Potezi vlasti SNS prikladniji 1999. nego 2023. godini: Sagovornici Danasa o odlukama koje se tiču evropskih integracija i Kosova

U rezervi je, ističe se dalje, jasno stavila do znanja da Kosovo i Metohija ostaje integralni deo Republike Srbije u skladu sa Rezolucijom 1244 UN.

To praktično znači da se Srbija protivi priznanju nezavisnosti Kosova i prijemu u Ujedinjene nacije.

Sagovornici Danasa ističu da ovakav potez predsednice Vlade izražava neposvećenost Srbije evropskim integracijama kao i poruku koja više namenjena domaćoj javnosti, a u kontekstu predizborne kampanje.

– Iako je sasvim normalna praksa da države ulažu rezerve na različite dokumente u međunarodnim odnosima, potpuno je kontraproduktivno i izlišno. Neprikladno je da Srbija ulaže rezerve koje su možda bile prikladne 1999. godine, ali koje posle 25 godina više nemaju nikakvog dodira sa stanjem na terenu i u suprotnosti su sa pregovorima koji su u toku – objašnjava za Danas Goran Miletić, programski direktor Civil Rights Defendersa.

Deluje da je vest o rezervama mnogo više okrenuta domaćoj javnosti, napominje, koja većinski ceni naizgled „tvrd“ stav i različite vrste „borbi“ i „odbrana“ iako takve aktivnosti nemaju gotovo nikakvog efekta.

– Nažalost, neke od ovakvih reakcija diplomata u svetu često ukazuju ne samo na trošenje novca i energije na aktivnosti bez efekta već i na jako nizak kapacitet diplomatskih predstavnika Srbije u svetu – kaže Miletić.

On ističe da ono što takođe zabrinjava je potreba da se u ovakvim izjava naglašava da se radi o „pravno neobavezujućem dokumetu“, što dodatno pokazuje da Srbija ne smatra da mora da sledi ono oko čega su se svi saglasili.

Vučić i SNS svesni da će pitanje Kosova i Bosne biti postavljeno sve oštrije

– Kosovo je nametnuta tema u aktuelnoj predizbornoj kampanji, te je dodatno podignuta na viši emotivni nivo. Ne čudi da su skoro sve partije iznele istovetno mišljenje kad je reč o budućnosti Kosova, odnosno da Srbija nikada neće pristati ni de facto ni de jure da je Kosovo nezvisna država, jer bi to značilo da može postati članica UN – kaže za Danas Sonja Biserko, predsednica Helsinškog odbora za ljudska prava.

Niko od Srbije ne traži da de jure prizna Kosovo, napominje, ali se svakako očekuje nesmetani put Kosova u međunarodne organizacije pa i EU.

– Nakon Banjske, radikalno se promenio odnos Zapada prema Srbiji i predsedniku Vučiću zbog potencijalne destabilizacije regiona što je očigledno podržano i od Rusije – navodi Biserko.

Prema njenim rečima, u analizi Ruskog saveta za međunarodne odnose „Perspektive rusko-srpskih odnosa usred sankcija“ stoji da će ishod ukrajinske krize u značajnoj meri, odrediti budućnost „srpskog sveta“ – njegove granice i geopolitičke orijentacije njegovih elitnih moćnika.

– To je svojevrsna poruka Srbiji da treba da čeka – kaže naša sagovornica.

Kako dodaje, predsednik Vučić je svestan da će pitanje Kosova i Bosne biti postavljeno sve oštrije u narednom periodu, što pokazuju izjave i deklaracije svih dosadašnjih EU samita.

– Ali on ipak veruje da Srbija može da sačuva Kosovo. Indikativno je da u skorašnje vreme na sve značajnije evropske skupove koji se odnose na Zapadni Balkan ide premijerka Ana Brnabić, poput samita Berlinskog procesa u Tirani i sada u Briselu – naglašava Biserko.

Njena izjava u Briselu može se tumačiti i kao deo predizborne kampanje, kaže dalje, ali i ostavljanje manevarskog prostora za eventualne promene na međunarodnoj sceni (posebno izbori u SAD).

– Činjenica je da Srbija odugovlači sa sprovođenjem dogovorenog u Briselu i kasnije u Ohridu, ali istovremeno predsednik Vučić ističe da BRIKS nije moguća opcija za nas, jer u ovom trenutku potreban je evropski put Srbiji. Treba imati u vidu i ekonomski i finansijski paket koji je najavljen u Briselu što predsednik svakako ne želi propustiti – zaključuje Sonja Biserko.