, a bilo kakvo odavanje tajnih podataka o ruskim opozicionarima od strane Srbije ka ruskim vlastima se neće tolerisati“, naveo je Subotić.

On dodaje da ni saradnja Srbije sa Kinom nije zanemarena već je oštro osuđena, da se radi o veoma detaljnom, i time po nas nepovoljnom izveštaju.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.