Dojče vele o rezoluciji Evropskog parlamenta: Dovodi Vučićev režim u škripac

Rezolucija Evropskog parlamenta – ako ostane pri nacrtu koji je pušten u medije – sadržaće zahtev za međunarodnom istragom izbora u Srbiji.

Mediji u Srbiji su već objavili svih 28 tačaka rezolucije. Evropski parlament, koji o Srbiji raspravlja ovog četvrtka (8. februar), smatra da su zabeležene brojne nepravilnosti i manipulacije na izborima, da su mediji mahom bili pristrasni u korist vladajuće stranke, i da je ukupna nedopustiva za zemlju kandidata za članstvo u Evropskoj uniji.

Vlastima u Srbiji se skreće pažnja da su nedopustivi napadi na međunarodne posmatrače, ali to nije sprečilo premijerku Anu Brnabić da nastavi u istom tonu.

Brnabić je rezoluciju EP uporedila sa „Radio Milevom“ i navela da se tu našlo sve što je opozicija ikada rekla o izborima.

Rezolucija EP je korak dalje za demokratizaciju Srbije

Poverenje u demokratski proces je poljuljano, ali srpske vlasti ne pokazuju ni najmanju želju da uvaže činjenice koje prezentuju srpska opozicija ili međunarodni akteri.

Koliko god politička moć EP deluje relativno slabo, oštar ton u najavljenoj rezoluciji verovatno će imati uticaja na brojne političke poteze i odluke.

„Mislim da su pojedine nepravilnosti na izborima ne samo zabeležene, nego da su već i dokazane“, kaže za DW novinar Nedim Sejdinović.

„Rekao bih da će ova rezolucija biti korak dalje u odnosu na sve ostale napore EU i međunarodne zajednice da doprinese procesu demokratizacije Srbije. Možda čak predstavlja uvod i u drugačiji odnos celokupnog Zapada prema režimu Aleksandra Vučića“, misli on.

Fokusirati se na krađu izbora

Evropski parlament pravilno detektuje probleme u Srbiji i ulogu autoritarnog režima u nameštanju izbora, primećuje za DW politički analitičar Dragomir Anđelković, ali smatra da tu možda nije bilo mesta geopolitičkim zahtevima.

„Ne bi trebalo Vučiću davati prostor za izgovore. Ovde se radi o krađi na izborima, i autokratskom i nedemokratskom režimu. To ne bi trebalo povezivati sa geopolitikom i sankcijama Rusiji, jer tu Vučić može da manipuliše da je to napad na njega zato što ne da Kosovo, ili ne uvodi sankcije Rusiji“, ocenjuje Anđelković.

Nezavisna međunarodna istraga će verovatno biti predlog Evropskog parlamenta, i on će biti upućen Evropskoj komisiji, koja bi trebalo da odluči o slanju ekspertske misije u Srbiju.

„Siguran sam da će ta komisija biti oformljena, bez obzira na stav vlasti u Srbiji“, napominje Nedim Sejdinović.

„Vlasti se nalaze pred izborom. Ili će prihvatiti neku vrstu međunarodnog angažmana, ili će i praktično i simbolično sebi zatvoriti vrata EU. To ne odgovara režimu Aleksandra Vučića, jer se on dobro snalazi u situaciji ‘nalazimo se na evropskom putu, ali ipak tamo nećemo’“, smatra naš sagovornik.

Neprijatan mehanizam za Vučića

Dragomir Anđelković primećuje da rezolucije EP jesu neobavezujuće, ali mogu biti ozbiljne ako su u skladu sa politikom pojedinih evropskih država.

„Pošto je Nemačka vrlo kritična u odnosu na Vučićevu izbornu krađu, pokrenuće se mehanizam koji će za njega biti vrlo neprijatan. Režim neće moći da nastavi po starom i, bila istraga ili ne, mnogo će više pažnje biti usmereno na političke procese u Srbiji“, naglašava Anđelković.

Primetno je da vlasti trenutno ignorišu domaće i inostrane pritiske, i Nedim Sejdinović ocenjuju da je ignorisanje međunarodne zajednice nešto što je više za unutrašnju upotrebu:

„Tu imamo i stalnu priču da Vučić ima alternativu, i da on može da se okrene Kini i Rusiji. To prosto nije tačno, jer vidimo da Vučić nakon izbora povlači poteze u korist Zapada, poput kosovskih tablica i podgrevanja priče sa Rio Tintom.“

„Čini mi se da se preigrao računajući da će zbog toga izbeći međunarodnu istragu“, skreće pažnju Sejdinović.

Amerika – Vučićev oslonac

Vučić polazi od toga da ima zaštitu Amerikanaca, napominje Dragomir Anđelković, i dodaje da „Ameriku interesuju pre svega geopolitičke stvari u Srbiji, dok Evropu ipak zanima da Srbija ne bude evropska Kolumbija“.

„Evropa ne želi ovde državu spojenu sa narko-kartelima, i gde će se politički procesi odvijati u crnoj zoni. Vučić misli da pojedine evropske države, poput Nemačke koju zanima i demokratizacija Srbije, nemaju domet kakav ima Amerika. Rekao bih da će shvatiti da domet EU ipak nije tako mali, ali, dok se to ne dogodi, vreme prolazi, a Vučić je i dalje na vlasti“, naglašava Anđelković.