"Šansa da se stvari pomere sa mrtve tačke": Sagovornici Danasa o Makronovom predlogu za formiranje Evropske političke zajednice 1Foto: EPA-EFE/YOAN VALAT / POOL

“Ideja (geo)političke zajednice, u koju bi ušle sve države Evrope koje nisu članice, bez obzira da li to žele, ili ne žele da postanu, nudi šansu da se stvari pomere sa mrtve tačke i da proširenje postane prevashodno politički proces, a ne samo tehnokratska noćna mora, u šta se pretvorio”, kaže za Danas Suzana Grubješić iz Centra za spoljnu politiku, komentarišući predlog francuskog predsednika Emanuela Makrona o formiranju Evropske političke zajednice.

Grubješićeva smatra da politika proširenja, kakvu poznajemo više je izvor frustracija, a ne nade, prevashodno zbog stava nekih zemalja članica EU. Kaže i da ukoliko želi da zaista postane geopolitička Unija, proširenje mora da postane njen glavni strateški projekat.

“Predlažu se konkretni i opipljivi koraci koji bi čvrsto vezali zemlje koje to žele sa EU u vreme dok ne postanu članice. I za to je potrebna jasna mapa puta pristupanja jedinstvenom tržištu EU uz značajnu podršku iz evropskih fondova, uključivanje u evropske politike, posebno u energetsku i klimatsku, ali i u zajedničku spoljnu i bezbednosnu, učešće u političkim institucijama, itd”, kaže sagovornica Danasa.

Napominje i da bi, u suštini, pristupanje išlo prema obrascu datom u novoj metodologiji, kroz faznu horizontalnu integraciju.

“O tom Makronovom predlogu će se raspravljati na junskom samitu, ali već sada možemo da vidimo rezervisanost nekih članica, kojima je možda ideja prihvatljiva, ali ne i predlagač”, ističe Grubješić..

Aleksandar Ivković, istraživač European western balkans kaže za Danas da iz pisanja Jutarnjeg lista nismo saznali mnogo šta novo o francuskom predlogu.

“Znalo se da će se na sastanku Evropskog saveta (predsednika i premijera EU) sledeće nedelje pričati, između ostalog, o Evropskoj političkoj zajednici, koju je predsednik Makron prvi put predložio 9. maja u govoru pred Evropskim parlamentom. Iz ovog teksta čak smo dobili manje detalja o sadržaju te strukture, nego iz Makronovog govora. On je nabrojao neke konkretne oblasti saradnje koje bi bile uključene: odbrana, energetika, mobilnost mladih i slično. Naravno, to otvara brojna tehnička pitanja koja tek treba razjasniti. Iz pisanja Jutarnjeg lista, međutim, vidimo samo da bi ona bila otvorena evropskim zemljama koje dele iste vrednosti, što je vrlo uopšteno, i da bi uključivala redovne sastanke”, kaže Ivković.

Kada se prvi put čulo za ovu ideju u maju, ona je u Srbiji, prema njegovim rečima, protumačena kao „čekaonica“ za naš region.

“Ispostavilo se, međutim, da je to pre svega „čekaonica“ za Ukrajinu, Moldaviju i Gruziju, koje su se nadavno prijavile za članstvo u EU. Francuska od tad pokušava da naglasi da ova inicijativa nije zamena za proces pristupanja za Zapadni Balkan. Ipak, imajući u vidu prethodne stavove predsednika Makrona, mislim da postoji rizik da bi on svakako želeo da zemlje Zapadnog Balkana provedu što duže vremena u ovoj organizaciji, a ne u EU. A čini se i da neki lideri našeg regiona ne bi imali ništa protiv toga”, objašnjava Ivković.

Napominje da treba prvo videti koliko ima podrške za ovu ideju, što je i dalje vrlo maglovito. Verovatno je da će se istočne članice EU usprotiviti, jer će videti to kao zamenu za članstvo Ukrajine, za koje se zalažu. Takođe je treba razlikovati od ideje faznog pristupanja EU koje su predložile Austrija i Šarl Mišel, koja se odnosi prvenstveno na Zapadni Balkan.

Evropska politička zajednica, kako se predlaže, imala bi formu lagane pravne strukture sa mogućnošću odlučivanja, uz poštovanje autonomije odlučivanja EU i svake države članice i sastajala bi se nekoliko puta godišnje na nivou šefova država ili vlada kao i na ministarskom nivou.

To ne bila alternativa članstvu u EU, ni zamena za proces proširenja već naprotiv, jer bi evropskim državama koje žele da se pridruže Uniji omogućila jačanje veza sa državama članicama EU pre pristupanja, kako u političkom, tako i u smislu pratećeg učešća u određenim politikama EU, uključujući, gde je to prikladno, kroz postepenu integraciju u unutrašnje tržište EU, pojašanjava se u francuskom predlogu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.