“Srbija kao sidro ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu”: Može li se i kako zaustaviti ruska propaganda u Srbiji?

Proruski sentiment u domaćoj politici predstavlja istorijsku tekovinu koja je bila prisuta kroz mnoge garniture vlasti u Srbiji, te srpsko-rusko prijateljstvo ne predstavlja samo ideju ovog režima. Međutim, insistiranje na prijateljskim odnosima sa Rusijom poslednjih godina za Srbiju predstavljaju jasnu prepreku na proevropskom putu kome smo navodno posvećeni.

On početka rata u Ukrajini, Brisel od zvaničnog Beograda traži da se opredeli, a predsednik Vučić i aktuelni režim svojim postupcima kontinuirano šalju suprotnu poruku.

Visoka predstavnica EU za diplomatiju i bezbednost Kaja Kalas je tokom svoje posete Beogradu na konferenciji za medije takođe govorila o ruskom uticaju, odgovarajući na pitanje Demostata, poručivši da moramo da se borimo protiv propagande i neistinitih narativa.

Strah od produbljivanja Ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu je opravdan kada je u pitanju Unija, jer uprkos svemu, region predstavlja strateški važno područije u Evropi.

U jeku aktuelnih demonstracija i blokada, EU je poslala jasnije kritike aktuelnom režimu, a porukom da se studentski zahtevi poklapaju sa evropskim vrednostima dala do znaja režimu Aleksandra Vučića da moraju jasnije da se okrenu evropskim integracijama.

Dodatan aspekt ovog problema predstavlja bliski lični odnosi dva predsednika. Vučićev put u Moskvu početkom meseca bio je gest kojim je, čini se, pokazao da ne samo da nije spreman da se poravna prema evropskim vrednostima, već da mu je prijateljstvo sa ruskim predsednikom važnije od strateškog spoljnopolitičkog cilja Srbije.

Naši sagovornici poručili su da usled nedostatka političke volje u Srbiji se omogućava širenje propagande, podsećajući na ulogu i odgovornost Zapada da čuva svoje interese u regionu.

Tamara Bajčić, izvršna direktorka Demostata, kaže za Danas da bez obzira što postoje ruski mediji na srpskom jeziku, kao sto su Russia Today i Sputnik, oni nisu kanal glavni ruske propagande u Srbiji.

– Mi to u Demostatu nazivamo , „izvedena propaganda”. Ona se izvodi posredno preko vlasti u Srbiji tj. preko televizija sa nacionalnom frekvencijom koji su pod kontrolom vlasti, štampanih tabloida i portala. Ruska propaganda se izvodi kroz vladinu propagandu. Dakle, ukoliko bi postojala politička volja kod vlasti u Srbiji, ta propaganda bi mogla da bude umanjena. To nije samo slučaj sa proruskom, već i sa prokineskom propagandom – kaže ona.

Pored tradicionalnih propagandnih alata, zaključuje Bajačić, na društvenim mrežama u Srbiji je to slučaj kod najuticajnijih medija pod kontrolom vlade i upravo oni predstavljaju glavne kanale.

Boris Varga, novinar i politikolog, kaže za naš list da je Srbija, duže od deceniju pod uticajem ruske meke moći i propagande, a da predstvlja i plodno tle za bilo koju vrstu uticaja, a posebno kada je u pitanju politička i ratna propaganda, zbog svojih s jedne strane tradicionalno rusofilskih stavova u društvu, a sa druge antizapadnih koji su kulminirali 1999. godine nakon NATO intervencije protiv SR Jugoslavije i nezavisnošću Kosova.

– Srbija je sidro ruskog uticaja na Zapadnom Balkanu i tu Moskva ozbiljno radi kako bi tako i ostalo. Do rata u Ukrajini, u Putinovom viđenju Srbija je kao država kandidat bila u opciji ruskog trojanskog konja u EU – dodajući da je trenutno interesu Rusije da ceo region drži što dalje od članstva u EU.

Varga podvlači da je od suštinske važnosti da se zaustavi ruska propaganda, a da Srbija kao kandidat treba da sledi spoljnu politiku EU i uvede sankcije Ruskoj Federaciji i to je trenutno glavna rampa Beogradu za ulazak u EU. Svakako, on ističe da bi u tom slučaju bilo potrebno i zatvaranje medija poput Sputnjika i Russia Today, rekavši da ruska sredstva informisanja finansirana državom nisu mediji, već državna ratna propaganda i spoljni uticaj dezinformacijama, ali da to predstavlja savremni globalni izazov, ne samo u Srbiji, ali da je po tom pitanju među najgorima ne samo u Evropi već i na Zapadnom Balkanu.

– Za članstvo i tango u EU je svakako potrebno dvoje. EU i pojedine države članice su poslednju deceniju u Srbiji stvorili stabilokratiju kao makroekonomski stabilni sistem i potpuno zatvaranje očiju na ljudska prava i slobodu medija. Kao supstitucija članstva u EU ponuđeni su Berlisnki proces i Otvoreni Balkan, koji su se poklopili sa ruskim uticajem i konceptom „srpskog sveta“, nove ekspanzije Beograda u regionu po uzoru na „ruski svet“. Svakako da je takav galimatijas pogodovao stvaranju ličnog režima Aleksandra Vučića i diktature Srpske naprednje stranke do poslednje mesne zajednice u Srbij – objašnjava naš sagovornik.

On poručuje da EU treba ponovo kroz grantove da podrži nezavisne medije i civilno društvo, kao što je to Zapad činio 90-tih, a da pre svega, Brisel mora da prestane da podržava predsednika Vučića i njegov opstanak na vlasti.

Naš sagovornik ističe da uprkos kompleksnosti stuacije u javnom diskursu u Srbiji prevashodno je prihvaćen narativ da se trenutno u Ukrajini vodi rat NATO protv Rusije, i da to predstavlja nastavak agresije NATO na Rusiju i rusku zonu interesa u Ukrajini, kao i da se sam Zelenski i Kijev tu ništa ne pitaju.

– Razlog za to je nerealizovana tranziciona pravda ratova na prostoru bivše Jugoslavije i nesuočavanje sa prošlošću. U Srbiji se ne vidi Rusija kao jednostavni agresor na Ukrajinu, jer ne postoji tumačenje ratova 90-tih kao agresija Srbije na susedne republike i vlastite građane pokrajine. Ukrajina je rusko vlasništvo i nema tu šta da traži Zapad i NATO, najčešće se može čuti pojednostavljena teza. Postoji još jedan vidljivi trend – kaže Varga.

On takođe dodaje da se Rusija kroz crkvu vraća na Zapadni Balkan.

– Svesna da će jednom Srbija možda smanjiti njen uticaj preko mejnstrim medija, Rusija preko crkve, njenih čelnika i duhovnika i medija širi svoj uticaj u srpskom društvu. To smo nedavno videli po prvom podkastu SPC-a. A u Srbiji je SPC konstantno jedna od tri institucije kojima se najviše veruje – zaključuje naš sagovornik.ž