Šta je opozicija dobila u skupštinskim odborima? 1Foto: FoNet/Božana Pavlica

Iako je plenarna sednica o Kosovu i Metohiji najavljena za 13. septembar i uprkos tome što se najavljuju „oluje“ vezane za južnu srpsku pokrajinu, Odbor za KiM još nije konstituisan. Doduše za danas je zakazana konstitutivna sednica, ali je već sada jasno da se u samom radu Odboru neće mnogo menjati u odnosu na prethodni saziv, jer je kandidat za novog predsednika odbra Milovan Drecun, koji je taj Odbor vodio i u prethodnih nekoliko skupštinskih saziva.

Konstitutivnom sednicom, kao najastarija članica Odbora za KiM predsedavaće Sanda Rašković Ivić. Ona napominje da je tačno da se Odbor konstituiše u poslednji čas, ali da će ipak biti formiran na vreme pred najavljenu sednicu parlamenta Srbije.

“Ne znam ko će biti zamenik predsednika Odbora, jer će to na samoj sednici predložiti Miovan Drecun, kada njegov izbor bude potvrđen“, kaže Rašković Ivić.

Za razliku od nje kojoj je namenjena uloga predsedvajajućeg konstitutivne sednice, ostali članovi Odbora, ni pred samu sednicu, nemaju informaciju ko će biti predsednik odbora.

Tatjana Manojlović, članica pomenutog skupštinskog odbora kaže da je više puta skupštinskom rukovodstvu postavljala pitanje zašto se kasni sa formiranjem odbora za KiM, ali bez uspeha.

“Svima su puna usta – rekla bih – parola i opštih mesta o Kosovu i Metohiji. Kako znamo da u ovoj zemlji o svemu odlučuje jedan čovek, sigurna sam da se i oko konstituisanja ovog Odbora čekala njegova odluka. Naravno, nakon što se manirom kockara proračuna šta se dobija kojim postavljenjem. Koga će odbiti, koga privući, sa kime se na koji način može poigrati. Ono što pouzdano znam je da Demokratska stranka nije deo te kombinatorike”, ističe Manojlović, a njene opozicione kolege navode da resorni Odbori u principu pripremaju parlamentarme sednice, a da je ovoga puta formiranje odbora tempirano pred samu sednicu.

Opozicini poslanici tvrde i da su i svi ostali odbori plod kombinatorike vladajućeg režima i predsednika države. Vlast ima većinu u svim odborima i većinu predsednika odbora.

“U onim odborima u kojima opozicija ima predsednika odbora, vlast ima zamenika, tako da će se teško doći do neke odluke koja ne odgovara režimu. Vlast generalno beži od institucionalne odgovornosti i sve centralizuje, kako bi jedan čovek donosio odluke. Ipak, smatram da je rad odbora važan i da opozicija ima priliku da se njen glas čuje više nego pre, što naravno nije dovoljno”, kaže Radomir Lazović, poslanik Ne davimo Beograd.

Opozicija ima predsednike u četiri od dvadeset skupštinskih odbora i to u Odboru za dijasporu ( Milica Đurđević Stamenkovski- Zavetnici), Odboru za kulturu i informisanje( Siniša Kovačević- Narodna stranka), Odboru za spoljnu politiku( Borko Stefanović- SSP i Odboru za odbranu i unutrašnje poslove ( MIloš Jovanović-koalicija NADA).

Opozicija ima i zamenike predsednika u pet skupštinskih odbora, dok se konstituisanje odbora očekuje u još četiri skupštinska odbora. Najavljeno je da će opozicija dobiti još jedno mesto predsednika i to u Odboru za zaštitu životne sredine, a za predsednika trebalo bi da bude predložen Aleksandar Jovanović Ćuta.

“Vlast ima većinu u svim skupštinskim odborima, ali se nadam da to neće značiti zabranu za drugačije mišljenje i javnu raspravu. Zato ću ja, kao zamenik predsednika Odbora za porodicu pedložiti i niz javnih slušanja na kojima možemo uključiti razne stručnjake i strukovna udruženja. Posebno se moramo baviti radom ministara za zdravlje i porodicu, koji redovno treba da nam podnose izveštaje i čuju šta kaže nadležni skupštinski odbor. Izvršna vlast konačno mora da shvati da je Narodna skupština kontrolni organ, a ne neprijatelj, kao i da i iz opozicije dolaze dobronamerni predlozi”, kaže Boško Obradović,šef poslaničke grupe Dveri i dodaje da bi Odbor za zdravlje i porodicu trebalo da se sastane ovih dana i zauzme stav oko održavanja Evroprajda u Beogradu. Ističe da to nije samo njegovo mišljenje već više članova Odbora.

Opozicija, međutim, nije optimista da će njihovi predlozi i biti uvršteni u dnevni red i da vladajuća većina neće prihvatiti da se o gorućim temama raspravlja ni na odborima. Dejan Bulatović, zamenik predsednika skupštinskog Odbora za poljoprivredu kao primer navodi, da je, uprkos tome što na tržištu nema mleka i što su stočari nezadovoljni, Marijan Rističević, predsednik tog Odbora juče odbio da te teme stavi na dnevni red.

“Predložio sam da Odbor izađe sa konkretnim merama u pet tačaka, da se ratarima daju subvencije od po 12 000 dinara po hektaru, da se ukinu akcize za gorivo, da se proflasi elementarna nepgod a zbog suše , da se povećaju premije i prestane sa prodajom poljorivrdnog zemljišta. Sednici su prisustvovali predstavnici Ministarstva poljoprivrede i blo je zgodono da se sve te teme pokrenu sa mrtve tačke. Rističević i većina odbili su sve predloge”, kaže Bulatovć i dodaje da ako Odbor i dalje bude odbijao da govori o gorućim temama, on će biti prinuđen da poljoprivrednike pozove pred skupštinu.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.