Foto: Beta/Miloš Miškov„Srpski vlastodržac Vučić se i ovog puta nada da će se izvući neutralnim držanjem, i da neće previše najediti ni Moskvu ni Brisel ni Vašington“, piše nemačka štampa o „hodu po žici“ zvaničnog Beograda u ukrajinskom ratu.
„Kandidat za pristupanje EU Srbija planira da minira sankcije protiv Rusije koje je zaključila EU“, piše Frankfurter algemajne cajtung. „To je centralna poruka zaključka srpskog Saveta za nacionalnu bezbednost koji je potpisao predsednik Srbije Aleksandar Vučić.“
List u kratkom izveštaju ističe deo odluke u kojem se navodi da Srbija „smatra da nije njen vitalni politički i ekonomski interes da u ovom trenutku uvodi sankcije bilo kojoj državi, pa ni njenim predstavnicima ili privrednim subjektima“.
Kako piše list, Srbija obznanjuje podršku teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali „izbegava bilo kakvo pripisivanje krivice Rusiji ili i samo pominjanje imena Vladimira Putina“.
„Doduše, u dokumentu se pravnim konsekvencama preti potencijalnim srpskim borcima koji bi hteli da odu na ukrajinsko bojište“, navodi Frankfurter algemajne.
Kao jedini deo zaključka „gde se barem indirektno može zaključiti ko je u Ukrajini napadač, a ko napadnuti“, list ističe srpsko nuđenje „svake vrste humanitarne pomoći ugroženom narodu i stanovništvu Ukrajine“.
O toj temi piše i berlinski list Tagescajtung (TAZ), koji navodi da zaključci „pokazuju srpski spoljnopolitički hod po žici između Istoka i Zapada“.
„Srpsko snabdevanje energijom je zavisno od Rusije, istovremeno je EU ubedljivo najveći trgovinski partner i donator“, piše beogradski dopisnik lista Andrej Ivanji. „Vladimir Putin očekuje lojalnost od partnera koji dobijaju ruski gas uz popust, a sa druge strane EU očekuje od pristupnog kandidata Srbije da uskladi spoljnu i bezbednosnu politiku sa Briselom.“
„Srpski vlastodržac Vučić se i ovog puta nada da će se izvući neutralnim držanjem, i da neće previše najediti ili čak načiniti neprijateljem ni Moskvu ni Brisel ni Vašington“, navodi TAZ.
„Ne radi se samo o spoljnopolitičkim i ekonomskim brigama. Srbi su izrazito rusofilni i naklonjeni Putinu. Rusiju mnogi doživljavaju kao slovensku i pravoslavnu zaštitnicu Srbije. Kako 3. aprila dolaze parlamentarni, predsednički i lokalni izbori, ne može se priuštiti okretanje protiv Rusije“, dodaje list.
U tekstu se navodi da i srpski javni servis izveštava o „specijalnoj vojnoj akciji“ Rusije, koristeći Putinov vokabular. „Razjašnjenje šta se u Ukrajini dešava striktno se izbegava u režimskim medijima“, piše list.
„Neprestano se priča o licemernom držanju Zapada. Jer, kako se navodi, NATO je 1999. skoro tri meseca bombardovao suverenu Srbiju, uveo pravo jačega umesto međunarodnog prava i potom srpsku teritoriju Kosova odvojio od Srbije. A onda, kaže se, kad Rusija radi to isto, Zapad se ljuti reklamirajući za sebe moralnu superiornost.“
TAZ navodi da rat u Ukrajini u srpskoj kolektivnoj duši izaziva rascep: „S jedne strane televizijske slike iz Ukrajine – zavijanje sirena za vazdušnu opasnost, tupe eksplozije nakon udara krstarećih raketa, granatiranje stambenih zgrada, zastrašeni ljudi u stanicama metroa – ponovo bude sopstvenu ratnu traumu, zbog čega se identifikuje sa patnjama Ukrajinaca.“
„Sa druge strane, mnogi u Srbiji ne mogu da prikriju zluradost jer je Putin pokazao Zapadu“, piše Ivanji i zaključuje: „Srbija i Republika Srpska u BiH su ruski oslonac na Zapadnom Balkanu, što se u euforično polarizovanom svetu još jače primećuje.“
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
