Konačni dogovor proevropske opozicije do kraja nedelje: Razumeli smo poruku građana da žele da nas vide na jednoj izbornoj listi

Ovo poručuje za Danas više sagovornika iz proevropske opozicije, pojašnjavajući da nije nigde zapelo, već da se razmatraju samo najbolje opcije.

Nije se razgovaralo o tri izborne kolone

Na pitanje da li je, ipak, bilo razgovora da se izađe na izbore u tri kolone, od kojih bi prvu činio SSP i ZLF, drugu Narodni pokret Srbije i Ekološki ustanak, a treću Zajedno, DS i Srbija centar, sagovornik Danasa, kaže da je o tome čitao u medijima, ali da na sastancima nije bilo takvih ideja.

Zbog čega onda toliko dugo traju razgovori unutar proevropske opozicije, ako se svi u principu slažu da je jedna kolona najbolja, konkretan odgovor iz opozicije nismo dobili, osim negiranje da ima problema oko raspodele mandata i naziva liste.

foto FoNet Božana Pavlica

Mladen Mrdalj, politikolog, međutim, objašnjava da je problem nalaženja optimalnog broja opozicionih kolona za izlazak na izbore u tome što je jako teško iskoristiti fokus grupe, ili čak i proste ankete da bi se zaključilo šta narod zbilja želi.

„Fokus grupe i ankete ne mogu ispitanike da postave u tenziju totalne izborne kampanje, a upravo od tenzije totalne izborne kampanje zavisi kako će glasači sami sebi tumačiti smisao izbora između zaokruživanja rednog broja na glasačkom listiću i odustajanja od glasanja. Ukoliko tenzija totalne izborne kampanje uspe da stvori referendumsku atmosferu “za ili protiv Vučića”, onda nije bitno da li se radi o jednoj ili više kolona. Stoga se postavlja pitanje da li je lakše referendumsku atmosferu napraviti iz jedne, ili iz više kolona“, objašnjava Mrdalj.

Zagovornici više kolona, kako kaže, pozivaju se na crnogorski scenario, gde je zbilja tesna većina osvojena kroz više kolona. Međutim, mi nikad nećemo saznati da li bi komotniju većinu osvojila jedna kolona. Ono što se zanemaruje je da je crnogorska opozicja uspela da stvori referendumsku atmosferu, tenziju totalne izborne kampanje za konkretnu promenu – ukidanje spornog zakona.

Mrdalj podseća da je svrstavanjem u jedan front, nametanjem jedne teme, pitanje izbornih kolona u Crnoj Gori, stavljeno u stranu, jer su pripadnici opozicije uspeli da konkretizuju zajedničko delovanje i da samim time jedni druge ne prepoznaju kao opasnost.

Slično se desilo i sa Petooktobarskim pokretom koji je konkretizovao poruku – skidanjem Miloševića skida se sa dnevnog reda i kriminalni režim i samoubilački sukob sa Zapadom.

„Srpska opozicija danas nikako ne uspeva da stvori referendunsku atmosferu, tenziju totalne izborne kampanje, jer naprosto ne može da konkretizuje temu koja ih sve objedinjava i uz to mobiliše neophodni broj glasača koji bi prevagnuo nad Vučićevim glasačima. Na svakoj temi Vučić uspeva da relativizacijama i otvorenim lažima anestezira ključni deo birača, dok davanjima i medijskim spinovima ljude kupuje i zaluđuje“, navodi Mrdalj.

Dodaje da su dva uzastopna masakra mogla biti taj referendumski katalizator, ali je desna opozicija uspela nekako da se distancira i samim tim izduva poltički potencijal tih tragedija, pa je Vučić mogao da odahne i ne odgovara politički za masakre za koje je nesumnjivo odgovoran.

Opozicija mora da stvori referendumsku atmosferu, kako bi Vučića  uzdrmala

„Ukoliko zaista želi da ozbiljno uzdrma Vučića, jedini način za opoziciju je da stvori referendumsku atmosferu, tenziju totalne izborne kampanje, da ujedinjenjem šokira građane, a konkretizacijom poltičkih ciljeva isprovocira glasače da probaju nešto novo. Jednom rečju, jedinstvenom opozicinom listom, opozicija bi pokazala svim glasačima da je dogorelo do nokata, da je stani-pani, da se nema više kud. Da bi taj šok, masu glasača pokrenuo, on mora pokazati konkretan, jasan pravac“, navodi sagovornik Danasa .

Pojašnjava da taj konkretan i jasan pravac ne sme za temu imati Kosovo, Rusiju, gej prava i slično, već partokratiju, strahovladu i medijsku blokadu kao osnovne uzročnike korupcije, inflacije i lokal-kabadahiluka.

Navodi da je sloboda govora prva i najveća brana nasilju i kabadahiluku. Zato opoziciona platforma jedne kolone, ukoliko hoće da probudi glasače na akciju i veru u promenu, mora biti: našim dolaskom na vlast oslobodićemo pravosudni sistem da hapsi i zatvara kabadahije i lopove, a svakoj opoziciji ćemo dati jedan kanal državne televizije da nas kritikuje slobodno, bez ograničenja, pred svima građanima Srbije.

„Definicija uspeha tako ujedinjenje opozicije bi bilo u najmanju ruku osvajanje vlasti u Beogradu, a u najveću ruku ozbiljno približavanje skupštinskoj ravnoteži. Ukoliko ozbiljno misle da ruše SNS, ne vidim drugi put za našu opoziciju“ , poručuje Mrdalj.

foto Radule Perišić/ATAImages

I Dragomir Anđelković, politički analitičar, slaže se da u Srbiji danas ni približno nije ključno pitanje – „da li ste za EU ili ne“, a u prvom planu nije ni pitanje Kosova i Metohije, bez obzira na sve strahote koje je u vezi sa njim počinio režim.

U prvi plan opozicija bi trebalo da stavi privrženost evropskim vrednostima

„Ono što je najvažnije za opoziciono nastrojene birače, kakvih god bili opredeljenja, to je da se Srbija oslobodi Vučićeve opskurne lične vladavine. Otuda, ako već nije realno stvaranje velike koalicije – koja bi obuhvatila sve iole značajne stvarne (ne i lažne) opozicione činioce, bili oni levo ili desno, nacionalno, ili naglašeno građanski opredeljeni – onda je bar uputno da se tzv. proevropske stranke grupišu u široku koaliciju. Ali na način koji omogućava privlačenje što većeg broja birača. To znači da pod tzv. evropskim ne treba u prvi plan stavljati nekritičku orijentacija na EU, već privrženost evropskim vrednostima. Jer želju da imamo istinsku demokratiju, vladavinu prava, medijske i druge slobode, deli mnogo više građana od onih koji su fanovi Evropske unije“, objašnjava Anđelković.

Na tim osnovama, kako kaže, moguće je grupisanje koje bi uključivao gotovo sve faktore koji su direktno, ili indirektno podržavali masovne građanske proteste protiv atmosfere nasilja koju stvara vlast. Time se postiže sinergetski efekat, u okolnostima kada je mnogo više građana protiv režima, nego što je konkretno opredeljeno za pojedine opozicione partije.

„Ako ni to nije moguće, onda bi bilo bar uputno da se opozicija organizuje u dve kolone, od kojih bi jedna u većoj meri stavila akcenat na EU integracije, dok bi druga bila na već navedeni način okupljena oko zalaganja za evropske vrednosti, što ostavlja prostor i za uključivanje nekih nacionalno orijentisanih činioca koji nisu pod kontrolom režima. Ako prava opozicija na taj način bude išla u jednoj ili dve kolone, svakako će postići bolji rezultat nego ako se podeli u tri ili više njih. Građanima je dosta opozicione nesloge i liderskih sujeta“, zaključuje Anđelković.

foto Medija centar

Glavni problem zbog koga se još čeka na odluku o broju izbornih kolona, prema rečima Đorđa Vukadinovića, urednika Nove srpske političke misli, je što se kod nas skoro sve, uključujući i važna politička ili životna pitanja, rešava kampanjski i u poslednji čas.

Pri čemu se, kako kaže, obično ide iz krajnosti u krajnost.

„Pa tako umesto da već mesecima imamo razumno ukrupnjenu opozicionu političku scenu, mi smo u situaciji da na dva meseca pred izbore imamo dvadesetak malih političkih aktera koji u zadnji čas gledaju šta će“, zaključuje Vukadinović.

U tom smislu, kako kaže, poziv na što šire ujedinjenje ima … ima smisla i može donekle podići moral unutar opozicionih redova. Ali ne treba od toga praviti ni famu, što čak može ispasti kontraproduktivno ukoliko do te jedne kolone na kraju ne dođe.

„Sve u svemu, ukrupnjavanje opozicione scene jeste nužno i do njega uostalom i dolazi, makar možda sporije i nedosledije neg što bismo to želeli. Ali smatram da ne treba praviti dramu od eventualnog izlaska u nekoliko kolona (kao što je to bio slučaj u Crnoj Gori), razume se, pod uslovom da one budu napravljene ideološki logično i tako da svima garantuju cenzus, da se ne bi gubili i rasipali opozicioni glasovi“, zaključuje urednik Nove srpske poltičke misli.