Srpske lične karte na Kosovu, ipak, ne ostaju? Srbi u zebnji hoće li nakon 1. juna moći preko prelaza bez kosovskih dokumenata

Poslednje u nizu svedočenje dala je Marta Dašić iz Goraždevca, koja je u emisiji KoSSeva i Radio Goraždevca, navela kako strepi da li će joj uskoro biti onemogućeno da sa Kosova i Metohije izađe ili da uđe preko administrativnih prelaza jer ne poseduje kosovska, već samo srpska dokumenta koje izdaju isturene policijske uprave MUP-a za gradove na KiM. Sa druge strane ova dvadesetčetvorogodišnja devojka napomenula je i da pet godina bezuspešno pokušava da dobije kosovska dokumenta.

Šestočlana porodica Dašić je povratnička porodica, koja se na Kosovo, u svoj rodni Brestovik, vratila 2004. godine. Marta, koja je rođena u Kragujevcu je ujedno i jedini član ove porodice koja nema kosovska dokumenta, upravo zato jer nije rođena na Kosovu. U pomenutoj emisiji napomenula je i da njen slučaj nije usamljena i da nema dilemu da je u pitanju kršenje osnovnih ljudskih prava.

Zabeleženi su i slučajevi mladih iz područja Metohije kojima lokalne vlasti prilikom pokušaja izdavanja ličnih dokumenata ne priznaju dokumentaciju iz škola koje su oni u srpskom sistemu završili na Kosovu, i da ih tretiraju kao „strane državljane“ upućujući ih na Prištinu kako bi se bi pribavili „boravšnu ličnu kartu“, pisao je KoSSev.

Sagovornik pomenute emisije bio je i zamenik komandira Kosovske policije za region sever, Veton Eljšani, koji je izrazio lično uverenje da 1. jun neće biti rok, i pored brojnih upozorenja njegovih kolega na administrativnim prelazima koji su upravo ovaj datum isticali kao dan kada srpske lične karte s gradovima na Kosovu prestaju da važe.

Upitan o validnosti srpske lične karte koje se vode na gradove na Kosovu, Eljšani je rekao da je to važeći dokument dok se ne donese drugačija odluka. A drugačija odluka će najverovatnije da bude obnarodovana najmanje mesec dana unapred, napomenuo je.

U više navrata je u emisiji „Da te pitam, komšija“ podcrtao da će građani biti unapred obavešteni, ukoliko se donese ovakva odluka, najavljujući pronalazak potencijalnog rešenja.

I ranija situacija kojoj je lično svedočila novinarska ekipa portala „Gračanica Online“ ukazuje na postojanje ovog problem. Njima je, krajem marta ove godine, kosovski policajac onemogućio da pređu preko Merdara sa srpskom ličnom kartom koju je izdala Policijska uprava za Prištinu, sada izmeštena u Niškoj Banju, uz reči da je Priština na Kosovu, ne u Srbiji. Kako je tada napomenuo, za kosovske vlasti takav identifikacioni dokument – nije validan.

Kako im je objašnjeno na prelazu reč je u usmenoj uredbi koja je na snagu stupila nekoliko dana pre njihovog pokušaja da sa srpskom ličnom kartu pokušali da pređu Merdare.

Zanimljivo, Evropska unija je još 2022. godine objavila da ima „evropsko rešenje“ za ovaj problem, kada je u briselskom dijalogu Beograda i Prištine dogovoren sporazum o ličnim dokumentima, sve nakon trinaestodnevnih barikada na severu Kosova.

Zvanični Beograd tada je dozvolio da dokumenta „Republike Kosovo“ mogu da se koriste u centralnoj Srbiji, uz postavljeni disklejmer na administrativnim prelazima na kojem piše da ovo ne znači priznanje Kosova, već neometanu slobodu kretanja građana. Priština, s druge strane, obavezala se da će srpska dokumenta, i na na koji su navedena imena gradova na Kosovu, nesmetano moći da se koriste na Kosovu.

Mijačić: Vlada Kosova će dugoročno insistirati na ovoj zabrani

Kako za Danas objašnjava Dragiša Mijačić, direktor Instituta za teritorijalni ekonomski razvoj (InTER), Vlada Kosova i njene institucije u poslednje vreme šalju signale da neće prihvatiti ulazak građana Srbije sa ličnim kartama koje su izdale izmeštene policijske uprave MUP Republike Srbije iz gradova sa KiM. Drugim rečima, neće biti omogućen ulazak građana kojima je ličnu kartu izdao PU za Kosovsku Mitrovicu ili PU za Prištinu, kaže on.

„Obrazloženje za ovakvu odluku nalaze u činjenici da oni ne priznaju postojanje tih policijskih uprava, kao i u činjenici da su nedavno dozvolili građanima koji su u mogućnosti da izvade kosovske lične karte da to i učine. Međutim, u pitanju je najava još jedne jednostrane akcije Vlade u Prištini koja može izazvati velike posledice, svakako i dalje produbljivanje krize i nepoverenja od strane srpske zajednice koja živi na Kosovu. Odlaganje primene odluke je svakako došlo na pritisak međunarodne zajednice, pre svega EU, ali dugoročno Vlada Kosova će sigurno insistirati na ovoj zabrani“, ocenjuje Mijačić.

Upitan zašto kosovske vlasti odbijaju da izdaju kosovska dokumenta građanima srpske nacionalnosti koji su rođeni van prostora KiM iako su im porodice rođene i žive na Kosovu, Mijačić odgovara da je kosovska vlada nedavno omogućila dobijanje kosovskih dokumenata za one koji to nemaju, ali je trajanje te uredbe bilo veoma ograničeno i nedovoljno kako bi se rešili problemi svih građana. Takođe, ukazuje, bilo je i administrativnih poteškoća prilikom ostvarivanja ovog prava.

„Primena uredbe se odvijala tokom predizborne kampanje i nakon izbora, pa informaciona kampanja vezana za ovu mogućnost nije dala adekvatne rezultate. Neophodno je da se produži primena ove uredbe kako se ne bi došlo u situaciju da građani na Kosovu budu zarobljeni između dokumenata Srbije koje kosovske vlasti ne priznaju, i nemogućnosti dobijanja kosovskih dokumenata“, kaže naš sagovornik.

Mijačić ne očekuje da ovaj problem bude rešen do 1. juna, ali napominje da će se ovo pitanje sve više aktuelizovati u narednim nedeljama.

„Sa druge strane, toliko je puno dešavanja u poslednje vreme da ovako važna tema ostaje van pažnje javnosti i medija“, poručuje direktor InTER-a.