RSE: Kurti izjavio da je predloge u okviru dijaloga dala EU a ne Srbija

On je 24. avgusta na početku sednice Vlade Kosova, rekao da je na poslednjem sastanku u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa bilo reči o upravljanju krizom na severu, gde živi većinsko srpsko stanovništvo, piše Radio Slobodna Evropa.

Vlada Kosova je realizaciju svojih odluka o preregistraciji vozila na RKS tablice i izdavanju državljanima Srbije ulazno/izlaznog dokumenta odložila za 1. septembar, nakon što su se lokalni Srbi na severu pobunili i postavili barikade na putevima.

Potom su se Kurti i predsednik Srbije Aleksandar Vučić, u cilju pronalaženja rešenja, sastali u Briselu 18. avgusta u okviru dijaloga o normalizaciji odnosa, ali nije bilo konkretnog rezultata.

„U Briselu nije bilo konstruktivnog angažmana, niti konkretnih predloga srpske strane“, rekao je Kurti i dodao da je četiri konkretna predloga oko ovih pitanja dao Miroslav Lajčak, specijalni predstavnik Evropske unije za dijalog.

Kurti je naveo i kako su dve strane 18. avgusta u Briselu pristale da ne iznose detalje kako ne bi došlo do eskalacije situacije, te dodao da se „nisu svi pridržavali toga“.

Ocenio je kako srpska strana, potpuno nepotrebno i na veštački način, pokušava da dovede do eskalacije, koristi zaoštrenu retoriku i utiče na bezbednost.

„Uz to se stalno preti građanima Kosova, koji žele da podrže legitimne odluke Vlade Republike Kosova. To predstavlja direktno ugrožavanje nacionalne bezbednosti i regiona u celini“, rekao je on.

Kurti je dodao da misli da te pretnje „imaju za cilj da stvore superiornost u pregovorima, tako što se tenzijama preti Evropskoj uniji, ali i SAD ili Velikoj Britaniji“, rekao je Kurti.

Govoreći o mogućem izlasku Srba iz kosovskih institucija, što je najavila Srpska lista, Kurti je ocenio da je to narativ „kriminalaca poput Milana Radoičića, a ne onih koji integraciju vide kao primarnu opciju“.

Radoičić je potpredsednik Srpske liste, vodeće partije Srba na Kosovu koja ima podršku Beograda, ali kosovske vlasti tragaju za njim. Takođe se nalazi na crnoj listi SAD zbog umešanosti u međunarodni organizovani kriminal.

Kurtijev odgovor na zahteve srpske strane

Kurti je podvukao da se statusno neutralne KS tablice ne mogu vraćati, odnosno da je automobile moguće preregistrovati samo u RKS – Republika Kosovo.

Tvrdi i kako je kosovska strana bila otvorena za razgovore u Briselu ali da je „druga strana napustila zgradu” 18. avgusta.

Kada je reč o izdavanju ulazno\izlaznih dokumenata, kosovski premijer je naveo kako bi najbolja opcija bila se oni potpuno izbace, kako za državljane Kosova prilikom ulaska u Srbiju, tako i za srpske državljane koji ulaze na Kosovo.

„Ukoliko ih bude na jednoj strani, mora ih biti i na drugoj”, poručio je Kurti.
Kosovski premijer je poručio i da je, prema ranije utvrđenoj agendi, na prošlonedeljnom sastanku u Briselu trebalo da se govori o konačnom sporazumu sa Srbijom i aktuelnim pitanjima.

Naveo je kako je Kosovo predalo dokument sa šest tačaka, koje bi trebao da sadrži konačni sporazum o normalizaciji odnosa.

Neke od tih tačaka se odnose na međusobno priznanje, suočavanje sa prošlošću, saradnju između zemalja.

Šta tvrdi srpska strana?

Nakon sastanka u Briselu, srpska strana saopštila da je ponudila kompromisna rešenja, ali da ih je kosovski premijer odbio.

Direktor Kancelarije za Kosovo u Vladi Srbije Petar Petković je 19. avgusta naveo da su predstavnici Beograda bili spremni da prihvate da Priština Srbima, koji imaju prebivalište u Srbiji, izdaje ulazno-izlazni dokument na graničnim prelazima.

Zatraženo je, sa druge strane, da ta praksa ne važi za one Srbe koji žive na Kosovu.

Pripadnici srpske zajednice imaju lične karte koje im izdaju srpski organi, ali isto tako imaju prava na kosovska lična dokumenta sa kojima funkcionišu dok borave na teritoriji Kosova.

Inače, Srbija državljanima Kosova još od 2011. godine izdaje ulazno/izlazni dokument na osnovu sporazuma o slobodi kretanja.

Takođe, Beograd je zatražio da se za građane na severu ponovo uvedu statusno neutralne tablice KS.

Ove tablice, koje su bile statusno neutralne, kosovske vlasti ne izdaju od septembra 2021. godine, takođe na osnovu dogovora o slobodi kretanja iz 2011. godine. U tom sporazumu piše da će se na Kosovu koristiti isključivo registarske tablice sa oznakama RKS (Republika Kosovo) ili KS (Kosovo, statusno neutralne).

KS tablice je, međutim, trebalo da budu „privremena mera“ i Kosovo je pristalo da njihovo važenje produži na pet, pa na još pet godina, odnosno važenje KS tablica je poslednji put dogovoreno 2016. godine.

Registarske oznake, koje za gradove na Kosovu izdaju organi Srbije (KM, PR, GL…), za kosovske valsti su nelegalne i one su se nakon 2011. godine koristile isključivo u četiri opštine na severu Kosova.

Eskobar i Lajčak na Kosovu i u Srbiji

Na Kosovu od 23. avgusta boravi specijalni izaslanik SAD za Zapadni Balkan Gabriel Eskobar (Escobar), koji se sastao sa predsednicom Kosova Vjosom Osmani i predstavnicima opozicionih partija. Za 24. avgust je predviđen ponovni sastanak sa kosovskom predsednicom, ali i sa premijerom Kosova Aljbinom Kurtijem.
Osim Eskobara na Kosovu boravi i predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak, a cilj tih poseta je da se sa liderima još jednom razgovara o mogućem postizanju dogovora sa Srbijom.

Iz Prištine, dvojica posrednika će otići i u Beograd, gde će razgovarati sa tamošnjim vlastima.

Kurti: Srbima bolje na Kosovu nego u Srbiji 

Nikakav pogrom se neće desiti, samo ćemo sprovesti ustavne i zakonske odredbe na Kosovu, rekao je na konferenciji za medije u Prištini kosovski premijer Aljbin Kurti, reagujući na nedeljno obraćanje predsednika Srbije Alekaandra Vučića i dodao da je „Srbima je bolje na Kosovu nego u Srbiji“.

Kurti je kazao da su sve pretnje pogromom i likvidacijom Srba „pokušaj da Srbija vlada strahom“, prenosi Radio KiM.

„Srbima je bolje na Kosovu nego u Srbiji. U Srbiji nema slobode medija, a poslednji izveštaji govore da je u Srbiji hibridni režim“, kazao je on.

Kurti je naveo da se nada da 1. septembra neće biti eskalcije na severu.

„Nadam se da će se odustati od barikada koje su do sada postavljale kriminalne stukture na preporuku Beograda“, rekao je.

„Srbima bi bilo bolje da ostanu u institucijama i rade na njihovom jačanju“, prokomentarisao je najave njihovog napuštanja od strane predsednika Srbije i članova Srpske liste.

Do kraja godine prijava Kosova za članstvo u EU  

Kurti je izjavio da će Priština do kraja godine podneti zahtev za članstvo u Evropskoj uniji (EU).

Prethodno je Vlada Kosova na sednici u Prištini usvojila predlog odluke o formiranju Međuinstitucionalne radne grupe za članstvo Kosova u EU.

Kurti je posle sednice rekao novinarima i da je „u čast Dana nezavisnosti Ukrajine“ Vlada donela odluku da produži boravak novinara iz te zemlje na Kosovu.

„To je čin solidarnosti. U dvorištu Vlade vijore se ukrajinske zastave“, rekao je kosovski premijer.

U okviru programa koji su pokrenuli Evropski centar za slobodu štampe i medija i Evropska federacija novinara, a koji finansira Vlada Kosova, od 1. marta je obezbeđen boravak na Kosovu za 20 ukrajinskih novinara.