foto (BETAPHOTO/European Council/Olivier Matthys)Iako se od nastavka dijaloga premijera Kosova Aljbina Kurtija i predsednika Srbije Aleksandra Vučića uz posredovanje EU i SAD u Ohridu, bar prema izjavama takozvanih stranih fasilitatora, ne očekuje ništa spektakularno poput stavljanja potpisa na neki dokument, već dogovor o mapi puta za ispunjavanje već prihvaćenog sporazuma, u Srbiji je proteklih dana atmosfera usijana i zategnuta do pucanja.
Takozvana desnica Vučića u Severnu Makedoniju ispraća kao izdajnika, a takozvana levica, sve bežeći od toga da ga podrži, traži od EU garancije za formiranje ZSO i tačnu godinu ulaska Srbije u EU.
Vlast odgovara kapanjom protiv desnice i to najpre ispisivanjem grafita s uvredljivim porukama opozicionim liderima, lepljenjem letaka s njihovim montiranim fotografijama, snimanjem i puštanjem spotova sa nacionalnih frekvencija koje sagovonici Danasa smatraju pozivom na linč.
Vučić pak, putuje samouvreno, poručijući javnosti da će se čvrsto držati „crvenih linija“ da nema Prištine u UN i nema priznanja nezavisnosti Kosova, uz zahtev da je formiranje ZSO nulta tačka za sve, kao i poruku da će Srbija ostati celovita ali ne i izolovana.
On želi nastavak normalizacije odnosa sa Albancima i poziva građane da veruju državnom rukovodstvu.
Premijerki Ani Brnabić i Ivici Dačiću, lideru manje koalicione partije SPS, ponovo niej ostalo ništa drugo do da ponavljaju podršku njihovom lideru i ono što je on više puta rekao a to je da se moraju ispuniti do sada potpisani sporazumi.
Ipak, neko mora i da misli na to da Beograd ne treba da bude prepoznat kao krivac u slučaju neuspeha pregovora i da međunarodnoj zajednici bude jasno da su institucije u Prištini odgovorne za izostanak sporazuma zbog rigidnog političkog stava kojim odbijaju da uspostave ZSO. Upravo to je istakao državni sekretar Ministarstva odbrane Nemanja Starović.
Kada je reč o opoziciji, najveću buku od prihvatanja predloga EU za Sporazum o putu ka normalizaciji odnosa Kosova i Srbije 27. februara u Briselu, diže takozvani državotvorni blok desnih partija Dveri, Novi DSS, Zavetnici i POKS. Uz njih, sa vrlo bliskim stavovima je i Narodna stranka Vuka Jeremića. Oni se protive evropskom predlogu i poručuju Vučić da ge ne potpisuje budući da bi taj čin smatraju izdajom i prodajom Kosova i Metohije.
Boško Obradović, lider Dveri, smatra da je Vučić već prihvatio ultimatum i da je sada ostalo da se odgovori na Mapu puta, odnosno vremenski sled i elemnti primene sporazuma. Smatra, međutim, da je sve pitanje taktike kako Srbima prodati sporazum pod formulom režima „priznali smo lažnu državu Kosovo, samo vam nikad nećemo priznati da smo to uradili“.
Srpska stranka Zavetnici saopštila je da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, izjavom da je otvoren za razgovore o članstvu Kosova u međunarodnim organizacijama, prekršio Ustav Srbije i pokazao da je vlast suštinski kapitulirala pred zahtevima Brisela i Vašingtona.
Miloš Jovanović, lider Novog DSS izjavio je da se plaši da država u narednom periodu ide ka nestabilnosti, zbog Vučićevog prihvatanja sporazuma o Kosovu, a to pokazuje činjenica da ovih dana tenzije u društvu rastu.
– Kad dođete u ovakvu situaciju, jedino legitimno, mirno i demokratsko rešenje jeste raspisivanje vanrednh izbora na svim nivoima – smatra Jovanović.
Lider Narodne stranke Vuk Jeremić ovih dana poručuje da bi Srbija trebalo da se snažno i hrabro odupre neprincipijelnim pritiscima da prihvati nezavisnost svoje južne pokrajine.
– Snažno se protivim potpisivanju tog sporazuma, jer bi on izazvao trajne negativne posledice. Sporazumom je predviđena jednakopravnost Srbije i ‘Kosova’ i da Srbija neće blokirati članstvo Prištine u međunarodnim organizacijama – istakao je Jeremić.
Na drugom polu, lider SSP Dragan Đilas i njegova stranka smatraju da u evropskom planu za Kosovo nema ničeg dobrog za Srbiju, ali da bi posledice odbacivanja bile katastrofalne.
Za SSP je nasporniji član 4 sporazuma kojem se kaže da se Srbija neće potiviti članstvu KiM u UN. Predsedništvo ove parije je usvojilo stav da ne mogu da podrže nešto što, gazi osnovne crvene linije preko kojih ne mogu da pređu.
Potpredsednica SSP Marinika Tepić smatra da je Srbija morala da ima čvrste garancije za ubrzan pristup EU.
– Mi smatramo da je potpuno realno da utvrđeni datum za punopravno članstvo bude 2030. godina – navela je ona.
Lider pokreta Srbija centar Zdravko Ponoš ukazuje da će nastavak dijaloga Beograda i Prištine u Ohridu biti „uterivanje ovaca u tor“, a za predlog sporazuma kaže da je loš jer Srbija ne sme da izgubi „nešto što samo jednom može da se izgubi“.
– Izgubićemo mogućnost da ne izgubimo ovo što sad imamo – a nismo sve izgubili – rekao je Ponoš u emisiji Iza vesti.
A Pokret slobodnih građana veruje da Srbija treba da bude deo političkog prostora koji kreiraju SAD i EU i zbog toga podržava evropsko-američki predlog. Njihov lider Pavle Grbović navodi da Srbija ima veliku šansu da konačno izađe iz začaronog kruga konstantnih poraza, političke izolacije i usamljenosti i da gradi čvrsto partnerstvo sa najmoćnijim i najrazvijenijim zemljama sveta.
Lider DS Zoran Lutovac smatra da je Vučić odavno priznao nezavisnost Kosova de facto, a da je ovaj sporazum odlučujući korak ka de jure priznanju.
Za njega je sporazum neprihvatljiv zbog načina na koji je sačinjen – protivustavno i bez podrške građana i relevantnih političkih i društvenih aktera u Srbiji, zbog sadržaja koji ne uvažava legitimne interese Srbije i prava Srba na KiM koji ne mogu da odlučuju o stvarima od vitalnog značaja za sopstveni opstanak i zbog toga što bi Vučić bio garant sprovođenja tog i takvog sporazuma.
Kopredsednik Zajedno Nebojša Zelenović navodi da sporazum ne bi smeo da sa sobom nosi potvrdu da je u Srbiji sve u redu jer nije. On je naveo da Zajedno još nije izašla sa konačnim stavom o Sporazumu, ali je poručio da ako je EU raspoložena za proširenje, u nekom od dokumenata treba da stoji datum za punopravno članstvo Srbije i Zapadnog Balkana u EU.
Poslanik pokreta Ne davimo Beograd Radomir Lazović izjavio je da bi, uz striktnu primenu Zajednice srpskih opština, evropski predlog za Kosovo mogao biti korak ka pomirenju i saradnji Srba i Albanaca, ali zbog hibridnog režima u Srbiji neophodna je izvesnost ulaska u EU kao garant da Evropa računa na Srbiju. Lazović je istakao da u slučaju da sporazum predviđa potpunu primenu ZSO, oni bi ga podržali, ali ne može da se ne postavi pitanje zašto ona već nije formirana ako postoji u Briselskom sporazumu od 2013. godine.
Budući da se SPC ućutala o ovom pitanju, na stav SPC ovih dana nas je podsetio episkop bački Irinej koji je rekao da je crkva stav iznela još 20. januara, kada je Vučić posetio patrijarha, te da je tada rečeno da je „očuvanje KiM u granicama Republike Srbije ustavna obaveza i imperativ, kako za Crkvu, tako i za državu“.
Patrijarh Porfirije i arhijereji Srpske pravoslavne crkve izrazili su tada uverenje da rukovodstvo Srbije na čelu s predsednikom neće i ne može pristati ni na kakva uslovljavanja koja imaju za cilj uspostavljanje nezavisnosti Kosova.
„Duhovni vođa pravoslavnih Srba i prisutni arhijereji su još jednom ponovili poznati, jasan i nedvosmislen stav srpske crkve da su KiM sastavni i neotuđivi deo Srbije i da je njegovo očuvanje u granicama Srbije ustavna obaveza i imperativ kako za Crkvu, tako i za našu državu“, navedeno je u saopštenju.
Vršilac dužnosti predsednika Nacionalnog saveta Albanaca u Srbiji Ragmi Mustafi saopštio je da Albanci iz Bujanovca, Medveđe i Preševa traže jednaka prava koja su za Srbe predviđena francusko-nemačkim planom, kao i ujedinjenje s Kosovom na osnovu referenduma iz 1992. godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
