Koliko studentskoj listi može da naškodi ograđivanje javnih ličnosti?

Iako još uvek nije sigurno kada će se održati naredni parlamentarni izbori, poslednjih meseci sve češće se govori o tome da li su i koliko studenti uspeli da održe nivo podrške među građanima.

Ipak, o studentima neretko govore i javne ličnosti, koje ih u velikoj meri podržavaju, ali povremeno i osuđuju i od njih se ograđuju.

Poslednjih nedelja javne ličnosti sve češće upućuju oštrije kritike studentskom pokretu, što zbog političkog i ideološkog neslaganja, što zbog načina borbe i “nekomuniciranja” sa drugim opozicionim akterima.

Ova podrška ili osuda istovremeno može da utiče i na studente, ali i na same javne ličnosti, s obzirom na to da su studenti trenutno najpopularnija politička opcija.

Iako podrška javnih ličnosti nekoj opciji nije presudna, pored individualnih istupa, tokom izbornih kampanja neretko se javne ličnosti same organizuju kako bi podržale određenu opciju ili uticale na izlaznost građana.

Jedna takva organizacija koja se okupila radi povećanja izlaznosti je i ProGlas čiji je cilj eksplicitno bio da građane motiviše da izađu na parlamentarne izbore 2023. godine.

Božović: Studentski pokret ne može da ispunjava bilo čiji scenario

Komentarišući ograđivanja od studenata, jedan od osnivača ProGlasa i pisac Gojko Božović za Danas kaže da bi njihov uzrok najbolje znali oni koji se ograđuju.

“Verovatno uzrok nije u svim slučajevima isti. Moj osnovni utisak je da su sva ograđivanja pogrešna. U politici podržavate one kojima ste skloni ili predlažete vlastitu politiku. Ako je suditi po ograđivanjima koja sam zapazio, ona su uglavnom proistekla iz predizbornih uzbuđenja”, kaže naš sagovornik te dodaje da pozicioniranje pred izbore koji se neprestano odlažu izaziva određenu nervozu među različitim akterima.

Ipak, navodi da je to sve upadljivije na društvenim mrežama, pa čak i u medijima, nego u javnosti i na terenu.

“Kada dođu izbori, a vlast od njih ne može pobeći, ljudi će se dominantno opredeljivati prema tome da li vlast hoće da menjaju ili hoće da je podrže”, kaže sagovornik Danasa.

Naglašava i da studentski pokret kao široki generacijski pokret ne može da se svodi na bilo koju politiku ili ideologiju, te dodaje da je u tome njegova vrednost i da je po tome on realna opasnost za ovu vlast.

Dodaje i da privlačeći ljude različitih generacija i profesija, politika i ideologija, Studentski pokret ne može da ispunjava bilo čiji scenario.

“Od svakog scenarija za promenu, uključujući i moj, važnije je da se promena dogodi. To je moguće jedino ako se promene doživljavaju kao prioritet. Promena vlasti otvoriće, između ostalog, prostor za politike i ideologije u našem društvu”, zaključuje naš sagovornik.

S druge strane, Aleksandar Vučić je kao podršku pred predsedničke izbore 2017. predstavio Apel 650 ličnosti koje su podržale njegovu kandidaturu, a to je uradio kao odgovor na Apel 100 kojim je sto javnih ličnosti dalo podršku tadašnjem opozicionom kandidatu za predsednika Saši Jankoviću.

Janković: Popularnost javnih ličnosti često zamenjuje pravi autoritet

Na pitanje koliko podrška ili ograđivanje javnih ličnosti od političkih aktera i u današnjem kontekstu studenata može uticati na podršku građana određenoj opciji Janković za Danas odgovara da ona svuda ima posebnu težinu zato što ljudi prirodno obraćaju pažnju na one koji su stekli ugled i poverenje u svom poslu ili javnom delovanju.

“Međutim, značenje pojma „javna ličnost“ danas se menja. Nekada su to po pravilu bili ljudi poznati po izuzetnim dostignućima, koji su svoj autoritet stavljali u službu javnog interesa. Danas se mnogo ulaže u proizvodnju vidljivosti, pa popularnost često zamenjuje stvarni autoritet”, pojašnjava naš sagovornik.

On podseća i da je Endi Vrohol još pre nastanka društvenih mreža napisao da će „svako će biti slavan petnaest minuta“.

“Zato značaj podrške ili osude javne ličnosti danas ne treba da zavisi samo od toga koliko je ta ličnost poznata, već i od toga zašto – zbog stvarnog ugleda ili zbog prolazne ili iskonstruisane medijske pažnje”, kaže Janković.

Ističe da od odgovora na to pitanje zavisi i koliko će takvi javni istupi doprineti demokratskoj raspravi, a koliko će biti samo još jedan instrument oblikovanja javnog mnjenja.

Pajtić: Razumem emotivne reakcije, zauzeo sam stav da ne kritikujem javno

Komentarišući ograđivanja od studentske liste profesor Pravnog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu Bojan Pajtić za Danas ističe da razume emotivne reakcije, te dodaje da “smo svi ljudi od krvi i mesa”.

Naglašava i da je važno shvatiti da je obaranje ovog režima na izborima “od egzistencijalnog značaja i pitanje svih pitanja”.

“Lično sam zauzeo stav da nikog sa “ove strane” ne kritikujem javno, šta god da izgovori i ko god da izgovori. Mislim da je uzdržanost danas najmudriji pristup”, zaključuje naš sagovornik.

Sejdinović: Ne radi se samo o iznošenju stava nego o pravoj kampanji

Novinar Nedim Sejdinović za Danas ističe da se „režim se raspada po svim šavovima, neprestano produkuje gluposti i brljotine, da postoje otpori unutar svih institucija koje je zarobio, ali se istovremeno i ova druga, antirežimska strana ne snalazi najbolje i pravi razne, blago rečeno, nepotrebne poteze“.

Navodi i da je krajnje vreme da se svi akteri na toj sceni uozbilje, te da nisu napravljene nepopravljive greške.

„To što se pojedine javne ličnosti ograđuju od studentske liste, a da je pritom jasno da je u pitanju veoma heterogena i još uvek nepoznata grupacija, podseća me malo na „belolistićku“ histeriju, najbudalastiju stvar u istoriji politike, koja je imala veliku ulogu u tome što nam se ovo čudo nakačilo na vrat i preti da nas udavi. Ne radi se tu samo o iznošenju stava nego o pravoj kampanji“, pojašnjava naš sagovornik.

Sejdinović smatra da bi trebalo malo da „ohanu sa svojom moralnom ultrasuperiornošću i da sačekaju razvoj događaja“.

„Da shvate da nisu oni glavne uloge u ovoj priči. Sa druge strane, nadam se da će naredni studentski potezi ići u pravcu objedinjavanja, a ne deljenja njihovog, takođe veoma šarolikog, potencijalnog biračkog tela“, kaže Sejdinović.

On ističe i da su naprednjaci „ukinuli politiku, ideologiju, javnu debatu“.

„Kada oni odu, imaćemo prilike da se borimo za svoje ideološke i vrednosne pozicije. Sada, na žalost, nemamo taj komoditet. I sami smo sebe doveli u tu situaciju. Mislim delom i na ovu evrograđansku Srbiju, koja je u zaćuđujućem procentu podržavala Vučića, bar na početku njegove karijere, glasno ili prećutno, zarad realizacije svojih projekata“, zaključuje sagovornik Danasa.