Foto: Medija centar„Verujem da Srbiju može promeniti samo stranka koja ima unutrašnje demokratsko ustrojstvo koje je ispred stranačkog lidera. Stranka u kojoj i običan građanin ima šansu da se i njegova predlog prihvati kao zvanična politika. Jedina takva stranka i dalje je Demokratska stranka, pa otuda i ovaj sporazum o udruživanju“, objašnjava za Danas Saša Paunović razloge zbog kojih se nakon jednogodišnjeg izbivanja vratio u Demokratsku stranku.
* Zbog čega ste odlučili da se vratite u Demokratsku stranku?
– Sa Demokratskom strankom se nisam razišao zato što sam promenio uverenja i prestao da verujem u ciljeve za koje se bori DS, već iz razloga koje sam više puta objašnjavao, pa i u intervjuu za Danas. Ti razlozi vezani su za obavezu koju sam osećao prema ljudima sa kojima sam godinama radio i prema građanima za koje sam radio. To teško da može da razume bilo ko ko nije bio u mojoj poziciji. Nisam mogao da predam i prodam moje ljude zarad moje lične opozicione karijere. Jedino što sam mogao da uradim za njih je bilo to – da se borim sa njima do kraja i to sam i uradio i opet bih isto učino. Nije sve što se dešavalo bilo vidljivo javnosti u mesecima pre izbora. Ali to je sada sve prošlost.
* Da li su Vašim odlaskom iz DS, učešćem na izborima, a sada i povratkom, prevareni građani i oni koji su bili za bojkot, ali i oni koji su glasali za vas u Paraćinu?
– Građani koji su glasali za listu na kojoj sam se kandidovao u Paraćinu sasvim sigurno nisu ni na koji način prevareni. Svi oni su odlično znali i za šta se borimo i koje su naše namere i da je napuštanje DS bilo iznuđeno i protivno volji nas koji smo se kandidovali. Što se tiče građana koji su bili za bojkot, mojim izlaskom iz DS pokazalo se da stranka poštuje dogovor unutar opozicione javnosti. DS nije učestvovala na izborima. Pravo pitanje za mene je sledeće – ako ne dođe do stvarne promene izbornih uslova, a ne verujem da hoće, hoće li oni koji izađu na izbore u Beogradu izdati građane koji su bili za bojkot? Jer bojkotovali su lažne izbore, a i sledeći će biti lažni na isti način.
* Ima li istine da je polovina vašeg opštinskog odbora DS iz Paraćina prešla kod Dragana Đilasa i SSP?
– Ne, to su najobičnije besmislice. Ovoj organizaciji pristupilo je troje bivših i jedan doskorašnji član DS. Od bivših – dvoje je napustilo stranku 2008. i 2012, jedan prošle godine, a četvrta osoba nije ušla u prostorije DS najmanje od 2016. Zanimljivo je da ovakve neistine istovremeno emituju lokalni SNS portali sa lažnim vestima i neki takozvani opozicioni aktivisti.
* Politički analitičari smatraju da je DS, ali i bojkot opozicija potpuno izgubila kompas, i da sve više liči na avion koji leti bez pilota?
– Politički analitičari se ponašaju kao da smo u Engleskoj kada ocenjuju rad opozicionih stranaka i njihova dostignuća. U Srbiji je već neko vreme, blago rečeno, opasno biti član opozicione stranke, Srbija nije demokratska država… Naravno da ima prostora za unapređenje rada. Mislim da je ključno napustiti ideju da će nekakvo posredovanje EU rešiti stvari, zatim definitivno prestati sa traganjima za mesijom opozicije i konačno krenuti u sistematsku izgradnju organizacije.
* Pojedine bivše demokrate koje su isključene iz DS zbog izlaska ili podrške nekih političkih opcija na izborima, pitaju hoće li svi oni biti vraćeni u DS?
– Nemam nikakve informacije kakve su namere DS po tom pitanju. Pretpostavljam da se stranka neće na isti način određivati prema onima koji su pre izlaska na izbore pokušali da u propisanoj proceduri dobiju saglasnost i kad u tome nisu uspeli stranku napustili da joj ne bi otežavali položaj u opozicionoj javnosti, kao prema onima koji su pokušali da organizuju lažne stranačke izbore, falsifikovali izbore za organizaciju Demokratske omladine, obarali kvorum i onda bez jasnih argumenata u unutarstranačkoj raspavi izašli na izbore uz podršku režima, na primer kroz sakupljanje potpisa za predaju liste. Opet, o tome će ako bude tema, odlučivati organi DS. Nisam član tih organa.
* Da li vas u DS opet očekuje neka visoka funkcija?
– U DS koliko mi je poznato više nema visokih funkcija.
* Kada će opozicija, ali i DS konačno da se trgnu i angažuju više na promeni ovog režima, ili će možda nastaviti da tavore do potpunog gašenja?
– Onda kada, kako sam već objasnio, sazre svest u tzv. „opozicionoj javnosti“ da su nas ostavili svi. Da nas je ostavila Evropa, Amerika, Rusija, Crkva, policija, sudovi, državna uprava, da ne treba očekivati pomoć niotkuda. Da nikakva „konjica“ neće doći da nas – građane – spase, niti će se pojaviti opozicioni lider koji će da pretvori vodu u vino. Kad to svi shvate i kad se na stranu stave sujete, prestane da se postavlja prethodno pitanje „koliki je moj deo kad pobeda dođe“ i započne izgradnja organizacije koja će umesto lidera dovesti do promena, tada će se stvari promeniti. Iskreno, verovao sam da je taj trenutak došao u proleće 2019, tokom protesta, pre bojkota, godinu dana pre redovnih izbora. Bilo je vremena i bila je to šansa. Ali unutar tadašnje opozicije još uvek se čuo, doduše usamljen, ali prilično jak glas koji je govorio „nećete da me prevarite, hoću unapred da znam koliki je moj deo“. E sve dok je „moj deo“ preči od slobode, neće biti ni jednog ni drugog.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
