Foto: FoNet/InstagramZa razliku od odnosa sa Mađarskom, vlast u Srbiji nije puno pažnje posvetila pobedi bivšeg bugarskog predsednika Rumena Radeva na vanrednim parlamentarnim izborima održanim u nedelju u Bugarskoj. Jer promene u Sofiji nemaju onaj značaj za Srbiju, kakav je imao pad Viktora Orbana sa vlasti. Ne sme se, ipak, zaboraviti da je ova zemlja nedavno stavila veto na to da Srbija otvori Klaster tri, ukazuju sagovornici Danasa.
Podsećaju da je Radev početkom prošle godine spominjao blokadu na ulazak Beograda u EU zbog položaja manjina u Srbiji. Spominjani su slučajevi poricanja, diskriminacije i asimilacije Bugara u Srbiji i navodnog osporavanja nacionalnog identiteta Bugara u Srbiji.
View this post on Instagram
Radev je svojevremeno u svojstvu predsednika susedne države, na iznenađenje mnogih, upozorio Brisel na projekat „srpskog sveta“, a sve navodeći da je Zapadni Balkan kritično bezbednosno žarište koje zahteva punu pažnju Evropske unije.
To je govorio Radev u svojstvu predsednika Bugarske, koji se nije mnogo mešao u spoljnu politiku. Postavlja se pitanje kakav će stav zauzeti kao premijer.
*Bugarska će uglavnom da gleda sa vrha planine Balkana ka Briselu
Duško Lopandić, potpredsednik stranke Srbija centar SRCE, smatra da Radev neće puno toga menjati u regionalnoj politici prema Beogradu.
„Pritisak Bugarske na Severnu Makedoniju će se nastaviti kao i neki ekonomski poslovi sa Srbijom. Ali Bugarska će uglavnom da gleda sa vrha planine Balkana ka Briselu (simbolično ka EU i NATO) ignorišući region“, napominje naš sagovornik.
Prema Lopandićevim rečima, najava Rumena da će se boriti protiv korupcije i osnovati nova antikorupcijska tela, poruka je i srpskoj opoziciji oko orijentacije koja je neophodna nakon smene SNS režima.
Sagovornici Danasa slažu se da su odnosi Srbije sa Bugarskom relativno korektni, ali da bi mogli biti i znatno bolji. Podsećaju na svojevremeno dobru ideju o krajovskoj grupi, kvadrilaterali pravoslavnih zemalja: Rumunija-Bugarska-Grčka-Srbija.
„To je bio zanimljiv projekt multilateralne saradnje od pre nekoliko godina, ali taj format nije dugo trajao, kao ni mnogo oglašavani Otvoreni Balkan. Ostaje na budućoj vladi demokratske Srbije nakon Vučića da obnovi i pojača regionalnu saradnju koja se neće zasnivati na personalnim rešenjima sa koruptivnim sadržajem, poput veza Orban-Vučić“, navodi potpredsednik Srbija centra.
*Izbor Radeva bez velikog značaja za Srbiju
Izbor Rumena Radeva na parlamentarnim izborima u Bugarskoj ne može imati neki „poseban“ značaj za Srbiju, smatra Branka Latinović, potpredsednica Foruma za međunarodne odnose. I to ne samo na polju bilateralnih odnosa, već i za put Srbije ka Briselu.
„Iako Radev nije političar od karijere, jer je vojni pilot po struci, već izvesno vreme je prisutan na političkoj sceni Bugarske u funkciji predsednika države i to u dva mandata. Poznat je kao političar sa proruskim stavovima i veliki je zagovornik zaštite nacionalnog identiteta Bugarske u spoljnoj politici. Najveću cenu takvog stava „platila“ je Severna Makedonija kojoj je zaustavljen evropski put zbog uslova koje je Bugarska postavila za dobijanje datuma za otpočinjanje tih pregovora“, napominje Latinovićeva.
Prema njenim rečima i u odnosu na Srbiju, Bugarska povremeno zaustavlja naš pregovarački proces.
„Srećom za sada, ne na način i formi, kao u odnosu prema Severnoj Makedoniji. Iako su države članice EU, posebno one koje su primljene nakon 2000. godine, javno obećavale da svoja otvorena bilateralna pitanja neće pokretati tokom pregovora sa EU i uslovljavati države kandidate, u praksi se to nije desilo“, navodi potpredsednica Foruma za međunarodne odnose
Dodaje da bi sama EU morala da iznađe odgovarajući mehanizam da se prestane sa tom praksom, kao što je sada u fazi definisanja zaštitnog mehanizma od zloupotrebe prava veta kod prijema novih članica.
„U takvim situacijama i same države kandidati morale bi biti solidarne i imati proaktivno postavljanje. U situaciji kada nepredvidljivost postaje jedna od odlika aktuelnih međunarodnih odnosa, postoji potreba i da se preventivno deluje. Radev je sa tim alatima, posebno zaštite bugarske nacionalne manjine u drugim zemljama, aktivno zagovarao. Ne treba da iznenadi, ako kao premijer nastavi sa takvom politikom“, smatra Latinovićeva.
Ocenjuje da je za očekvati da se, obzirom na unutrašnje ekonomske probleme, nova bugarska vlada usredsredi na njihovo rešavanje i da neće stvarati nove probleme Briselu.
*Radev će bugarsku nacionalnu zajednicu staviti u fokus, pa čak i na put srpskih evrointegracija
Srećko Đukić, karijerni diplomata, primećuje i da Radev, uprkos tome što spada u veterane bugarske političke scene, nije ostao upamćen kao političar koji je dao zapaženiji doprinos našim međusobnim odnosima.
„Mogao je, kao i svaki predsednik, ali je on to prepustio vladama. Sada će imati direktnu mogućnost da pokaže kako misli da vodi odnose sa Srbijom. Prema onome što je govorio, verovatno da će bugarsku nacionalnu zajednicu staviti u fokus, pa čak i na put srpskih evrointegracija“, ističe Đukić.
Pošto je, kako kaže, na tom planu pokazao čvrstinu ne treba gubiti iz vida da može nastaviti politiku blokiranja evropskog puta Srbije preko blokade otvaranja klastera.
„Treba samo imati u vidu da je podržao potpunu blokadu Severne Makedonije na njenom evropskom putu, dok se bugarska manjina ne unese u makedonski ustav. Međutim, naše projekcije Radeva kao hard igrača, mogu biti irelevantne ako se uspostave sadržajni razgovori i kontakti“, zaključuje bivši diplomata Đukić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
